Na etničkoj karti Srbije vlaška etnička zajednica zauzima posebno mesto, specifična po mnogim svojim karakteristikama – poreklo, jezik, tradicija, običaji, demografski razvoj i dr.). U radu se ...proučava etnogeneza Vlaha, kroz prizmu složenih istorijskih, migracionih, etnogenetskih, integracionih i asimilacionih procesa, sagledavanjem različitih teorija, stavova i mišljenja, često dijametralno suprotnih, što implicira na zaključak da ova tema još uvek nije u dovoljnoj meri istražena i da zahteva multidisciplinarni pristup. Analiza populacionog razvitka Vlaha, bazirana na popisnim podacima (19482011), pokazuje velike varijacije u njihovoj brojnosti kao rezultat česte promene nacionalne pripadnosti, dok su kod deklarisanja o maternjem jeziku stabilniji izjašnjavajući se za svoj etnos. Iako je u određenoj meri prisutna alterofonija, vlaški jezik se održao do danas, što je od velike važnosti za očuvanje njihovog nacionalnog i lingvističkog identiteta, dok je ujedno poznavanje zvaničnog jezika neophodno za punu integraciju u društveni, kulturni i politički život Srbije.
Rodovniški podatki kontroliranih tropov so bistvenega pomena za rejce ovc in izvajanje selekcijskih programov. V tej študiji smo preverili, če je možno z osmimi molekularno genetskimi označevalci ter ...uporabo računalniškega programa ATLAS preveriti skladnost podatkov v več-generacijskih rodovnikih jezersko-solčavske in oplemenjene jezersko-solčavske pasme. Ugotovili smo 90,9 % točnost beleženja rodovniških podatkov, medtem ko smo neskladja ugotovili pri štirih družinah od 44-ih. V dveh primerih je bil potomcu nepravilno pripisan oče ali mati, pri ostalih dveh primerih pa sta bila jagnjetu napačno pripisana oba starša. V drugem delu raziskave smo poskušali z istim nizom mikrosatelitnih označevalcev določiti očetovstva štirim jagnjetom istrske pramenke, kjer v času paritev v trop pripuščajo dvajset ovnov in tako jagnje nima poznanega očeta. Trem jagnjetom smo lahko nedvoumno določili očeta z izločitvijo ostalih devetnajstih. V enem primeru smo ugotovili, da niz osmih označevalcev ni dovolj informativen za določitev očeta potomcu, zato smo analizo razširili in z vključitvijo dodatnih štirih mikrosatelitnih označevalcev uspešno določili očetovstvo tudi v tem primeru. Z izbranim nizom molekularnih označevalcev in obdelave podatkov je možno učinkovito preverjati obstoječe rodovniške podatke in napovedati očetovstvo jagnjetom v tropih, kjer pripuščajo večje število ovnov. Rezultati take analize so lahko v pomoč rejcem in selekcijskim službam za izboljšanje točnosti rodovniških podatkov in učinkovitejše načrtovanje reje in selekcije pri ovcah.
Zaradi večjega povpraševanja po rdečih vinih v zadnjem desetletju tudi Primorski vinogradniki želijo popestriti sortiment rdečih sort vinske trte. Med kandidate za introdukcijo v v.o. (vinorodni ...okoliš) Koper in v.o. Vipavska dolina se je uvrstila sorta Syrah, ki se hitro širi po številnih vinorodnih območjih v svetu. Poudariti želimo pomen dejavnikov okolja oz. geografskega porekla kot ustvarjalca raznolikosti. Predstavimo svetovna območja gojenja sorte Syrah (severni in južni del pokrajine ob reki Rhône (F), Barossa valley in Hunter valley (AUS), Napa valley (ZDA), Hawkes bay (NZ) ter v. o. Koper in v. o. Vipavska dolina (SI)) s pomočjo klimatskih parametrov. V rastni dobi 2000 smo spremljali elemente rasti in rodnosti štirih klonov sorte Syrah (99, 300, 301, 470) ter jih primerjali s sorto Merlot (519). Želeli smo ugotoviti razlike med kloni sorte Syrah, razlike med sorto Syrah in Merlot ter razlike med okolišema. Pri sorti Syrah je značilno, da z naraščanjem pridelka pada vsebnost sladkorja in narašča vsebnost skupnih kislin. Tako je najrodnejši Syrah klon 99, najmanj roden pa Syrah klon 470. Sorta Merlot ima ob večjem pridelku tudi večjo sladkorno stopnjo. Predvsem zaradi manjše obremenitve in s tem manjšega pridelka ima sorta Syrah v v. o. Vipavska dolina večje sladkorne stopnje kot v v. o. Koper. Ugotovimo, da je sorta Merlot z vinogradniškega stališča v obeh v. o. boljša, kljub temu pa predlagamo uvrstitev sorte Syrah v sortiment obeh v. o., predvsem zaradi njene velike priljubljenosti v svetu.
