Obrazovna inkluzija je tema koja je relevantna za pedagogijski i društveni kontekst, a posebice za suvremene odgojno-obrazovne reforme. Uključivanje ili inkluzija je zahtjev koji je koncepcijski ...nazvan odgoj i obrazovanje za sve. U širem smislu riječi, obrazovna inkluzija se odnosi na uključivanje djece i odraslih koji su zbog psihofizičkih, socijalnih, kulturnih, odgojno-obrazovnih mogućnosti, etničkih i drugih razlika podložni socijalnoj isključenosti, izloženi socijalnoj marginalizaciji, a time obespravljeni i ranjivi. U užem smislu riječi, inkluzija je zahtjev kojim senaglašava da je svako dijete ma pravo na obrazovanje u skladu s svojim mogućnostima. U okviru Deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine se proklamira i postavlja uvjet za ostvarenje temeljnog prava čovjeka, a to je prava na besplatno osnovno obrazovanje za svu djecu. Zemlje Europe i svijeta naglašavaju važnost inkluzije u obrazovanju na svim razinama odgojno-obrazovnog sustava kroz nacionalne kurikulume i druge dokumente obrazovne politike. Obrazovna inkluzija je zahtjev koji proširuje i produbljuje odgojni model integracije djece s teškoćama u razvoju u redovno školovanje.
U ovom radu razvijeni su matematički modeli za destilacijsku kolonu s toplinskom integracijom i bez toplinske integracije. Simulacija matematičkih modela primijenjena je za određivanje potrošnje ...energije u destilacijskoj koloni za razdvajanje binarnog sustava acetona i metanola. Predloženi modeli određuju vrijednosti procesnih varijabli s ciljem utvrđivanja minimalne potrošnje pogonskih sredstava. Prikazana je usporedba rezultata toplinski integrirane destilacijske kolone s rezultatima neintegrirane destilacijske kolone. Rezultati su pokazali da se ušteda energije može postići primjenom toplinske integracije. Predloženi modeli mogu se primijeniti za projektiranje novih ili preuređenje postojećih destilacijskih kolona za razdvajanje binarnih smjesa.
Ovo djelo je dano na korištenje pod licencom Creative Commons Imenovanje 4.0 međunarodna .
Koncepte marginalnosti i marginalizacije uvelike se istraživalo posebice 60-ih I 70-ih godina 20. stoljeća u kontekstu nagle urbanizacije u Latinskoj Americi, ponajviše kako bi se otkrilo tko je ...marginalan, a tko nije. No većina istraživača pritom je nabasala na problematiku kompleksnosti fenomena marginalnosti. Polazeći od geografske perspektive, ovaj rad objedinjuje istraživanja iz 2010. te suvremena terenska istraživanja više različitih regionalnih konteksta. U pokušaju svođenja problematike na zajednički nazivnik u radu se naglašava važnost razine i perspektive u proučavanju marginalnosti te posebice promjenâ u odnosima moći, koje su ključne u procesu marginalizacije.
The aim of this article is to reconstruct two landscapes that Mihovil Pavlinović constructs in the introductory pages of his travelogue Puti (Godine 1867-75). The political activity of this Dalmatian ...priest is directed at the unification of the Croatian provinces and the Croatization of the detached and alienated (urban and island) Dalmatia. To achieve his goal, this national revival traveler-narrator builds two conflicting images of southern and northern Croatia. The article shows which stylistic means he uses and how he tries to influence the reader-that is, to gain supporters for Dalmatia's annexation of the Banate of Croatia. Referring to polysensory experiences, including basic physiological needs, Pavlinović constructs opposing worlds and opposing spaces: a northern Croatian paradise on earth and a southern Croatian dead, burial ground (a world of day and night). It also shows the close connection of culture and mentality with space, landscape, and nature. The provinces of the Triune Kingdom, in its realization and in accordance with the tasks of revival literature, represent literary ideological landscapes. My research is grounded in humanistic geography and spatial reversal.
