Prehrambeni aditiv je svaka tvar koja se sama po sebi ne konzumira kao hrana, niti je prepoznatljiv sastojak hrane već se dodaje zbog svoje važne uloge. Najčešće se dodaje u hranu u svrhu ...konzerviranja, održavanja svježine, očuvanja konzistencije, poboljšanja teksture te usporavanja rasta mikroorganizama. Najčešće korišteni aditivi u mesnoj industriji su kalijevi ili natrijevi nitrati i nitriti. Tradicionalno se koriste za konzerviranje mesnih proizvoda zbog svoje učinkovitosti antimikrobnog djelovanja nitrita protiv patogene bakterije Clostridium botulinum, rasta njenih spora kao i protiv drugih bakterija. Osim konzervirajućeg učinka odgovorni su za karakteristična organoleptička svojstva, prvenstveno svojstvenu ružičastu boju mesnih proizvoda. Istraživanja ukazuju da prevelik unos nitrata i nitrita može predstavljati rizik za ljudsko zdravlje. Cilj ovog znanstvenog rada bio je određivanje sadražaja nitrita i nitrata u mesnim proizvodima bez dodanih aditiva. Također, istraživao se i učinak dodanih nitrata i nitrita na mesne proizvode iz prirodnih izvora, kao što su sastojci na bazi povrća – blitve i peršina. Mesni proizvodi u kojima se određivao sadržaj navedenih aditiva bili su termički obrađeni proizvodi poput mortadele, kuhane šunke i parizera i trajna kobasica. Statističkom obradom rezultata termički obrađenih mesnih proizvoda mortadele, kuhane šunke i parizera dobivene su p-vrijednosti <0.05 između recepture s nitritnom soli i novih receptura. Srednje vrijednosti masenih koncentracija natrijevog nitrita u komercijalnim recepturama bile su od 3.50-40.50 mg/kg dok su za nove recepture te vrijednosti bile ispod granice detekcije. U slučaju fermentirane kobasice, p-vrijednost ispod 0.05 između komercijalno dostupne recepture s nitratnom i nitritnom soli i novih receptura je potvrdila hipotezu o zamjeni navedenih soli s novim konceptima. Srednja vrijednost masene koncentracije natrijevog nitrata u komercijalnoj recepturi bila je 268.52 mg/kg dok je ta vrijednost ispod granice detekcije kod novih receptura.
Primjena aditiva u motornim benzinima stara je gotovo koliko i benzin sam. Rad se bavi kratkom povijescu aditivacije benzina, opisom ucinaka pojedinih vrsti aditiva te mogucnostima njihova koristenja ...u motornim benzinima u sadasnjem trenutku kao i u bliskoj buducnosti.
Mazivo za horizontalne busotine primjenjuje se u isplakama za povecanje njezinih podmazujucih svojstava prilikom provedbe postupaka busenja. Dobro podmazuju}e svojstvo isplake je vrlo znacajno zbog ...znatne ustede vremena, produzenja trajnosti opreme, smanjivanja broja manevara i isplativije provedbe ukupnog postupka busenja. Primjenom ekoloskih povoljnih sirovina u mazivima moguce je sprijeciti zagadivanje okolisa (tla i vode). Repicino ulje spada u grupu baznih ulja prihvatljivih za okolis te osim lake i relativne brze biorazgradnje ima i druga povoljna svojstva: dobru mazivost, visoku viskoznost, dobru prionljivost na metalne povrsine i vrlo dobru podnosljivost na opterecenja. Losa primjenska svojstva repicinog ulja: ponasanja na visokoj i niskoj temperaturi, hidroliticka stabilnost te svojstvo pjenjenja moguce je poboljsati ugradnjom odgovarajucih aditiva.
Tokom cijele ljudske povijesti u hranu su dodavane tvari koje nemaju direktne hranjive vrijednosti, ali služe za postizanje odnosno korekciju organoleptičkih karakteristika, pomažu očuvanju kvalitete ...ili olakšavaju tehnološku preradu. Broj kemijskih supstanci koje se koriste kao dodaci (aktivi) hrani postaje sve veći kako se povećava industrijska prerada namirnica. Tako se smatra da je trenutno u upotrebi oko 2.500 različitih supstanci. Kako se u posljednjim dekadama ovog stoljeća broj i namjena ovih dodataka naglo povećava, očito je da se pojavljuje potreba za uspostavljanjem efikasne kontrole njihovog djelovanja na zdravlje čovjeka.