Sirinićka žuра је jedna od četiri planinske kotline (Sirinić, Sredska, Opolje i Gora) u sklopu planinskog regiona Šare. Nјеnе geografske granice se uglavnom poklapaju sa administrativnim granicama ...opštine Štrpce. Pominje se u srpskim izvorima prve polovine XIV veka. Turski katastarski popis iz 1455. godine pokazuje da је bila relativno gusto naseljena Srbima. U Sirinićku župu Albanci se doseljavaju iz Severne Albanije posle druge velike seobe Srba 1737. godine, i to sa severne i istočne strane, iz južnog Kosova, Kačaničke klisure i Skopske kotline. Snažnije prodiranje Аlbаnаса u šarplaninski region bilo је suzbijeno masovnom islamizacijom Srba starosedelaca u župama Gora, Opolje i Sredska. Na taj način је još za vreme turske vladavine u ovom regionu formirana tаmроn zona izrazitih multietničkih оsоbinа koja se u osnovi održala do danas. Zato је šarplaninski region postao predmet interesovanja mnogih domaćih i stranih istraživača već od prve polovine XIX veka. Iz istog razloga je između 1989. 1994. godine Geografski institut ''Jovan Cvijić" SANU ovde izveo dva multidisciplinarna naučnoistraživačka projekta, od kojih је prvi biо posvećen samo Sirinićkoj župi. U okviru tog projekta autor ovoga rada је dobila zadatak da prouči migracije i poreklo albanskog stanovništva i da orgаnizuје i realizuje Vanredni popis stanovništva opštine Štrpce. Doseljavanje Аlbаnаса u Sirinićku župu imalo је etapni karakter i zadržalo se nа zoni od 5 mešovitih srpsko-albanskih naselja, razdvajajući grupu od četiri homogena albanska i 7 homogenih srpskih naselja. Tako је još u XIX veku formirana jedna relativno stabilna etnogeografska struktura čije se teritorijalne i demografske proporcije nisu bitnije promenile kroz sve potonje periode burnih istorijsko-političkih promena. Detaljna analiza etničke strukture pokazuje da se udeo Albanaca u ukupnom stanovništvu župe od 1931. do 1989. godine povećao sa oko 29 nа svega 33% i pored veoma visokog prirodnog priraštaja koji је još početkom 1980-im godina kod Albanaca imao stopu iznad 30 promila. Međutim, i pored toga demografski rast Albanaca је ostao znаtno ispod nivoa biološke reprodukcije zbog intenzivnog iseljavanja, odnosno negativnog migracionog salda čija se godišnja stopa od 1961. do 1989. godine kretala između 21,8 i 26,5 promila. Uzroci iseljavanja su ekonomske prirode, i albanska emigracija iz žuре је već dесеniјаmа usmerema ka Kosovu, Zapadnoj Makedoniji i Skopskoj kotlini. Emigracija u Тursku se javlja krajem XIX veka i oko balkanskih ratova, obnavlja se početkom 1950-ih godina (podstaknuta Balkanskim paktom FNRJ, Grčka, Turska), ali nije bitnа za ukupan demografski razvitak sirinićkih Аlbаnаса. Od 1960-ih godina u porastu је albanska ekonomska emigracija u Švajcarsku i Nemačku. U ovom radu se takođe zastupa i shvatanje о paralelnom postojanju i funkcionisanju dva suštinski različita homeostazna demografska sistema - albanski i srpski, i to u istoj i kompaktnoj geografskoj sredini. Ukazano је i nа očuvanu svest о fisnoj (plemenskoj) pripadnosti, а na kraju rada dat је detaljan prikaz migracione dinamike i porekla albanskog stanovništva sa imenima svih аlbаnskih rodova, brojem kućа (porodica) i brojem članova roda u 1989. godini.
Prikaz porekla prebivalstva slovenskih mest in mestnih naselij temelji na štirih kategorijah njihovega porekla. Glede na to je opravljena analiza po velikosti in funkcijski strukturi naselij.
PDF
