A deep-seated, ’constitutional problem’ of so-called psy-complex (ontologically ‘psy’ is differentthan matter, but it is studied by natural scientific methods) can be detected: ontologically ...thepsyche is basically different than matter, but the main stream studies of these disciplines take thenatural scientific methods as their research ideal which were created for material beings andthey try to influence and change their ‘object’ by technical-technological attitude. The main aimof this paper to draw attention to some of the main consequences of this dilemma.
A pszi-komplexum diszciplínái – pszichológia, pszichoterápia, pszichiátria – a modernitás egymély ellentmondásának képződményei. Létük egyszerre alapul azon a belátáson, hogy a lélek ontológiailag különböző státuszú, mint az anyag. Ugyanakkor mind a három diszciplína fő sodraosztozik azon a tudományos-technikai attitűdön, amely a lélek jelenségeinek megismerését atermészettudományos módszerből eredezteti, befolyásolásukat pedig technikai-technológiaimódszerekkel véli megvalósítani. Az írás célja, hogy ezen ellentmondás néhány fontosabb következményére felhívja a figyelmet.
Међу новим књигама о Андрићу једна завређује посебну пажњу, и по томе одакле долази и по томе шта о Андрићу доноси. У питању је књига Андрићева поетика с поднасловом Иза кулиса исприповиједаног, која ...је 2021. формално изашла у Ријеци, али је по свему другом потпуно „босанска“. Њена ауторка је Перина Меић, књижевни истраживач млађе генерације с Филозофског факултета у Мостару која, мада више посредно, с Андрићем дијели уже завичајно поријекло, препознатљиво по његовим „фратарским причама“, емпатији према фрањевачкој традицији и трајним живим контактима с фрањевачким самостанима у средњој Босни и њиховим фратрима. Преимућство тога поријекла Меићева је плодотворно искористила повластицом да изворно, на лицу мјеста, у Крешевском самостану може да истражује непознату грађу која се тиче Андрићевог живота и књижевног стваралаштва.
Поезија у стилистичком кључу Sonja Milovanović
Književna istorija,
12/2022, Letnik:
54, Številka:
176
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Нова стилистичка студија Милоша Ковачевића Поезија у стилистичком кључу надовезује се на претходне ауторове књиге из ове области које су препознатљиве по теоријско-методолошком концепту интегралног ...проучавања стила неког песника, односно његовог дела. Интегрално истраживање песничког текста подразумева примену и лингвистичких и књижевних метода, с циљем да се расветли посебност поетског језика. А специфичност поетског у односу на друге типове језичких текстова лежи у преиначењу језичких знакова као његовој иманентној карактеристици. То преиначење у анализама овога типа утврђује се на основу критеријума стилематичности, који указује на онеобичавање форме неке језичке јединице, и стилогености, као оцене уметничког ефекта дате јединице. Зато „предмет интегралне стилистике јесте истраживање начина остваривања (међу)односа стилематичности и стилогености језичких јединица: од фонема као најмање до дискурса или текста као највише“ (Ковачевић 2020: 9). У тринаест радова о српским песницима обухваћених у овој књизи издвајају се и описују различите врсте онеобичавања и указује на естетско-уметничку вредност и стилематичних и нестилематичних језичких јединица.
Huge amount of literature has been published in recent years on topic of generation researchbut of varying quality. There is a significant interest in the topic, although an increasing amountof ...contradictory and methodologically questionable results have come to light. People developprejudices and beliefs based on popular media, which could be counterbalanced by scientificworks, but there is a noticable amount of thorough criticism against them. It is still a question,whether generation is the proper response to certain phenomena or we have just „generated” itand most charachteristics are rather related to age or life span? Cautious research is complicatedand lengthy, therefore many either choose to perform superficial research or to go so in-depththat does not allow answering problems and return to just individual differences. Some concludeby refusing the generational approach altogether. In these circumstances a kind of „responsible”generational research is to be suggested, which turns from dead ends to the scientific way andfinally tries to find „ration in generations” keeping in mind all the criticism of the approach.I summerize cosiderations in my work to find this right direction.