Ekonomski rast Tajlanda usko je vezan s proizvodnjom oslonjenom na poljoprivredu. Stoga ova zemlja pridaje veliku važnost međunarodnim normama koje usklađuju međunarodni promet hrane i štite zdravlje ...potrošača od kemikalija bilo u obliku aditiva ili kao onečišćivala (engl. contaminant). U Tajlandu su u širokoj primjeni antikolinesterazni i piretroidni pesticidi, derivati kumarina, soli bi-piridinija te donekle organoklorirani spojevi kao što je DDT koji se rabi za kontrolu malarije. Testiranje vrsnosti i akreditacija laboratorija mogu učinkovito osigurati kakvoću i pouzdanost podataka te omogućiti kvalitetnu procjenu rizika od ostataka pesticida u hrani i okolišu. Članak objedinjuje važnu tajlandsku literaturu o testiranju vrsnosti i akreditaciji laboratorija za analizu pesticida te upućuje na druge postojeće sheme za osiguranje kakvoće kao što je ISO guide 25, ISO 9000 i ISO 14000. Autori se također bave budućnošću aktualnih aktivnosti kao što su akreditacija inspekcijskih tijela na području industrijskih kemikalija te zaštite na radu i medicine rada.
Food additives are substances of known chemical composition that are neither consumed as food nor typical food ingredients, regardless of their nutritional value, but are instead added to foodstuffs ...to perform certain technological functions and retain certain sensory properties of food. Additives that are widely applied in food industry include sulphur dioxide (SO2) and sulphites (E 220 – E 228). Sulphur dioxide and its derivatives are added to foodstuffs in order to inhibit and control the growth of microorganisms, for the purpose of prevention of non-enzymatic browning and inhibition of enzyme-catalysed reactions, as well as antioxidants and reducing agents.Food to which they are most often added includes various dried fruits, certain species of crabs and molluscs, fruit juices, beer, wine and other products. Since harmful effects of sulphur dioxide and sulphites are most commonly associated with allergic reactions to food, it is, therefore, necessary to inform consumers of their presence in food, even when they are present in very small quantities, because their quantity itself does not exclude the possibility of an allergic reaction. The use of sulphur dioxide and sulphites in the processing of crabs (scampi, shrimp, and lobster) is justified by their preservative effect on slowing the growth of bacteria and preventing the formation of melanomas that manifest by the emergence of black spots on crab shell caused by the polyphenol oxidase enzyme activity. Sulphur dioxide and sulphites are regulated by Regulation (EC) No. 1333/2008 of the European Parliament and of the Council of 16 December 2008 on food additives as amended by Commission Regulation (EU) No. 1129/2011 amending Annex II to Regulation (EC) No 1333/2008 of the European Parliament and of the Council by establishing a Union list of food additives. In 1993, the International Agency for Research on Cancer (IARC) classified sulphur dioxide and sulphites as Group 3, meaning they are not classifiable as to their carcinogenicity to humans. The European Food Safety Authority (EFSA) has, in its Scientific Opinion on the re-evaluation of sulphur dioxide (E 220), sodium sulphite (E 221), sodium bisulphite (E 222), sodium metabisulphite (E 223), potassium metabisulphite (E 224), calcium sulphite (E 226), calcium bisulphite (E 227) and potassium bisulphite (E 228) as food additives, confirmed that the current acceptable daily intake (ADI) of 0.7 mg SO2 equivalent/kg of body weight per day would remain adequate.
