Novi poslovni modeli pojavili su se krajem 20. stoljeća razvojem internetske tehnologije (IT) i digitalne transformacije. Jedan od njih – poznat pod nazivom gig ekonomija – predstavlja novi poslovni ...koncept koji se odnosi na tržišni sustav u kojem pojedinci nude svoje usluge na određeno vrijeme drugim tvrtkama putem digitalnih platforma. Svrha je ovog rada istražiti relativno novo područje gig ekonomije i njezin kontekst na temelju prethodnih istraživanja i literature. Prema tome koncept gig ekonomije temelji se na trokutastom odnosu između pojedinca (radnika; davatelja usluga), digitalnog posrednika procesa (mrežne platforme rada) i krajnjeg korisnika usluge (poslodavca). Takav koncept podrazumijeva različite koristi za sve uključene strane, ali donosi i brojne izazove. Cilj je rada pružiti opisni uvid u literaturu i istraživanja te uvesti, odnosno predstaviti terminologiju koja se odnosi na koncept gig ekonomije. Također je cilj raspraviti o prirodi rada unutar gig ekonomije, njezinim trenutnim značajkama, stvaranju vrijednosti za tvrtke i poduzetništvo te pitanjima koja treba riješiti vezano za radnu snagu gig ekonomije i budućim implikacijama na politiku. Ograničenja rada su nedostatak sporazuma o standardnim definicijama i nacionalnim i međunarodnim okvirima radne snage iako studije sugeriraju da je radna snaga gig ekonomije među najbrže rastućim silama u suvremenim radnim odnosima. Stoga rad potiče razvoj politika i programa za identificiranje specifičnosti, koristi i izazova gig ekonomije te njezinog utjecaja na društvo kako bi se olakšala i promovirala nova, rastuća poduzetnička kategorija.
U ovom radu problematizira se pitanje promocije u distributivnim lancima i aktualno stanje kada je riječ o korištenju promotivnih alata u distribucijskom kanalu, kao i o njihovoj kombinaciji, u ...kontekstu višekanalne marketinške strategije, ali i obogaćivanja korisničkog iskustva i CRM-a. Autorice polaze od teze da su novi promotivni alati, posebice njihovo korištenje u digitalnom prostoru, slabije zastupljeni u trgovačkim lancima u odnosu na njihovu upotrebu u marketingu industrijskih proizvođača. U radu se daje prikaz konceptualnog okvira vezanog uz navedenu problematiku te se naglašava značenje optimalne kombinacije online i offline promotivnih kanala, što je od iznimne važnosti u aktualnoj eri tzv. phygital marketinga. U radu se u fokus razmatranja postavljaju mobilne aplikacije kao suvremeni digitalni kanal promocije, te njihov dizajn, sadržaj i model korištenja na primjerima dvaju trgovačkih centara – Lidl i Kaufland, s komparativnom analizom. Nadalje se prikazuju rezultati primarnog istraživanja provedenog na segmentu potrošačke generacije mladih, kojime se pokušalo saznati njihove stavove i mišljenja o navedenim aplikacijama. U posljednjem dijelu rada daje se kritički osvrt autorica na rezultate, zaključni stavovi i smjernice za daljnja istraživanja. Znanstveni doprinos rada sastoji se u konceptualizaciji upotrebe mobilnih aplikacija prema modelu Yadav & Pavlou (2020) koji digitalizaciju poslovanja stavljaju u središte marketinških i poslovnih aktivnosti te koji u svojem modelu promotivne alate promatraju kao ishodište razvoja dugoročnih odnosa prvenstveno na relacijama: poduzeće – klijent i klijent – poduzeće. Praktične implikacije rada ogledaju se u doprinosu spoznajama relevantnima za donošenje strateških marketinških odluka u trgovačkim poduzećima i u kanalu opskrbe općenito. Ograničenje istraživanja je u fokusu na segment mladih u primarnom istraživanju pa se za daljnja istraživanja preporučuje proširenje analiza i na druge segmente potrošača, ali i daljnji razvoj konceptualizacije znanstvene teorije marketinga u području promocije i digitalizacije u sektoru trgovine robe široke potrošnje.
Artykuł stanowi fragment opracowania łemkowskiego konceptu DOMU opartego na analizie danych słownikowych i wybranych tekstów. Przedstawiona w artykule wstępna analiza językowo-kulturowego obrazu ...pojęcia DOMU wskazuje, że jest on istotną wartością dla współczesnych Łemków. ДИМ/ХЫЖА jest nie tylko ‘miejscem, gdzie się mieszka’, ‘budynkiem mieszkalnym’, ale — szczególnie w kontekście wysiedlenia ludności łemkowskiej z jej tradycyjnych siedzib na południu Polski — staje się również synonimem małej utraconej ojcowizny — ojczyzny.
