Apstrakt: Tradicionalne interpretacije historijskom Sokratu pripisuju najskromniju tvrdnju prepoznavanja vlastitog neznanja. Tragajući za smislom Sokratove tvrdnje o poricanju znanja susrećemo se sa problemom Sokrata, odnosno činjenicom da nije pisao svoju filozofiju, takođe, sa pitanjem razgraničenja Sokratove od Platonove filozofije, zatim sa pitanjem smisla Sokratove ironije poricanja znanja, ako je sam pojam ironije doživio mnogobrojne varijacije kroz historiju. U radu najprije razmatram koji izvor je plauzibilno konsultirati u slučaju problema Sokratove ironije poricanja znanja. U prvom dijelu rada predstavljeni su različiti pristupi problemu Sokratove ironije, pristupi interpretatora koji raspoznaju različita značenja pojma ironije kroz historiju. Sokratov  ambigvitetan govor o mogućnosti posjedovanja znanja podstakao je mnoge interpretatore da se odluče za jednu soluciju: ili da Sokrat govori istinu kada poriče znanje, ili da se pretvara, obmanjuje, odnosno na neki način nastoji prikriti svoje znanje. Međutim, postoje i tumačenja u kojima se  raspoznaju različite vrste znanja u Sokratovoj epistemologiji, što ima za posljedicu razlikovanje znanja koja Sokrat priznaje od onog koje negira.