1992 m. minint Vilniaus universiteto docentės, logikos ir filosofijos istorijos specialistės Kristinos Rickevičiūtės (1922–1984) septyniasdešimtąsias gimimo metines, atsiminimais pasidalijo jos kurso ...draugė, istorikė Genovaitė Gustaitė. Publikuojamas jos pasakojimas apie 40 metų trukusią draugystę su K. Rickevičiūte, taip pat šios rašytas laiškas – gyvenimo prasmės, žmogaus paskirties, jo galimybių, laisvės ir būtinybės, pesimizmo ir optimizmo, apskritai amžinų būties klausimų filosofinis apmąstymas.
Životne i arheološke putanje Adama Oršića često su išle različitim smerovima, naizgled stihijski i bez ikakvog jasnog plana. Ipak, konstanta u njegovoj biografiji je rad na arheologiji, bilo da se ...radi o neolitskom naselju na Bubnju kod Niša, rimskoj utvrdi kod Miheldorfa ili humkama u Brazilu. Bez obzira na njegov društveni položaj ili političke prilike u kojima se našao, Oršić je istrajavao u bavljenju arheologijom. Na tom putu, Oršić je načinio važna otkrića, publikovao vredne radove za veliki broj lokaliteta koji se istražuju i danas, i trudio se da stečeno znanje prenese drugima, bilo kroz obuku lokalnih poverenika, nastavu koju je držao studentima u Brazilu ili na stručnim skupovima. Arheologijom u Nišu bavio se s pozicije kustosa Muzeja u čijem osnivanju je učestvovao, ali i kao referent Banovinskog konzervatorskog odeljenja. Tokom Drugog svetskog rata, nakon kratkog političkog nameštenja u Srbiji,odlazi u Hrvatsku gde se bavi diplomatijom, da bi pred sam kraj rata otišao u Austriju, gde je učestvovao u arheološkim kampanjama Muzeja u Lincu (Landesmuseum Linz). Oršić 1951. godine odlazi u Brazil, gde nastavlja karijeru arheologa do svoje smrti 1968. godine. I pored sveg važnog posla koji je obavio u Jugoslaviji, dugo je ignorisan u lokalnim arheološkim zajednicama.
Do sedaj pisci o Goričanki Meliti Rojic (1879–1924) niso izpostavljali dejstva, da je bila članica Vesne, v članku pa poskušamo pokazati, da je slikarka posvojila naloge društva, kar je posredno ...vplivalo na izbiro njenih »etnoloških« motivov. Še več, uresničila je pomembno društveno zahtevo po izdajanju razgledniških motivov. Ob tem v prispevku opozarjam na do sedaj neobjavljeno korespondenco med slikarko in urednikom Slovana Franom Ilešičem, kjer se je v rokopisu med drugim ohranil tudi njen življenjepis. Tega pa ni poznal Karel Dobida (1896–1964), ravnatelj Narodne galerije, zato si je po drugi svetovni vojni, ko je Gorica pripadla Italiji, dopisoval s slikarkino sestrično, z namenom pridobiti njene življenjske podatke za sestavo leksikalnega gesla. Tako je prvič objavljena korespondenca med njim in Pavlo Makuc, ki mu je tudi posredovala enajst natisnjenih razglednic, katerih avtorica je bila M. Rojic. Ti razgledniški krajinski motivi imajo nedvomno dokumentarno vrednost. Poleg tega tovrstne upodobitve krajev pomenijo nadaljevanje nekdanjega vedutnega slikarstva, saj sodobnikom pogosto edine izpričujejo nekdanjo podobo slovenskih krajev, ne le panoram, marveč tudi posameznih ožjih predelov.
The paper endeavours to outline biographical fragments and fathom the character of Josip Vragović (1886–1965), a long-time employee and director of the Zagreb police in the Kingdom of Yugoslavia and ...Independent State of Croatia. The paper also shows the structure of the interwar Zagreb police and Vragović’s closest associates. Particular emphasis is put on Vragović’s professional activity in the period of turbulent social and political conditions in 1918, 1941, and 1945, and some light is shed on his private life (as much as possible through available archival sources).
Jože Kastelic (1913-2003) Marko Marinčič
Keria: Studia Latina et Graeca,
12/2003, Volume:
5, Issue:
2
Journal Article
Peer reviewed
Open access
Profesor Kastelic ni bil nikoli predavatelj na Oddelku za klasično filologijo; formalno gaje s tem oddelkom povezoval samo en dogodek, ki se ga danes redki spominjajo: disertacija o antičnih motivih ...v Prešernovi poeziji (1943).
Istražujući Platonov intertekst Marinkovićeve pripovijesti Poniženje Sokrata, u radu se sagledava Marinkovićeva ironijska igra konceptom filozofskog Erosa. Slijedom glasovitog Alkibijadova opisa ...Sokrata u Simpoziju u kojem se razabire čarolija agalme kao objekta-uzroka žudnje, u Marinkovićevu se djelu prate učini fantazme, kao i obličja kroz koje se ona raspoznaje.
U razdoblju od 1921. do 1945. godine objavljeno je u hrvatskom prijevodu osam biografija glazbenika: tri o Beethovenu, dvije o Chopinu, i po jedna o Mozartu, Čajkovskom i Musorgskom. Autori su im ...Marie Lipsius (pseud. La Mara), Ivan Lukaš, Romain Rolland, Marianne Westerlind, Joseph August Lux, Guy de Pourtales i Catherine Drinker Bowen — Barbara v. Meck. Premda je riječ o romansiranim biografijama, one su nedvojbeno postale dijelom hrvatskog kulturološkog prostora u širem smislu i glazbenohistoriografskog, pa i glazbeno-pedagoškog u užem smislu. Međutim, još je krajem 1944. godine Josip Andreis upozorio na nedostatak prijevoda muzikološki relevantnih monografija o istaknutim skladateljima, što hrvatskoj glazbenoj i kulturnoj javnosti još uvijek nedostaje.
PDF