Jako mechanizm mediacji oraz tworzenia „integralności”, rzeczywistość społeczna semiotycznie jest skonstruowana przez znak i relacje znakowe. Rzeczywistość społeczna znajduje się w ciągłym procesie ...twórczym dynamicznych zmian. Zapewnia ją interpretacja intelektualna mechanizmu, realny świat, istnienie innego, znak, znakowe relacje, z pomocą których człowiek odsłania sens swego istnienia i włącza się do ogólnego projektowania rzeczywistości społecznej. Dynamiczny ruch od myśli do wiedzy, postrzegania, przyjemności życia codziennego odbywa się poprzez interpretację jako komunikatywny i semiotyczny proces wyszukiwania i zaangażowania społeczeństwa jako całości. Historycznie najważniejszymi modelami znaku i mediacji znakowej są znakowe modele F. de Saussure’a i C.S. Peirce’a. Te znakowe modele przez długi czas były krytykowe, ale mimo tego wciąż pozostają podstawą socjosemiotycznego mechanizmu mediacji między podmiotem a przedmiotem wiedzy i projektowania rzeczywistości społecznej. Po opublikowaniu książki Charlesa Taylora Źródła współczesnej tożsamości koncepcja F. de Saussure’a i C.S. Peirce’a nabrała wyjątkowego znaczenia, wyjaśniając wiele ukrytych mechanizmów semiotycznego projektowania rzeczywistości społecznej. Otwarty umysł, który jest głównym procesem semiozy, odgrywa ważną rolę w projektowaniu rzeczywistości społecznej. Chodzi o to, że myślenie ukierunkowane jest na projektowanie nowego obiektu, a interpretant – na budowę nowego tłumacza. Przy czym projektowanie obiektu jest procesem obwodowym, tzn. jest nośnikiem wartości społecznej i „całościowo” angażuje społeczeństwo. Ponadto dany obiekt jest zawsze nośnikiem określonych treści, w których zakorzenione są procesy intelektualne twórcy i odbiorcy określonego znaku odnoszącego się do tegoż obiektu. Zatem interpretant danego znaku zawsze potrzebuje współpracy z tłumaczem, który wstępnie objaśni mu poszczególne konteksty, w których poszczególne znaki w określonym społeczeństwie funkcjonują, oznaczając dane obiekty.
Lexemes "war", "battle" and their use in the modern russian language The notion of “war” plays a crucial role in Russian linguistic worldview. On the basis of the material analyzed, one can observe ...that the concept of “war” represents a complex mental product which is reflected in various types of linguistic units. The purpose of cognitive interpretation of “war” is presenting how the conceptualizer formulates such a fragment of reality. Semantic fields of the analyzed concept as used in everyday contexts constitute the theme of the paper. Material used was extracted from Russian dictionaries with explainations and confronted with everyday use of given lexis in war literature and periodicals. In recent years, the notion of Chechen War became strongly lexicalized. One can observe certain regularities conntected with describing the concept. The neutral lexeme “war” in specific conditions is subsituted with a softer linguistic sign of “battle”. The latter may have positive connotations if we consider righteous cause and ultimate values.Key words: war; fight; conceptualization; concept; lexem; lingwistic picture of the world;
Razvoj teorije pejsažne arhitekture i suvremenih svjetskih primjera dobre urbanističko-pejsažističke prakse govore u prilog sve većem značenju i višestrukim ulogama pejsaža za razvoj grada. Članak ...donosi pregled uloga i zastupljenosti pejsažnog koncepta u urbanističkim planovima grada Zagreba od početka 20. do početka 21. stoljeća. Ukazuje na problem postupnog zapostavljanja jasnoga planerskog stajališta prema pejsažu i slabljenja aktivnog pristupa njegovu planiranju.
The development of landscape architecture theory as well as some contemporary examples of good urban and landscape practice amply illustrate a growing importance of landscape and the multiple roles it performs in the development of a city. This article gives an overview of the landscape planning concepts, their roles and presence in the urban plans of Zagreb from the early 20th to the early 21st century. It brings into focus a gradual decline of a clear landscape planning strategy.
