Cilj članka so opredelitev in obravnava radikalnih družbeno-kulturnih pristopov oblikovanja pokrajine v današnjih megamestih znotraj strogega kapitalističnega konteksta ter razpravljanje o njih. V ta ...namen je v članku teoretično in na primeru preučen prostorski izraz znotraj vsiljenega sodobnega foucaultovskega »stanja znanosti«. V okviru raziskovalne metodologije sta tako sočasno uporabljeni različni hipotezi, ki naj bi premostili vrzel med teoretičnim preučevanjem in stvarnim vidikom arhitekturnega ustvarjanja. Glavna hipoteza temelji na lacanovskem konceptu dvoma. V članku je dvom upoštevan kot chomskyjanska primitivna sila, ki oblikuje vsakršno zamisel ali koncept in lahko pokvari »radikalno imaginacijo« vsake družbe, kot jo v svojih delih opredeljuje Castoriadis. Druga glavna hipoteza temelji na analitični študiji ustvarjanja prostora znotraj strogih političnih in gospodarskih kontekstov, v okviru katere so na primeru nekdanje Sovjetske zveze preučene vrednote kulturne pokrajine v komunističnem in kapitalističnem režimu. Največ pozornosti se posveča Armeniji in zlasti preobrazbi pokrajine v prestolnici Erevan med prehodom iz komunizma v kapitalizem. V članku so najprej podrobno teoretično obravnavani neekonomski dejavniki, na podlagi katerih bi morale kapitalistične države upoštevati potrebe socialno šibkejših družbenih skupin, ki nimajo prostora v današnjih megamestih, nato pa je podrobno predstavljena izvirna zasnova pokrajine v okviru novejšega arhitekturnega natečaja, ki ga tu razumemo kot sodobno foucaultovsko »stanje znanosti«. Glavni cilj predstavljene arhitekturne zasnove je izpolnitev razpisnih pogojev in pri tem združitev vsiljene podobe globalnega kapitalizma z lokalnimi prvinami. Pri tem naj bi se oblikovala foucaultovska heterotopija, in sicer tako, da se različnim družbeno-kulturnim identitetam omogoči, da razpravljajo o predlagani ikonični prostorski podobi, jo izpodbijajo ali vanjo podvomijo. Avtorja v članku ponudita nov pristop h konceptu dvoma, ki ga obravnavata kot pozitivno prvino »arhitekturne prakse«, in predlagata njegovo stalno prisotnost v idejni razsežnosti arhitekture.
Raspad Sovjetskog Saveza uzrokovao je nezapamćenu geopolitičku katastrofu u modernoj povijesti, ostavljajući nestabilne međuetničke prostore sudbini vlastitih nacionalizama. Sovjetski etno-kartografi ...su kompromisnim rješenjima ustrojili dinamičan prostor novog euroazijskog carstva ignorirajući i odgađajući srž međuetničkih problema. Sovjetskom politikom stvoreni su uvjeti za kontrolu Južnog Kavkaza koristeći međusobne odnose naroda za održavanje moći centralne vlasti pritom potpaljujući međuetničke sukobe. Iako su sovjetske politike težile rješavanju problema, njihov cilj je bio kontrola prostora Južnog Kavkaza pomoću čvrste državne moći čijim su nestankom i započeli odgođeni sukobi koji traju i dandanas.
Od početka 1988. godine traje sukob između Azerbajdžana i Armenije, oko spornog područja Gorski Karabah. Izrastao je iz unutardržavnoga sukoba, a od početka devedesetih godina i raspada Sovjetskoga ...Saveza, ima i međudržavni opseg. Sukob je svoj vrhunac doživio ratom 1992. – 1994. Nakon toga je potpisan mirovni sporazum koji nikada nije u potpunosti zaključen. Stoga je sukob eskalirao četverodnevnim ratom 2016., a potom i ratom 2020. godine. Kroz Skupinu Minsk Organizacije za europsku sigurnost i suradnju, u rješavanje sukoba uključena je i
međunarodna zajednica. Više od dva desetljeća Skupina Minsk, kojom predsjedavaju Ruska Federacija, Francuska i Sjedinjene Američke Države, sudjeluje u procesu rješavanja sukoba u Gorskomu Karabahu, ali do konačnoga rješenja još se nije stiglo. U radu je opisan sukob između Armenije i Azerbajdžana oko Gorskog Karabaha, kao i brojni pokušaji
Skupine Minsk u konačnom rješavanju tog sukoba. Zaključak drži kako je sukob, iako se opisuje kao „zamrznuti”,2 i dalje fluidan, opasan i u svakomu trenutku može ponovno eskalirati.
Genocid nad Armencima prvi je genocid 20. stoljeća za koji se nerijetko smatra da je zbog svoje sistematične prirode postavio okvir za sve buduće genocide.
Politike povijesti u turskom i armenskom kontekstu u biti crpe
sadržaje iz jednog te istog skupa nacionalnih obrazaca kako bi naposljetku proizvodile izravno suprotne nacionalne identitete.