Prehrambeni aditivi su tvari poznatog kemijskog sastava, koji se ne konzumiraju kao hrana, niti su tipičan sastojak hrane, bez obzira na prehrambenu vrijednost, već se dodaju hrani sa svrhom poboljšanja tehnološkog učinka i zadržavanja određenih senzorskih svojstava. U aditive koji imaju široku primjenu u prehrambenoj industriji ubrajaju se sumporni dioksid (SO2) i sulfiti (E 220 – E 228). Sumporni dioksid i njegovi derivati dodaju se u hranu sa svrhom inhibiranja i kontrole rasta mikroorganizama, sprječavanja neenzimskog posmeđivanja, inhibiranja reakcija kataliziranih enzimima te kao antioksidansi i sredstva za redukciju. Hrana u koju se dodaju su većinom različite vrste sušenog voća, neke vrste rakova i mekušaca, neke vrste voćnih sokova, pivo, vina i drugi proizvodi. Štetni učinci sumpornog dioksida i sulfita najčešće se povezuju s alergijskim reakcijama iz hrane, stoga je nužno potrošačima pružiti informaciju o njihovom prisustvu u hrani, čak i onda kad se u hrani nalaze u vrlo malim količinama, jer niti tada nije isključena mogućnost alergijske reakcije. Primjena sumpornog dioksida i sulfita kod prerade rakova (škampa, kozica, jastoga) opravdana je njihovim djelovanjem kao konzervansa koji usporavaju rast bakterija i sprječavaju nastanak melanoze, koja se očituje nastankom crnih točki na oklopu rakova uslijed djelovanja enzima polifenol oksidaze. Sumporni dioksid i sulfiti regulirani su Uredbom (EZ) br. 1333/2008 Europskog parlamenta i Vijeća od 16. prosinca 2008. o prehrambenim aditivima koja je izmijenjena Uredbom (EZ) br. 1129/2011 o izmjeni Priloga II. Uredbi 1333/2008 Europskog parlamenta i Vijeća o popisu Unije prehrambenih aditiva. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) svrstala je 1993. godine sumporni dioksid i sulfite u grupu 3, što znači da se ne mogu klasificirati kao karcinogeni za ljude. U Znanstvenom mišljenju o ponovnoj evaluaciji sumpornog dioksida (E 220), natrij-sulfita (E 221), natrij bisulfita (E 222), natrij metabisulfita (E 223), olovo metabisulfita (E 224), kalcij sulfita (E 226), kalcij bisulfita (E 227) i olovo bisulfita (E 228) kao aditiva za hranu Europska agencija za sigurnost hrane (EFSA) potvrdila je dosadašnji prihvatljivi dnevni unos (ADI) za sulfite izražene kao SO2 od 0,7 mg/kg tjelesne mase.
Lebensmittelzusatzstoffe sind Stoffe mit einer bekannten chemischen Zusammensetzung, die weder als Nahrung konsumiert werden noch typischer Bestandteilung von Nahrung sind, ungeachtet ihres Nährwerts. Sie werden Lebensmitteln zugegeben, um die technologische Wirkung zu verbessern und bestimmte sensorische Eigenschaften zu erhalten. Zu den Zusatzstoffen, die in der Lebensmittelindustrie weit verbreitet sind, zählen Schwefeldioxid (SO2) und Sulfite (E 220 – E 228). Schwefeldioxid und seine Derivate werden den Lebensmitteln zugegeben, um Mikroorganismen zu inhibieren und ihr Wachstum zu kontrollieren, die nicht-enzymatische Bräunung zu verhindern, die Reaktion von katalysierten Enzymen zu inhibieren und als Antioxidantien und Reduktionsmittel. Lebensmittel, welchen sie zugegeben werden, sind vorwiegend diverse Sorten von Trockenobst, einige Krebs- und Weichtiersorten, einige Fruchtsaftsorten, Bier, Weine und andere Produkte. Die schädlichen Wirkungen von Schwefeldioxid und Sulfiten werden am häufigsten mit allergischen Reaktionen gegenüber Nahrung in Verbindung gebracht. Daher ist es sehr wichtig, die Verbraucher über ihre Anwesenheit in der Nahrung zu informieren, auch dann, wenn es sich um geringe Mengen handelt, weil auch in diesem Fall die Möglichkeit einer allergischen Reaktion nicht ausgeschlossen werden kann. Die Verwendung von Schwefeldioxid und Sulfiten bei der Behandlung von Krebsen (Scampi, Garnelen, Hummern) ist dadurch gerechtfertigt, dass sie als Konservierungsstoffe wirken, die das Wachstum von Bakterien verlangsamen und die Entstehung von Melanosen verhindern, die sich als schwarze Flecken auf dem Panzer der Krebse äußern und infolge der Wirkung des Enzyms Polyphenoloxidase entstehen. Schwefeldioxid und Sulfite sind in der Verordnung (EG) Nr. 1333/2008 des Europäischen Parlaments und des Rates vom 16. Dezember 2008 über Lebensmittelzusatzstoffe geregelt, geändert durch die Verordnung (EU) Nr. 1129/2011 zur Änderung des Anhangs II der Verordnung (EG) Nr. 1333/2008 des Europäischen Parlaments und Rates im Hinblick auf die Liste der Lebensmittelzusatzstoffe der Europäischen Union. Die Internationale Agentur für Krebsforschungen (IARC) hat Schwefeldioxid und Sulfite in 1993 in die Gruppe 3 eingeordnet, was bedeutet, dass sie als nicht kanzerogen für Menschen klassifiziert werden können. In der Wissenschaftlichen Stellungnahme zur erneuten Evaluation von Schwefeldioxid (E 220), Natriumsulfit (E 221), Natriumbisulfit (E 222), Natriummetabisulfit (E 223), Blei-Metabisulfit (E 224), Kalziumsulfit (E 226), Kalziumbisulfit (E 227) und Blei-Bisulfit 228) als Lebensmittelzusatzstoffe hat die Europäische Behörde für Lebensmittelsicherheit (EFSA) die bisher zulässige tägliche Aufnahmemenge (ADI) für Sulfite bestätigt, ausgewiesen als SO2 pro 0,7 mg/ kg Körpergewicht.
