Монографија Снежане Милојевић Закон земље, како сама ауторка наводи у предговору, настала је као скуп њених већ објављених студија обједињених заједничком темом у референтним зборницима и научним ...часописима. Публикована поводом стогодишњице читања опуса нашег нобеловца, ова научна синтеза осветљава, пре свега, статус женских ликова у Андрићевом стваралаштву, уз методолошку апаратуру савремених књижевних теорија. Иако и сама скептична кад је реч о савременом приступу опусу једног модернисте, Снежана Милојевић у својим студијама показује аргументовану оправданост теза које заступа. Једна од лајтмотивских, која се јавља већ и у самом наслову књиге, указује на човекову предиспонираност на пад, ка земљи, која „тражи своје“, што ће и сама ауторка, цитирајући Андрића, поновити на више места у својој монографији.
У мноштву вредних и за српску науку о књижевности релевантних студија објављених протеклих година, књига Црњански и светска књижевност Мила Ломпара издваја се истраживачким опсегом, методолошком ...утемељеношћу, аналитичком проницљивошћу, синтетичком засвођеношћу и стилско-језичком изврсношћу. Реч је о ауторовој петој по реду монографији о Милошу Црњанском и о другој књизи која је у целости посвећена обликовању духовног и уметничког профила нашег модерног класика. Док је монографија Црњански – биографија једног осећања (2018) – и према ауторовим метанапоменама – била интерпретативно усредсређена на спољашње чиниоце Црњанскове уметничке биографије, руковођена начелом егзистенцијалне херменеутике, у монографији награђеној наградом „Димитрије Богдановић“ херменеутичко интересовање аутора померило се ка унутрашњим, иманентно стваралачким, то јест обликотворним принципима пишчевог књижевноуметничког дела. Сврха овог амбициозно осмишљеног проучавања је у томе да се у потпуности расветли спољашња и унутрашња путања духовне судбине књижевника. Стога је аутор себи поставио задатак да представи „уметнички смисао пишчеве судбине“. Да би га у потпуности реализовао, он се – иманентно својствима самог проучаваног опуса и сопственим, већ добрано освојеним, интерпретативним стратегијама – управљао према начелима књижевне херменеутике, методолошки, можемо чак рећи, гадамерски скрупулозно и метатеоријски освешћено.
Студија Питера Брукса Балзакови животи (Brooks 2020), како и сȃм аутор у уводном дијелу подвлачи, „није биографија, већ антибиографија“ (Исто: 2, превод Д. И.). Њен циљ је да кроз анализу ликова из ...Људске комедије и њихових биографија прикаже не само историјску, културну и политичку стварност Балзаковог времена већ и да повеже реалност и књижевност 19. вијека у двостранично огледало у којем се оне преплићу, једна на другу пресликавају и тиме постају неодвојиве: „Балзаков опширни роман није само огледало његовог времена – он је настајање овог огледала самог“ (Исто).
Чему још књижевна критика? Stefan Alidini
Književna istorija,
10/2023, Volume:
55, Issue:
179
Journal Article
Peer reviewed
Open access
Међу изучаваоцима књижевности вероватно нема питања на које постоји више незадовољавајућих одговора него што је то питање метода. Књига Џона Гилорија, чији би се наслов могао превести као Критика као ...професија, даје мозаички поглед на скуп проблема који једовео до тога да методолошка питања у књижевној науци никад ни не буду решена. Гилори прати англоамеричку књижевну критику кроз различите аспекте и периоде, оцртавајући тренутак њеног издвајања из окриља граматике и реторике, а потом и њеног успостављања као академске дисциплине, с циљем да објасни како је критика стекла примат у XX веку, како је еволуирала и какву улогу је та историја одиграла у ономе што се често назива „криза хуманистике“. Треба одмах рећи да се Гилори као англиста усредсређује на америчке и у мањој мери британске универзитете. Но, имајући у виду улогу коју је амерички контекст играо у ширењу интелектуалних идеја широм света, увиди које Гилори нуди нису ништа мање релевантни ни у европском контексту. Такође, треба истаћи и да Гилори термин criticism узима у значењу које ова реч има у енглеском језику, где се „критика“ обично користи као синоним за васколико проучавање и тумачење књижевности. Управо захваљујући фокусу на англосаксонске универзитете, ова књига указује на неколико интересантних историјских токова, и посредно нуди један могућ одговор на питање зашто је и како критика постала синегдоха за много разгранатију и сложенију дисциплину.
Зборник научних радова Манифести у српској књижевности 20. века настао је као резултат симбиотског рада два одељења Института за књижевност и уметност у Београду (ИКУМ). Реч је о одељењима Упоредна ...истраживања српске књижевности и Поетика модерне и савремене српске књижевности. Уредници зборника су Светлана Шеатовић и Предраг Тодоровић, а рецензенти Соња Мацура, Предраг Петровић и Бојан Чолак. Зборник, у коме се налази двадесет и један рад, отвара предговор који су написали уредници, а затвара га индекс имена који броји 754 именске одреднице.
PDF