A generációkutatás témakörében az elmúlt években nagy mennyiségű – ugyanakkor változó minőségű – írás született. A téma iránt töretlen az érdeklődés, noha egymásnak egyre inkább ellentmondó és módszertani szempontból is megkérdőjelezhető eredmények látnak napvilágot. A médiából tájékozódás nyomán az emberekben előítéletek, hiedelmek alakulnak ki, amelyeket tudományos igényű munkák ellensúlyozhatnának, ám ezekkel szemben számos, megalapozott kritika vonul fel. Mindmáig kérdés, hogy a generáció válasz-e egyes jelenségekre, vagy ezt csak „generáltuk” magunknak és a háttérben például életkor-függő, vagy az emberi életciklushoz kötődő jellegzetességek lapulnak? A körültekintő kutatás bonyolult, hosszadalmas, ezért sokan felszínes vizsgálatokat végeznek, vagy épp túlzottan elmélyedve nem tudják megválaszolni a problémákat, visszajutnak az egyéni különbségekhez, esetleg teljesen el is vetik a generációs megközelítést. E helyzetben leginkább egyfajta „felelős generációkutatás” javasolható, amely a már bejárt tévutak helyett a tudományos megalapozottság felé fordul és a megközelítés kritikáit is szem előtt tartva igyekszik megtalálni végre a „rációt a generációkban”. Munkám ezen irány megtalálásához összegzi a szempontokat.
V luči poudarjenega pluralizma raziskovalnih metod in perspektiv v sodobni humanistiki sta v članku prikazana in problematizirana postkritični pristop in metodologija ter njuna relevantnost v ...preučevanju književnosti. Na podlagi tez Rite Felski in ob upoštevanju nekaterih drugih predstavnikov postkritične prakse (Christopher Castiglia, Matthew Mullins) posebno pozornost namenjamo interpretaciji književnosti oz. predpostavkam njenega razumevanja v tej raziskovalni perspektivi: »sumničava interpretacija«/»odpiranje« besedilu, »hiperkritični analitični stil«/»afektivna hermenevtika«, »zadovoljstvo v kritiki«/»zadovoljstvo v branju«.
Емотивна магија наратива Ana D. Kozić
Književna istorija,
02/2023, Letnik:
54, Številka:
177
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Књига Наративни сентименти Недељке Бјелановић резултат је настојања да се у оквир књижевнонаучних истраживања укључи емоционално подручје наратива, које би проучавало (1) емотивни спектар ...приповедачке инстанце, ликова, као и стварног и/или имплицитног аутора, (2) афективне хронотопе и атмосферу/тон дела и (3) емотивни одговор читаоца у рецепцији. Постављајући у фокус својих истраживања прозну емотивност, ауторка се ослања на наратолошка проучавања (пре свега из области когнитивне и афективне наратологије), а теоријске закључке изводи на основу брижљиво одабраних примера из дела српске и светске књижевности. Како се монографија развила превасходно из ауторкиних личних преиспитивања осећања у вези с читањем, строгим научним претензијама није дата предност над емотивно обојеним ставом, што представља посебну драж ове књиге.
Пре стотину година објављена су вероватно два најутицајнија дела модернистичке књижевности, Џојсов роман Уликс и Елиотова поема Пуста земља. Нови превод Леона Којена Елиотовог класика представља ...догађај од прворазредног значаја за нашу културну јавност. Поред овог, постоје још два превода Пусте земље, Јована Христића и Ивана В. Лалића. После превода великог броја песама из Бодлеровог Цвећа зла, који је објавио прошле године поводом Бодлеровог јубилеја, Леон Којен је за годину дана читаоцима понудио Пусту земљу на српском језику.
Вишедеценијско читање и саживљавање с опусом и биографијом Милоша Црњанског, једно од најинтензивнијих и најсвеобухватнијих у историји српске књижевне историографије, Горана Раичевић (1964) ...објединила је у својој новој књизи насловљеној Агон и меланхолија: Живот и дело Милошa Црњанског (Раичевић 2021). Ауторка која је Црњанском већ посветила три своје монографије − Есеји Милоша Црњанског (2005), Кротитељи судбине: О Црњанском и Андрићу (2010) и Коментари „Дневника о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског (2010) − својом новом књигом, за коју се може рећи да обимом и домашајем представља обједињених седам монографских публикација, заокружује своје десетокњижје о једном од најзначајнијих српских књижевника, одужујући му се за све што нам је у аманет оставио, те подижући му на тај начин јединствен и сваке хвале достојан литерарни споменик.
PDF
