Problem ovog istraživanja bio je ispitivanje uticaja broja čula kojima se može iskusiti neki pojam na uspešnost njegove reprodukcije. Pretpostavili smo da će se pojmovi koji se mogu iskusiti većim brojem čula tačnije reprodukovati u odnosu na one koji se mogu iskusiti manjim brojem čula, kao i u odnosu na apstraktne pojmove. U dva eksperimenta primenjeni su zadatak slobodne i zadatak navođene reprodukcije. U prvom eksperimentu dve grupe ispitanika učile su liste parova asocijativno povezanih reči. U svakoj listi varirani su stimulusi po konkretnosti, a pored toga, liste su se međusobno razlikovale po konkretnim rečima. Jedna lista sadržala je parove konkretnih pojmova koji se mogu iskusiti sa mnogo čula (čarapa‒patika), a druga lista sadržala je parove konkretnih pojmova koji se mogu iskusiti sa malo čula (plakat‒bilbord). U drugom eksperimentu ispitanici su učili jedinstvenu listu sa sve tri grupe parova reči. Pored standardnog efekta konkretnosti i vrste zadatka, kao i njihove interakcije, zabeležen je i efekat broja čula. U skladu sa očekivanjima, ispitanici su bili uspešniji u zadatku navođene reprodukcije, uspešnije su reprodukovali konkretne nego apstraktne reči i uspešnije su reprodukovali konkretne reči koje označavaju pojmove koji mogu da se iskuse pomoću većeg broja čulnih modaliteta nego one koji mogu da se iskuse manjim brojem čulnih modaliteta. Efekat broja čula zabeležen je u dugom eksperimentu kad su ispitanici učili sve tri grupe pojmova. Prema našim saznanjima, ovo predstavlja prvu empirijsku demonstraciju efekta broja čula kojima se može iskusiti neki pojam na uspešnost u reprodukciji. Pored toga, u prvom eksperimentu zabeležen je i očekivani izraženiji efekat konkretnosti u slučaju zadatka navođene reprodukcije. Ova interakcija izostala je u drugom eksperimentu, usled čega je potrebno nastaviti istraživanje ovog fenomena.