Značajan dio ljudske povijesti bio je protkan seobama, kojih je Europa bila pošteđena od godina nakon Drugoga svjetskog rata. U desetak posljednjih godina, međutim, Europa se susreće s pojavom ...migracija koje nije očekivala, premda su je ratovi na njezinu jugoistoku, te potom na azijskom Srednjem istoku i Bliskom istoku, ali i vlastita demografska kretanja i klimatske promjene, morali na njih upozoriti. Migracije našeg vremena postaju sve više globalni fenomen i jasan signum temporis, koji traži globalne odgovore, a to što prije jer se na obzorju nazire tsunami novih, klimatskih, izbjeglica. Prvi dio ovog rada bavi sa najprije pojmovima ‒ migranti, izbjeglice, azilanti, prognanici…i njihovim distinguo, da bi zatim, u drugom dijelu, sučelio načela i vrednote opće Crkve i kršćana katolika u mjesnim Crkvama ‒ opće dobro i dobra univerzalne namjene, dostojanstvo, slobode i prava ljudske osobe s međunarodnim inicijativama i mogućnostima pojedinih država te s diskursom političara i strahovima građana.
Prispevek se sprašuje o upravičenosti določenih političnih ukrepov, ki odrekajo zagotavljanje prevajanja in tolmačenja migrantom, ter zagovarja nove pristope k jezikovni in prevodni politiki, in ...sicer prek raziskave, ki je bila zasnovana kot odziv na trditve, da prevajalske in tolmaške storitve ovirajo integracijo nedavnih priseljencev. Raziskava je bila izvedena na skupini prosilcev za mednarodno zaščito v azilnem domu v Ljubljani. Najprej smo zbrali podatke o jezikovnem ozadju vseh stanovalcev azilnega doma v avgustu 2014 (56 stanovalcev iz 19 različnih držav), nato pa sestavili reprezentativno skupino 18 prosilcev za mednarodno zaščito na podlagi njihovega maternega jezika in jih razdelili na dve skupini glede na čas bivanja v Sloveniji v času intervjuja (krajše ali daljše obdobje). Kvantitativne podatke o jezikovnih profilih smo zbrali z vprašalnikom, kvalitativne pa s pomočjo polstrukturiranih intervjujev, izvedenih v letu 2014, in dveh ponovitvenih intervjujev v letu 2015. Nato smo kvalitativno analizirali transkripcije vseh posnetih intervjujev, pri čemer smo se osredotočali na jezikovne in komunikacijske rešitve na različnih stopnjah migrantovega življenja v državi gostiteljici. Rezultati kažejo, da je osnovne kompromise mogoče doseči, saj so prevajalske in tolmaške storitve komplementarni koraki do neodvisnosti in kot take ne ovirajo učenja dominantnega oz. nacionalnega jezika države gostiteljice, temveč ga podpirajo.
Prispevek orisuje izbrane kazalnike procesa retradicionalizacije slovenske družbe s poudarkom na zadnjih petindvajsetih letih. Uvodoma so opredeljeni ključni pojmi, kot so tradicija, modernost in ...retradicionalizacija. Proces retradicionalizacije slovenske družbe temelji na slovenskem tradicionalnem preživetvenem modelu. Avtorja ocenjujeta, da ostaja slovenska družba pretirano politično integrirana na področju gospodarstva in države ter na ravni lokalne samouprave. Zelo nizka raven zaupanja v demokratične institucije skupaj z nekaterimi drugimi dejavniki utrjuje integriranost v lokalno okolje. Na socialnem področju se krepi preživetveni pomen družine in viša raven identifikacije z lokalnim okoljem. Raven socialnega kapitala je nizka. Na področju vrednotnega sistema in kulture pa prevladujejo ali se krepijo egalitarizem, avtoritarizem, »nizka kultura« ter ksenofobija. Orisani kazalniki kažejo, da so modernizacijski trendi v Sloveniji v zadnjih 25 letih, še posebej pa po gospodarski krizi leta 2008, vsaj deloma zaustavljeni.