Full text
Available for:
IZUM, KILJ, NUK, PILJ, PNG, SAZU, UL, UM, UPUK
Cílem této empirické studie je: (1) představit žákovský prekoncept jako konstitutivní prvek výuky mateřského jazyka, (2) ukázat na konkrétním příkladu větného členu (přívlastku), že pojetí žákovského ...prekonceptu jako klíčové determinanty výuky je nejen opodstatněné, ale přímo nutné; (3) uvést návrh, kudy by se další výzkum i snahy o zlepšování výuky v této oblasti mohly ubírat. V první části jsou vymezeny základní pojmy – představa, prekoncept a koncept – a je analyzováno jejich místo ve výuce mateřského jazyka. Následně se text věnuje kritickým místům ve výuce českého jazyka a české syntaxe, další část prezentuje samotný výzkum. Metodoustratifikovaného náhodného výběru byl vytvořen vzorek žáků 1. ročníku střední školy, u nichž byl metodou individuálního řízeného rozhovoru nad speciálně designovanými cvičeními zjišťován žákovský prekoncept přívlastku. Z výsledků vyplývá, že žáci disponují prekonceptem přívlastku a i hůře prospívající žáci jsou schopni tento prekoncept verbalizovat a přesně ho popsat, avšak po zavedení terminologie se u některých projevuje blok vyvolaný edukací a dochází ke střetu přirozeného vnímání jazyka a gramatického popisu. Zároveň se ukazuje, že po přechodu na rovinu školních znalostí žáci začnou o jazykových jevech přemýšlet jinak – jejich spontánní uvažování je zastaveno a nastupují nevhodné zmechanizované postupy, které žákům škola vnutila. Studie rovněž upozorňuje na desetiletí přetrvávající problém – výuka zavádí terminologii příliš brzy, aniž by navazovala na přirozenou jazykovou kompetenci a komunikační zkušenost žáků. I přes nedostatečné ukotvení základních znalostí pak postupuje dál, čímž se vytváří bludný kruh neúspěchu.
FiziÄka aktivnost bitna je za zdravlje i kvalitetu života svake osobe sa ili bez invalidnosti. Ona je posebice važna za djecu u razvoju kojoj je fiziÄka aktivnost na kopnu onemogućena zbog ...njihovih stanja odnosno bolesti. U odnosu na terapije na kopnu, terapije koje se održavaju u vodi posebne su iz razloga Å¡to boravak u vodi djeci daje drugaÄiji osjećaj zadovoljstva, a to su sreća, sloboda kretanja te veće samopouzdanje. Kao jedan od svjetski poznatih oblika fizioterapije, Halliwick koncept pristup je koji djeci i odraslima omogućuje da istovremeno uživaju u aktivnostima u vodi i nauÄe plivati, ali pritom koristeći fiziÄka svojstva vode te vlastite pokrete tijela. Ovaj je koncept razvijen tako da skupine u kojima se vježba istovremeno motiviraju, potiÄu socijalnu interakciju te optimiziraju uÄenje. Kod 57% djece koja su dolazila vježbati po Halliwick metodi primijećeno je poboljÅ¡anje sposobnosti i pažnje u grupnom radu, dok je kod 43% djece ono ostalo isto, Å¡to pokazuje da aktivnosti i provoÄ‘enje vremena u vodi doista poboljÅ¡avaju mentalne sposobnosti djece s cerebralnom paralizom. Nadalje, kod 63% djece s autizmom, prve promjene koje su roditelji uoÄili dogodile su se nakon Äetiri do pet mjeseci, pri Äemu su se, prema miÅ¡ljenju roditelja, sposobnosti i pažnja za grupni rad poboljÅ¡ale kod 91% djece. Å to se tiÄe odnosa prema drugoj djeci, promjene su uoÄene kod 63% autistiÄne djece, dok je kod njih 91% primijećena povećana pristupaÄnost spram druge djece. Svi roditelji potvrdili su da su ostvarili bolju komunikaciju sa svojom djecom od kada dolaze na bazen i vježbaju.
Temeljna je intencija ovog rada problematizirati „lijenost" kao esencijalno društveni fenomen. Lijenost se uobičajeno smatra individualnim atributom pojedinca te se kao kakva, ponajprije preko ...koncepta prokrastinacije, tematizira u okvirima psihologije te medicinske znanosti. Krucijalno stanovište koje se nastoji razraditi u članku jest da je lijenost inherentno društvena pojava jer njezina definicija te, posljedično, kategorizacija određenog individuuma kao „lijenog" ovisi o sociokulturnom kontekstu koji određeni oblik socijalne akcije, uputnije rečeno njezin izostanak, etiketira kao lijenost pri tom iskazujući mahom negativne konotacije. U radu se ukazuje na sociokulturnu pozadinu definiranja lijenosti pri čemu se ističu njezini religijski korijeni te vezanost koncepta lijenosti uz specifično poimanje vremena. Osobito se problematizira kontekst modernih kapitalističkih društava čija se kulturna matrica pokazuje podesnom za kategoriziranje određenog ponašanja kao lijenog kao i relacija medija te specifičnih životnih stilova naspram kategorije lijenosti. Na konceptualnoj ravni raspetljava se odnos između koncepata lijenosti i prokrastinacije, s jedne ali i lijenosti naspram dokolice, s druge strane. U drugom, empirijskom, dijelu rada daje se pregled eksplorativnog / izviđajnog istraživanja koje je 2018. metodom polustrukturiranog intervjua provedeno na prigodnom uzorku (N=15) studenata/ica Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Unatoč izvjesnim epistemološkim ograničenjima, nalazi istraživanja ukazuju na poimanja različitih aspekata i dimenzija lijenosti u ciljanoj populaciji, a što reprezentira robusnu osnovicu za daljnja potrebna podrobnija (teorijska i empirijska) sociološka istraživanja ovoga relevantnog sociokulturnog fenomena.
PDF
