Migracije su danas jedna od najaktuelnijih tema u svetu. Najčešći razlozi nastanka su ratovi, zatim, to mogu biti klimatske promene, a postoje i migracije nastale iz ekonomskih razloga, i njihov cilj ...je potraga za boljom materijalnom egzistencijom, ostvarivanje višeg životnog standarda, bolji uslovi zapošljavanja, obrazovanja, a samim tim i bolji uslovi života. Predmet ove analize su ekonomske migracije i savremena migraciona kretanja, tj. useljavanje i iseljavanje stranaca u zemlje Zapadnog Balkana (ZB). Makroekonomski pokazatelji ukazuju na stabilizaciju na tržištu rada u drugoj deceniji XXI veka, mada ekonomije stagniraju. Postavlja se pitanje da li je to posledica veće stope privrednog rasta ili su indukovani depopulacijom i redukcijom radno aktivnog stanovništva? Cilj rada je da se ukaže na neophodnost upravljanja migracionim tokovima u ovim zemljama i potrebe za usmeravanjem migranata na tržištu rada. Rad se sastoji iz dva dela. U prvom delu se daje pregled dosadašnjih istraživanja o migracijama, pojmu i vrstama migracija. Drugi deo rada se sastoji iz empirijske analize migracija u zemljama Zapadnog Balkana i Srbije i njihovom uticaju na tržište rada i privredni razvoj.
Egzodus stručnjaka, poznatiji kao "odliv mozgova", predstavlja masovne migracije visokostručne radne snage koja se iseljava iz nerazvijenih u razvijene zemlje u potrazi za boljim uslovima života i ...rada. Ova pojava postaje izražena sredinom šezdesetih godina, kada počinje masovno migriranje stručnjaka iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje, a taj proces vremenom intenzivira, obubvata sve veći broj zemalja i u njemu učestvuje sve više ljudi. Odliv stručnjaka iz Jugoslavije poslednjih godina poprima dramatične razmere, zajedno sa burnim društvenim previranjima na našem tlu. Uprkos tome, veoma je mali broj autora koji se bavi ovim problemom, pre svega zbog nedostatka elementamih izvora informacija. Proučavanje problematike spoljnih migracija, a naročito migracija radne snage (kako u SFRJ, tako i u SRJ) oduvek se zasnivalo na procenama autoriteta, jer javnosti nikada nisu bili dostupni tačni podaci o broju i strukturi iseljenih. Pored nepotpune statističke evidencije, u radu su izneti rezultati malobrojnih i uglavnom parcijalnih istrazivanja ove pojave, kao i neke procene. Iznošenjem karakteristika zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti u našoj zemlji na indirektan način se ukazuje na eventualne razmere emigriranja stručnjaka. Pošto se iseljavanje naučnika i stručnjaka iz naše zemlje uglavnom posmatra iz perspektive društvenog gubitka (koji je neosporan), u ovom radu je načinjen pokušaj da se ukae na zanemareni značaj i legitimitet individualnog prava na lični uspeh. Jugoslovensko društvo je danas opterećeno ne samo otvorenom, već i prikrivenom nezaposlenošću, kao i neadekvatnom zaposlenošću visokoobrazovnih stručnjaka, pa o velikim društvenim gubicima možemo govoriti i u odnosu na visokoobrazovane građane nase zemlje. U situaciji veoma teške društvene krize, u Jugoslaviji postoje dva nivoa "odliva mozgova": jedan se ogleda u emigraciji stručnjaka, a drugi u propadanju postojećih stručnih potencijala.
U radu su sagledani osnovni pravci i intenzitet promena starosne strukture stanovništva SR Jugoslavije, njenih republika i pokrajina u periodu po završetku Drugog svetskog rata. Posebna pažnja je ...posvećena demografskim determinantama starenja stanovništva, naročito između 1961. i 1991. godine. Za procenu uticaja promena fertiliteta, mortaliteta i spoljnih migracija na transformaciju starosne strukture korišćen je metod projekcija. Analiza je zasnovana na rezultatima simulacije četiri modela stanovništva koja su konstruisana polazeći od inicijalne starosne strukture iz 1961. i na bazi različitih kombinacija pretpostavki o kretanjima fertiliteta i mortaliteta u narednih 30 godina. Efekti promene komponenti demografskog rasta na odvijanje procesa starenja su dobijeni poređenjem starosnih struktura modelskih populacija u 1991. godini. Autor zaključuje da je pad fertiliteta direktno ubrzavao starenje od baze starosne piramide, ali posredno i starenje s vrha. Promene u smrtnosti stanovništva su dvostruko delovale na proces starenja: zbog opadanja smrtnosti mladih one su ga usporavale, a istovremeno su ga ubrzavale zbog produžavanja očekivanog trajanja života starih. Posmatrano u celini, u SR Jugoslaviji je pad mortaliteta u periodu 1961-1991. uzrokovao sporije odvijanje starenja, ali je njegovo dejstvo na promenu starosne strukture stanovništva bitno manjeg značaja od suštinski suprotnog dejstva koje je bilo prouzrokovano promenama fertiliteta. Spoljne migracije tj. negativan migracioni saldo su na nivou SR Jugoslavije imale najmanjeg uticaja na proces starenja. lako je dejstvo migracija vrlo slabo, one su takođe uticale na ubrzanje procesa starenja.