Cilj ovoga istraživanja bio je prikazati projekt Integracija učenika u multikulturalno školsko okruženje koji je proveden u Osnovnoj školi Podmurvice u Rijeci, a u kojem su učenici stranci i azilanti ...(N=26) tijekom sedamnaest mjeseci učili hrvatski jezik. Projekt je financiran nepovratnim sredstvima u sustavu upravljanja i provedbe Instrumenata pretpristupne pomoći (IPA) – komponenta IV „Razvoj ljudskih potencijala“. Ispitano je znanje hrvatskoga jezika Peabody testom na početku i po završetku projekta. Dobiveni rezultati pokazuju da je duže vrijeme učenja jezika povezano s boljim uspjehom na testu te da postoji značajan napredak u znanju hrvatskoga jezika između dvije točke mjerenja. Učenici stranci i azilanti na kraju projekta svoje znanje hrvatskoga jezika procjenjuju izvrsnim i vrlo dobrim, iskazuju zadovoljstvo zbog naučenoga te smatraju da su dobro integrirani u školsko okruženje. Zadovoljstvo projektom iskazuju i roditelji djece stranaca i azilanata, učitelji, stručni suradnici te učenici koji redovno pohađaju školu u kojoj se projekt odvijao. U radu su navedene implikacije dobivenih rezultata kao i preporuke.
Straipsnyje aptariama aklųjų integracija sovietiniu laikotarpiu ir pirmaisiais posovietiniais metais. Aklųjų integracijos sąvoka išreiškia tik bendrą idėją, tikslą, visuomenės, visų pirma organizuoto ...aklų ir silpnaregių žmonių sąjūdžio veiklos kryptį, todėl visada kyla prieštaravimai, kai pereinama nuo šios idėjos deklaravimo prie konkrečių aklųjų integracijos problemų ir jų realizavimo priemonių. Tarybinė visuomenė kritikuojama kaip susvetimėjusi, kuriai būdingas didelis idealų, skelbiamų tikslų ir tikrovės neatitikimas. Teigiama, kad tarybinėje visuomenėje aklųjų integracija realiai buvo jų segregacija (išskyrimas iš visuomenės): buvo nueita atskirų specializuotų institucijų (specialių ugdymo įstaigų, aklųjų kombinatų ir t. t.) kūrimo keliu. Integracija, kaip aklo žmogaus socialinio gyvenimo įprasminimas, yra ne vienkartinis aktas, o visuomeninis istorinis procesas. Pabrėžiama būtinybė aiškintis realų aklųjų integracijos proceso turinį, atskleisti integracijos formų ir metodų įvairovę atsižvelgiant į regėjimo negalią turinčiųjų gyvenimo sąlygas.
Straipsnis skirtas aklųjų integracijos idėjai Lietuvoje aptarti. Šia idėja atmetamas globos principas, kuris yra nepriimtinas nei akliesiems, nei visuomenei: nuo elgetavimo ir kitų aklojo išlaikymo ...formų pereinama prie savarankiško profesinio darbo, kaip pragyvenimo ir savo socialinio vertingumo pagrindo. XIX a. buvo iškilusi mintis, kad akliesiems reikia duoti darbo ir mokyti juos amato. Pirmasis tokias idėjas Lietuvoje ėmė propaguoti M. Valančius, jis siūlė akliesiems apsigyventi netoli bažnyčios ir tapti profesionaliais šermenų vedėjais. Aptariama aklųjų integracijos idėjos propaguotojo gydytojo P. Avižonio visuomeninė veikla. Jis ypač pabrėžė aklumo profilaktikos būtinybę. Reikšmingiausią vaidmenį organizuotame aklųjų judėjime Lietuvoje suvaidino karo invalidams šelpti komitetas ir aklas karo veteranas P. Daunys. Jo iniciatyva įsteigta Lietuvos aklųjų sąjunga, kuri sistemingai organizavo aklųjų mokymą ir įsteigė aklųjų institutą. Likvidavus aklųjų sąjungą ir įsteigus Lietuvos akliesiems globoti draugiją nugalėjo aklumo profilaktikos, o ne aklųjų integracijos šalininkai.
PDF