Los aditivos alimentarios son sustancias de la composición química conocida y no son consumidos como alimentos, tampoco son un ingrediente alimentario típico, a pesar del valor nutritivo, sino son añadidos a los alimentos con el fin de mejorar el efecto tecnológico y para el mantenimiento de algunas características sensoriales. El dióxido de azufre (SO2) y los sulfitos (E 220 – E 228) están dentro del grupo de los aditivos con la aplicación amplia en la industria alimentaria. El dióxido de azufre y sus derivados son añadidos a la comida con el fin de inhibir y controlar el crecimiento de los microorganismos, para prevenir el alisado no enzimático, inhibir las reacciones catalizadas de enzimas y como antioxidantes y agentes reductores. Se añaden generalmente en diferentes tipos de fruta seca, algunos tipos de crustáceos y moluscos, algunos tipos de jugos de frutas, cervezas, vinos y otros productos. Los efectos dañosos del dióxido de azufre y de los sulfitos son a menudo asociados con las reacciones alérgicas a la comida y por eso es necesario informar los consumidores de su presencia en la comida, incluso cuando su cantidad es muy pequeña porque la posibilidad de la reacción alérgica no está excluida. La aplicación del dióxido de azufre y de los sulfitos en el procesamiento de los crustáceos (las cigalas, camarones y langostas) está justificada por su efecto conservador que ralentiza el crecimiento bacteriano y previene la formación de melanosis, manifestada por la aparición de manchas negras en la armadura de cangrejos debido a la actividad de la enzima polifenol oxidasa. El dióxido de azufre y los sulfitos son regulados por Reglamento (CE) No 1331/2008 del Parlamento Europeo y del Consejo de 16 de diciembre de 2008 por el que se establece un procedimiento de autorización común para los aditivos, las enzimas y los aromas alimentarios, modificado por Reglamento (UE) No 1129/2011 de la Comisión de 11 de noviembre de 2011 por el que se modifica el anexo II del Reglamento (CE) No 1333/2008 del Parlamento Europeo y del Consejo para establecer una lista de aditivos alimentarios de la Unión. El Centro Internacional de Investigaciones Sobre Cáncer (IARC) agrupó en 1993 el dióxido de azufre y los sulfitos en el grupo 3, lo que significa que no se pueden clasificar como carcinógenos para los humanos. En el Dictamen sobre la evaluación repetida del dióxido de
Sažetak
Nakon izmjene katalizatora na Platformingu 2 Rafinerija nafte Rijeka mogla je voditi proces u oštrom režimu. U pojedinim mjesecima 1999. i 2000. godine kad je način rada na Platformingu 2 ...rezultirao prosječnim IOB reformata iznad 99, sadržaj oksigenata u eurosuperu BMB 95 kretao se od 0 do 3,23 vol%. Blaži režim rada Platforminga 2 uvjetovao je pak dodavanje preko 7 vol% MTBE. Tijekom oba režima rada platforming procesa zadržana je zadovoljavajuća čistoća proizvedenog vodika za održavanje minimalnog parcijalnog tlaka na hidrodesulfurizaciji dizelskih goriva. Osim značajnih ušteda ostvarenih zbog visoke cijene MTBE smatramo to i doprinosom zaštiti okoliša zbog smanjene opasnosti od zagađenja izvora pitke vode.
Sažetak
Brojni stručni radovi dokazuju negativan utjecaj taloga nakupljenih na kritičnim mjestima u motoru. Tako je poznato da talozi u motoru povećavaju oktanski zahtjev motora, emisiju štetnih ...ispušnih plinova i potrošnju goriva. Kao posljedica problema nastalih uslijed nakupljanja taloga u motorima proizišla je i preporuka Udruženja europskih konstruktora automobila (ACEA) koja zahtijeva minimalnu ocjenu 9 čistoće usisnih ventila.
Uporabom višenamjenskih aditiva sklonost motornih goriva formiranju taloga u motorima kontrolira se više ili manje uspješno. Zato pravilan izbor višenamjenskih aditiva predstavlja preduvjet konkurentnosti motornog benzina.
Prikazani su rezultati ispitivanja učinkovitosti višenamjenskih aditiva različitih proizvođača s osvrtom na problem odabira optimalnog aditiva.
PDF