Nacionalizacija glasbe je intenzivnejša v tistih glasbenih zvrsteh, ki jih narod prepozna kot tradicionalne. Pomembno vlogo pri tem pa imajo strokovnjaki, izvajalci, ustvarjalci, kulturna politika, ...potrošniki in množični mediji. Dom in domovina sta v svoji predstavni podobi ključna označevalca narodne pripadnosti. Toda v sodobnem kontekstu migracij je tudi pojem doma dobil nove konceptualne okvire. Avtorica v članku izhaja iz ugotovitev sodobnih študij doma v okolju migracij in jih primerja z njegovimi reprezentacijami v slovenski narodnozabavni glasbi, kjer kot prevladujoči označevalci narodnega nastopajo dom, domovina, Slovenija, hrepenenje, planine, slovenski kraji in mati.
Krimigracije v Sloveniji Veronika Bajt; Mojca Frelih
Dve domovini (Tiskana izd.),
02/2019
49
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Avtorici v članku obravnavata »krimigracijo« (tj. kriminalizacijo migracij) v Sloveniji. Raziskujeta elemente kriminalizacije migracij v pravnem okviru, institucijah in politikah. Uokvirjanje ...tematike na normativni ravni institucij analizirata skupaj s pregledom izvajanja konkretnih postopkov v praksi, analizo političnih in strokovnih mnenj pa združujeta z analizo učinkov, ki jih imajo krimigracije na migrant(k)e. Ugotavljata, da izkušnje oseb, ki migrirajo, s krimigracijskimi ukrepi potrjujejo, da migracijska politika v Sloveniji, tudi kot posledica izvajanja smernic EU, postaja strožja in vedno bolj usmerjena v povečevanje kriminalizacije migracij.
Cilj istraživanja je da se utvrdi relativan značaj dve grupe faktora koje determinišu stopu neto migracija: ekonomskih, kao što je visina bruto prosečne mesečne zarade i neekonomskih, koji obuhvataju ...kvalitet institucionalnog uređenja oslonjen prevashodno na indikatore kontrole korupcije i vladavine prava. Prema neoklasičnoj teoriji migracija ekonomski faktori imaju dominantan uticaj na donošenje odluke o migracijama. Institucionalna teorija migracija zagovara stav da institucionalni i upravljački faktori imaju prevagu nad ekonomskim. Na uzorku od 48 evropskih zemalja, za period 1996 – 2021. godine primenom tehnika ekonometrijske analize panel podataka identifikovani su prediktori stope neto migracija u evropskim zemljama. Analiza je potvrdila da je kvalitet institucionalnog okvira od izuzetne važnosti i da su vladavina prava i kontrola korupcije imali snažniji uticaj na neto migracije u zemljama Evrope od bruto prosečnih mesečnih zarada. Istraživanjem je takođe potvrđeno i to da su institucionalni faktori imali snažniji uticaj na neto migracije u manje razvijenim evropskim zemljama koje nisu članice Evropske unije nego u 28 zemalja članica. Manje razvijene evropske zemlje moraju posebnu pažnju posvetiti izgradnji institucija, vladavini prava i kontroli korupcije ukoliko žele da zaustave negativne trendove u neto migracijama, te da ovi faktori imaju prevagu u odnosu na ekonomske koji su bili dominantni u XX veku.
