Glasba in narodna zavest Stane Granda
De musica disserenda,
06/2015, Volume:
3, Issue:
1
Journal Article
Peer reviewed
Open access
Slovensko narodno gibanje se je v osveščanju rojakov v veliki meri naslonilo na glasbo, zlasti zborovsko. Petje je navduševalo, pridobivalo, pa tudi brusilo ostrine različnih nasprotnikov. V času ...preganjanja Slovencev, zlasti pod fašizmom in nacizmom je bilo poglavitna oblika množičnega odpora. Glasba je mehčala tudi totalitarizem in prispevala k demokratizaciji slovenske družbe.
Strune, ličinke hroščev pokalic (Coleoptera: Elateridae), imajo velik gospodarski pomen v pridelavi živeža in krme v Sloveniji, drugih državah Evrope in na drugih celinah. Zaradi dokazanih negativnih ...učinkov sintetičnih insekticidov, se za zatiranje strun vse bolj ne le raziskujejo, ampak tudi uporabljajo alternativne metode . Med njimi je vse več v uporabi biofumigacija, ki je največkrat predstavljena kot uspešna alternativa sintetičnim fumigantom. V tej zvezi so križnice lahko v tla vnesene na več načinov. Med najbolj učinkovite spada uporaba moke iz semena, saj je prav v semenu koncentracija glukozinolatov največja. S kolobarjem in privabilnimi posevki izkoriščamo rastlinske izločke, ki z alelopatijo ali na kakšen drug način zmanjšujejo vitalnost strun ali jih na ta način odvračajo od glavnih posevkov. Privabilni in varovalni posevki pa varujejo tudi tla pred erozijo in zmanjšujejo gospodarski pomen plevelov. Poplavljanje njiv je zaradi potrebe po dostopu vode zahtevno, pri tem postopku pa imata velik pomen dolžina poplavljanja in temperatura vode. Medtem ko je v drugih evropskih državah dostopnost sintetičnih insekticidov za zatiranje strun nekoliko večja, pa je v Sloveniji registriran le sintetični insekticid teflutrin in entomopatogena gliva Beauveria bassiana. Našim bralcem in pridelovalcem želimo predstaviti alternativne možnosti zatiranja strun. V prispevku je predstavljeno 10 takšnih načinov, ki so se v raziskavah na različnih delih sveta pokazali kot učinkoviti in bi lahko našli mesto tudi na njivah v Sloveniji.
U ovom članku autor se bavi diskurzivnim taktikama koje su pridonijele dekonstrukciji i rekonstruciji supkulturalnih poetika i njihova političkog okvira zadanog vladajućim hijerarhijama suvremenih ...hegemonijskih nomenklatura u jugoistočnoj Europi. U radu se ne raspravlja o svim aspektima i kompleksnim odnosima koji vladaju u tom interkulturalnom i povremeno multikulturalnom prostoru, već se u središtu nalaze načini suodnošenja popularne kulture i političke moći koja ju je distribuirala u medijski i novomedijski prostor. U središtu se nalazi hrvatska popularna kultura (prije svega glazbena) 1980-ih i 1990-ih te načini na koji je ona kanonizirana, rekanonizirana, odnosno brisana iz kolektivnog pamćenja i rekonstruirana (konstruirana) u novopolitičkim jezicima pojedinih postjugoslavenskih novokapitalističkih nacionalnih elita. U svojoj osnovi riječ je o analizama taktika ostvarenih u politici konstrukcije popularne kulture koja je vremenom postala oruđem politike. U ovom radu također se pronalaze i mogućnosti obrnutog gledanja na problem, pogotovo promatrano komparativno, u šire zamišljenom (zapadnoeuropskom) kontekstu. Tekst je prije svega teorijski i pokušava dati okvire za konkretna čitanja/konstrukcije suvremene povijesti i poetike popularne kulture uokvirene zadanošću političkim i medijskim hegemonijskim pritiskom. U prvom dijelu daje se pregled modaliteta narativa kojima se hegemonijskim upisivanjem u medije i nove medije provodio proces poticanja gubitka pamćenja te rekodiranja narativnih paradigmi i prihvaćenih stereotipa. Opisuju se učinci prekodiranja vrijednosnog sustava iz perspektive uspostave nove hijararhije vrijednosti u odnosu potisnutih i obnovljenih ideologema i mitologema. U tom kontekstu istražuje se kako je taj proces kodiran u lokalnim supkulturalnim praksama, a u središtu je popularna (rock) glazba i supkultura koja se uz nju oblikuje (ili: iz koje je ona oblikovana). Slijedi čitanje kulturalnih praksi kroz koje su se nacionalno i nacionalističko nametnule kao prevladavajuće paradigme upisivanja popularne kulture u prostor i virtualnu stvarnost. Izučavaju se prije svega modaliteti u kojima su se ti procesi odvi(ja)li. U zadnjem dijelu rada ispisuju se odnosi između prvotne uloge (rock) supkulture kao „otpora“ hegemoniji do njezinog smještanja u prostor zabave. Kako se isto događa i s medijskim fenomenima koji kroz žanr (ne i supkulturu) podražavaju nacionalne narative i nacionalističku mizanscenu, to otvara nekoliko pitanja a u središtu budućih istraživanja svakako se ističe ono koje problematizira odnos žanra i ishodišta, odnosno mjesta supkulturalnog izričaja kao autohtonog glasa i njegove transformacije u medijski proizvod. Odgovori koji se nameću u tom polju bit će zanimljivi i za čitanje narativnih formi u novim medijima i u tradicionalnoj književnosti. Rad je napisan na engleskom jeziku zbog boljeg korespondiranja sa sličnim istraživanjima u drugim europskim nacionalnim posttranzicijskim kulturama.
PDF
