U Sloterdajkovim analizama možemo da razlikujemo dvostruku funkciju medija. Sa jedne strane, mediji za njega, slično kao i za klasične autore imaju negativnu ulogu: oni prikrivaju „istine“ postojaćeg sveta. Pod obiljem informacija gubi se važnost celine dešavanja i čovek postevropskog sveta koristi medije za zabavu, igru i za maskiranje onoga što se zbilja događa. Informacije služe čisto radi informacija i takvo fragmentarno mišljenje onesposobljava subjekta da se suoči sa realnošću. Sa duge strane, uloga medija može da bude i konstruktivna. Savremeni mediji imaju sposobnost da razobruče postojaće zatvorene šeme koje rade u cilju obogotvorenja države ili neke posebne institucije. Ako se informacije na pravilan način slože i uobliče pokazuje se da vest ne mora biti fragmentarna već da može da predstavlja jedinstvo. To jedinstvo je živo i u kretanju jer novi sadržaji konstituišu okvire kroz koje se onda može posmatrati određen fenomen. Tako se iz maskirane realnosti ulazi u proces raskrivanja istine, tačnije demaskiranja istine od slojeva zabluda kojima se prezentuje stvarnost.