Rad predstavlja sintezu iskustava populacione politike u svetu u dvadesetom veku. Prezentirane su mortalitetna politika, politika prema fertilitetu, politika prema starima i migratorna politika. ...Program akcije usvojen na kairskoj konferenciji posmatran je u kontekstu novih pristupa populacionoj politici. Politici u oblasti fertiliteta stanovništva je posvećen najveći deo ovog priloga, pre svega, zbog toga što je ona u najvećoj meri demografska politika i politika sa najviše nedoumica. Specifičnost problema rađanja u Srbiji uslovila je obuhvat iskustava razvijenih i nerazvijenih zemalja. Dat je što konkretniji izraz principa, ciljeva i mera. Obrađeno je i pitanje efikasnosti odnosno razlozi izostavljanja željenih efekata. Analiza je pokazala da osobine i rezultati dosadašnje politike u oblasti fertiliteta stanovništva i mere koje se predlažu za sledeće decenije otkrivaju krupne probleme koji se gotovo graniče sa nemoći i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju, za razliku od mortalitetne i migratorne politike i političkog odgovora na starenje populacije. Pored nesumnjivog napretka u kvalitativnom smislu - rasprostranjenost, postavljena načela, principi i ciljevi, izgrađen institucionalni okvir - natalitetna politika nije dovoljno efikasna da reši populacioni problem. Akcije u prilog rađanja odnosno njegovog ograničavanja moraju biti intenzivnije, celovitije i istraživačke. Ekonomski razvoj koji bi respektovao demografski faktor u svetu koji se razvija i populaciona edukacija u razvijenom svetu se nameću kao mogući novi pravci politike. Međutim, veliki i možda najsloženiji problem koji populaciona politika treba da savlada nalazi se u sferi svesti - državnoj, političkoj, društvenoj i individualnoj.
Aktuelni deficit radnika na tržištu rada Srbije posledica je radnih migracija domaćih radnika, smanjenja broja radno sposobnih stanovnika, kao i povećanog broja novih poslova. Delovanje ovih ...okolnosti dovelo je do pokušaja transformacije režima zapošljavanja radnika iz inostranstva. Aktuelni sistem nastao je u uslovima samodovoljnog tržišta rada, gde je prisustvo strane radne snage bilo kratkoročno i ograničeno na specifične poslove. Danas, međutim, postoji potreba omogućavanja trajnih imigracija radnika u Srbiju. Istraživanje prati napore za normiranje novog režima zapošljavanja stranaca, koji omogućava lakši pristup stranih radnika tržištu rada, ali i njihov dugoročni radni angažman. Ispituje se kvalitet preduzetih ili najavljenih mera, njihove posledice po tržište rada, ali i radnopravni položaj stranih radnika, kao i kvalitet nadzora nad primenom pravnog okvira. Kao poseban izazov se razmatra pitanje integracije stranih radnika i njihovih porodica, odnosno da li je dovoljno izmeniti režim radnih dozvola da bi se privukao veći broj radnika koji će se uspešno uklopiti u društveni život i zajednicu u Srbiji. Osnovne polazne pretpostavke jesu da je tržištu rada Srbije potreban veći broj radnika iz inostranstva, ali i da parcijalne izmene propisa neće nužno dovesti do stvaranja uslova za njihovo trajno nastanjenje. U radu je korišćen metod normativne analize.
Borba nad ruinama Škokić, Tea
Etnološka tribina,
12/2023, Letnik:
53, Številka:
46
Journal Article, Paper
Recenzirano
Odprti dostop
U tekstu se analiziraju tri lokacije u Bihaću s napuštenim objektima u kojima su se formalno ili neformalno zadržavali ili se još uvijek zadržavaju migranti. Riječ je o građevinama koje su nekoć bile ...dio industrijske ili urbane infrastrukture, da bi njihovim napuštanjem i devastacijom postale ruine, a dolaskom migranata i skloništa. Cilj je rada propitati njihovo fizičko i diskurzivno zaposjedanje, metaforičke borbe nad time kome pripadaju, tko ima pravo njihova korištenja i što one znače zajednici u kontekstu afektivnog odnosa spram gradske prošlosti i budućnosti. Rad se temelji na višednevnom boravku u Bihaću u jesen 2022. godine, terenskim bilješkama i fotografijama te na pregledu medijskih napisa vezanih za bihaćke slučajeve.
The text analyzes three locations in Bihać with abandoned buildings where migrants are formally or informally sheltered. These are the buildings that were once part of the industrial or urban infrastructure, but today they are abandoned and devastated ruins that have become shelters due to the arrival of migrants. This article seeks to question the struggles over who has the right to use these ruins, to whom they belong, and what they mean to the community in the context of the city’s past and future. The article is based on a multi-day stay in Bihać in the fall of 2022, field notes, photographs, and media articles related to the Bihać cases.
Avtorja v članku na podlagi kvantitativnih in kvalitativnih metod analizirata pojavnost slovenske in tuje glasbe v slovenskih radijskih in televizijskih medijih. Pri tem posebno pozornost namenjata ...vlogi vratarstva slovenskih medijev pri formiranju popularne glasbe in glasbenih okusov v Sloveniji. Analiza pokaže, da medijsko odbiranje glasbe upošteva specifične kulturne, družbene in politične kriterije, kar se med drugim kaže v nevključevanju »odbojnih« žanrov, v polarizaciji na ravni glasbenega okusa, v regulaciji migracij glasbe ter v konstruiranju specifičnih konceptualnih mej, ki jih vratarji glasbe vzpostavljajo (in obenem tudi upoštevajo).
PDF
