Blizanačke i višeplodne trudnoće opterećene su povećanom učestalošću gotovo svih poznatih komplikacija, izuzev prenošenja i makrosomije. Najveća opasnost krije se u povećanoj učestalosti ...prijevremenog porođaja uz značajno viši perinatalni mortalitet i kratkoročni i dugoročni morbiditet u rođene djece. Tijek i ishod višeplodnih trudnoća značajno opterećuju intrauterini zastoj u rastu jednog ili više plodova te kongenitalne anomalije uz dodatno povećanje perinatalnog mortaliteta i morbiditeta. U monokorionskih blizanačkih trudnoća nalazimo i specifične patološke entitete: međublizanački transfuzijski sindrom, međublizanačku anemiju-policitemiju, međublizanačka obrnuta arterijska perfuzija na koje tijekom antenatalne skrbi treba misliti i pravovremeno ih prepoznati i dijagnosticirati.
Full text
Available for:
IZUM, KILJ, NUK, PILJ, PNG, SAZU, UL, UM, UPUK
Izolirana ekstremitetna perfuzija (ILP) je oblika regionalnega zdravljenja napredovalih rakov udov. Prvič je bila opisana v 50. letih prejšnjega stoletja in se je s časom nadgrajevala. Tako so v 80. ...letih najprej dodali hipertermijo, v 90. letih pa še citokin TNF (tumor necrosis factor). Danes z ILP zdravimo bolnike z lokoregionalno napredovalim melanomom (intranzit zasevki) in sarkomi, pri katerih bi bila za radikalnost potrebna amputacija uda. Pri posegu izoliramo arterijo in veno za spodnji oz. zgornji ud in ju priključimo na napravo za zunajtelesni krvi obtok, s čimer ud izoliramo od sistemskega krvnega obtoka. Ud nato segrejemo na temperaturo okoli 40 o C in z izotopno metodo izključimo komunikacijo med izoliranim obtokom uda in sistemskim obtokom. Če med sistemoma ne uhaja tekočina, apliciramo citostatik. Koncentracija citostatika v izoliranem sistemu je 10- do 20-krat večja, kot je zaradi neželenih učinkov možno pri sistemski aplikaciji. Po posegu ud izperemo, zašijemo arterijo in veno ter ga znova priključimo na sistemski krvni obtok. Pooperativni zapleti so večinoma omejeni na ud in so navadno blagi (eritem in edem). Pri bolnikih z melanomom dosežemo popolni odgovor pri približno 70 % bolnikov, pri bolnikih s sarkomi pa nam omenjeni poseg omogoči ohranitev uda pri 80 % bolnikov, pri katerih bi bila sicer potrebna amputacija.
Cilj - Najveći problem u daljem razvoju transplantacije bubrega je nedovoljan broj umrlih davatelja. Retrospektivno smo obradili grupu bolesnika koji su primili bubreg od umrle osobe uz primjenu ...perfuzije in situ.
Materijal i metode - U razdoblju od 1989. do 2002. izvršili smo 21 transplantaciju bubrega uzetih od 11 davatelja nakon zastoja srca uz primjenu perfuzije in situ. Topla ishemija kretala se uz primjenu kardiopulmonalne reanimacije od 12 do 85 min. (srednja 50 ± 24 min.). Hladna ishemija trajala je od 7 h 30 min. do 26 h (srednja 19,42 ± 3,88 h).
Rezultati - Sedam je bolesnika imalo ranu funkciju bubrega, a 11 odgođenu. Primarna afunkcija transplantata nije zabilježena. Rasprava - Primjenom perfuzije in situ izbjegnuta je primarna afunkcija transplantata. To u našim uvjetima pruža osnovu za masovniju transplantaciju bubrega od davatelja s nekucajuæim srcem.
