Matija Šeravić (Mathias Xeravich, †1771.), budimski slikar hrvatskoga podrijetla, u mađarskoj literaturi poznat kao Mátyás Schervitz bio je vodeći majstor mađarske prijestolnice. Do 2015. godine ...Šeraviću su zahvaljujući potvrdi u arhivskim dokumentima bili pripisani zidni oslik u kaštelu obitelji Ráday u Pécelu (1763.) i samo jedna slika, nekadašnja glavna oltarna pala (1760.) u nekoć kapucinskoj, danas župnoj crkvi sv. Elizabete u Budimu (uništena). Zahvaljujući novim terenskim i arhivskim istraživanjima u nekadašnjim crkvama i samostanima franjevačke provincije sv. Ivana Kapistrana, autorica razotkriva slikarove osobne podatke i proširuje njegov opus novim djelima izvedenim u fresko i uljanoj tehnici, pomoću kojih možemo spoznati iznimnu slikarsku vrsnoću toga zaboravljenog majstora. Rezultati istraživanja o umjetničkoj djelatnosti Matije Šeravića usredotočeni samo na njegove oltarne pale objavljeni su na mađarskom jeziku 2015. godine.
The Franciscan monastery of St. Michael in Subotica has celebrated the 300th anniversary of it’s foundation last year (2017). As the organizer of the town’s and the wider area’s cultural life these ...past centuries, the monastery and church of St. Michael retain the first and most significant artworks of the region, among others a unique collection of Franciscan portraits, which originally numbered 35. These paintings are the work of Mathias Hanisch, a Czech itinerant painter of the late Baroque (Prague, ca. 1754 – Vukovar, 1806) and were created in the last years of the 18th century. His clients were the most prominent inhabitants of Subotica at the time – town officials, landowners of Bunjevac origin, physicians and of course Franciscan friars. The portraits were made conforming to graphic templates and they display the best-known Franciscan saints such as St. Francis of Assisi and St. Anthony of Padua as well as less famous saints, e.g. Blessed Jacob of Zadar. According to tradition, the Franciscan figures portrayed are none other than the friars who lived in Subotica at the painter’s time.
Keywords: baroque, painting technique, conservation studies, Stettner, Falconer, Senser, Hanisch, Schervitz. Резултати истраживаиа у области техничке истори^'е уметности, ко)'а су отпочела последиих ...децени1а ХХ века у Западно)' Европи, потвр^'у важну улогу, одговорност и разноврсну делатност рестауратора. Методолошки приступ обухвата истраживаие по^'единих уметника и иихових радионица, као и истори^'ских сликарских материала и уметничких техника. Током рестаураци^'е више дела одре^еног аутора могуЬе )'е идентификовати )'единствени стваралачки процес или сликарски рукопис ко)'и прате разна запажаиа везана за технологи1у, заснована на рестаураторским испитиваиима. „Technical history of art" ствара мост ме^у рестаураторима, историчарима Истраживате истори1ских извора се ослата првенствено на страну литературу на немачком, енглеском, хрватском, словачком и ма^арском 'езику. Конзерваторска техничка и научна испитивата изведена су током рестаураци'а, кроз недеструктивна и деструктивна испитивата олтарних слика: пажживо визуелно испитивате, снимке у дифузном светлу и специ'ални снимци (помоЬу бочног осветжета, УВ луминесцентни, инфра и рендгенски снимци), макроснимке, хеми'ске анализе. Део узорака'е припремила и снимила Милица Сто'ановиЬ, хемичарка Народног музе'а у Београду (2006-2009, 2020-2021), док je део самостално припремл>ен у току докторских студи'а и надаже на Манарском ликовном факултету (Magyar Képzőművészeti Egyetem) у лаборатории Рестаураторске катедре (20102019). Хеми'ске анализе, тестови за идентификаций калци1ум-карбоната, париско плавог, олова итд. и анализе препарата пигмената су уходане методе истраживата на том факултету, ко'е да'у веома поуздане резултате и без великих инструменталних истраживата (Galambos 2006). Део рендгенских снимака (2006-2020) ура^ен 'е у Ди'агностичком центру у Суботици, а други део рендгенских као и инфрацрвених снимака изведен 'е апаратуром Ма^арског ликовног факултета. Од 1995. године тра'у оваква истраживата барокне уметности католичких цркава у Во'водини, пратеЬи рестаураци'е по'единих олтарских пала. Као резултат тог рада од 2012. године у Градском музе'у Суботица прире^ене су меНународне изложбе и публиковане монографи'е о будим- Мати1асу Ханишу (Mathias Hanisch, око 1754. - 1едан такав „bozzetto" (пробна скица мотива у бор) непознатог бечког мартора чува се у Збирци СекулиЬ Музея'а града Београда. Тако^е, Голюша, од непознатог мартора у збирци Суботичке бискупре, пример я'е за „model" - изра^ену студру, кор се приказивао наручиоцима. Сигнирана композицра Расйека, рад Мартина Алтомонтеа у Чоки, пример я'е за „riccordi" („успомене" - копире изра^ене по готовом делу, ная'чешЬе у радионици) (Korhecz Papp 2015: 24). Анегдота у вези с главном олтарном палом у Суботици тако^е потвр^у'е израду улане скице, коя'а се ни1е допала наручиоцу: Штетнер я'е прво насликао Светог Миховила како побе^у'е сотону окружен враговима, али пошто гвардран нре био задоволан композиция'ом, сликар я'е насликао другу олтар
Apart from one or two exceptional medieval fragments of frescoes, the earliest paintings associated with the Catholic Church in the former southern part of Hungary represent the devotional pictures ...of Virgin Mary that originated from the end of the 17th century to the second decade of the 19th century. This study lists them without ambition to record them all, discuss their history, iconography, legends related to them, as well as their stylistic characteristics. The appearance of devotional pictures is a consequence of the care of monastic orders for believers, especially the Franciscans. The names of the masters are generally unknown, but we were able to identify some of the authors. Most devotional pictures in Vojvodina are replicas of well-known European religious paintings, whose cults were most often of local significance. As one of the exceptions we must mention the Virgin Mary of Tekya to whom worshipers made a pilgrimage seeking help even from distant parts of the country
Matija Šeravić (Mathias Xeravich, †1771.), budimski slikar hrvatskoga podrijetla, u mađarskoj literaturi poznat kao Mátyás Schervitz bio je vodeći majstor mađarske prijestolnice. Do 2015. godine ...Šeraviću su zahvaljujući potvrdi u arhivskim dokumentima bili pripisani zidni oslik u kaštelu obitelji Ráday u Pécelu (1763.) i samo jedna slika, nekadašnja glavna oltarna pala (1760.) u nekoć kapucinskoj, danas župnoj crkvi sv. Elizabete u Budimu (uništena). Zahvaljujući novim terenskim i arhivskim istraživanjima u nekadašnjim crkvama i samostanima franjevačke provincije sv. Ivana Kapistrana, autorica razotkriva slikarove osobne podatke i proširuje njegov opus novim djelima izvedenim u fresko i uljanoj tehnici, pomoću kojih možemo spoznati iznimnu slikarsku vrsnoću toga zaboravljenog majstora. Rezultati istraživanja o umjetničkoj djelatnosti Matije Šeravića usredotočeni samo na njegove oltarne pale objavljeni su na mađarskom jeziku 2015. godine.
PDF
