Novija literatura o populizmu uglavnom se koncentrira na nedemokratski ili antidemokratski potencijal populizma. Inspiracija i argumentacija je u pravilu sa stajališta liberalne demokracije. Drugim ...riječima, ideološka i obranaška. Ali novi populizam dijeli nešto s liberalizmom. To je neprijateljstvo prema državi. Populizam ne postoji. Postoje samo populizmi. Svaki je populizam sui generis, situiran u konkretne povijesne okolnosti i odgovor na njih. Studije slučaja su na dnevnom redu, a iz njih se mnogo može naučiti. Tako povijesni pogled na stari populizam pokazuje naizgled paradoksalan rezultat: tradicija populizma u, na primjer, Argentini, vodila je demokratizaciji u liberalnom smislu. Novi populizam u Zapadnoj Europi, kako istraživači u raznim zemljama argumentiraju, reakcija je na krizu demokratskog ustroja zbog otuđenosti političkih kartela elita od potreba i interesa društvenih slojeva ugroženih novim formama modernizacije. Kako ovo nezadovoljstvo kanalizirati u forme koje će očuvati bit demokracije, pluralizma i tolerancije pitanje je sad. Na kraju krajeva, načelo one man, one vote obvezuje. Autori koji mimo ideoloških sudova ovome problemu posvećuju dužnu pažnju, inzistiraju na potrebi integracije osujećenih dijelova političke zajednice u politički sustav. Nizozemski politolog Cas Mudde zgodnom je dosjetkom stavio prst na bolno mjesto: populizam je neliberalni demokratski odgovor na nedemokratski liberalizam. Jaz između dobitnika i gubitnika društvenih promjena trebalo bi premostiti politikom koja gubitnike ne gura u naručje onih formi populizma koje graniče s fašizmom. Inkorporacija populističkih toposa u etablirane političke partije i njihove kartele nije lijek, već je to uzmak pred navalom populističke stihije. Problem ostaje otvoren, kako dalje? Represija, tolerancija, pluralizam ili nešto treće?
Promjene pokretane tehnologijom koje posljedično dovode do uzastopnog povećanja on-line dostupnosti i pristupljivosti časopisima i znanstvenim radovima ubrzano mijenjaju obrasce akademske ...komunikacije i publiciranja. Širenje važnih otkrića u znanstvenoj zajednici počinje objavljivanjem u recenziranim časopisima. Svrha je ovoga članka prepoznati, kritički procijeniti i integrirati nalaze relevantnih, visokokvalitetnih individualnih studija koje se bave trendovima povećanja vidljivosti i pristupačnosti akademskoga izdavaštva u digitalnom dobu. Rezultati i diskusija: Broj citata koja pojedini znanstveni rad dobiva često se koristi kao mjera njegova utjecaja, a šire shvaćeno i njegove kvalitete. Zabilježene su mnoge aberacije u praksi citiranja kroz pokušaje povećanja utjecaja nečijega znanstvenoga rada manipuliranjem sa samocitiranjem, inter-citiranjem i udruživanjem u »citatne kartele«. Mogući putovi kojima bi autori mogli legalno povećati vidljivost i dostupnost svojih istraživačkih rezultata, s povećanjem broja citata i pojačavanjem mjerljivoga odjeka utjecaja, kako rada tako i znanstvenika, snažno su poboljšani on-line komunikacijskim alatima kao što su umrežavanje (LinkedIn, Research Gate, Academia.edu, Google Scholar), dijeljenje (Slide Share),dijeljenje podataka (Dryad Digital Repository, Mendeley database, PubMed, PubChem), dijeljenje koda, praćenje veličine utjecaja (Facebook, Blogovi, Twitter, Google Plus), te objavljivanjem u časopisima otvorenoga pristupa. Mnogi znanstveni i pregledni radovi u posljednjem desetljeću ispitali su hoće li se radovi objavljeni u časopisima s otvorenim pristupom više citirati u odnosu na radove objavljene u časopisima koji naplaćuju pristup, te većina rezultata upućuje na zaključak da bi mogla postojati komparativna prednost pri citiranju radova objavljenih uz otvoreni pristup u odnosu na drugu skupinu časopisa u mnogim, ako ne i u svim područjima znanosti. Ostaje upitno jesu li radovi koji ne budu nikad citirani doista i »bezvrijedni radovi«, te jesu li su faktor odjeka časopisa i broj citata doista jedini adekvatni indikatori za evaluaciju kvalitete znanstvenika? Zaključak: Frazu »Objavi ili nestani«, koju se obično koristi za opisivanje pritiska na članove akademske zajednice da brzo i neprekidno objavljuje znanstvene radove za održavanje ili napredak u daljnjoj karijeri, u 21. stoljeću se može preoblikovati u »Objavi i budi citiran, da možda ne bi nestao.«
Kartelno pravo jedan je od ključnih elemenata zaštite tržišnog natjecanja na razini EU. Visoke novčane kazne koje imaju značajne financijske posljedice na uključena poduzeća pokazala su se kao ...djelotvorno sredstvo u borbi protiv kartela. Međutim, pravo kartela na razini EU ima svrhu sprječavanja kartela i sankcioniranja sudionika. Stoga ovim putem nije moguće naknaditi štetu svim subjektima koji su bili žrtve djelovanja kartela. Sud Europske Unije je stoga u više odluka izrazio stajalište da privatnim subjektima mora stajati na raspolaganju mogućnost potraživanja naknade štete. Nedavni prijedlozi Komisije u tom smjeru predstavljaju revoluciju u području privatnog prava u Europi; uvođenjem skupnih tužbi te izmjenama tereta dokazivanja po prvi put bi se ujednačeno u EU trebala dati mogućnost potraživanja naknade štete od kartela.
Ovaj članak kritički predstavlja novine koje bi trebale uslijediti implementacijom prijedloga Komisije te tematizira međudjelovanje financijskih sankcija koje izriče komisija i novina u sferi privatnog prava. Pri tome poseban naglasak leži na utjecaju mogućih izmjena u sferi privatnog prava na ekonomsku moć članova kartela. Tako se promatra ustaljeni postupak izricanja financijskih sankcija i njegova povezanost s bilancom poduzeća u odnosu s nepredvidljivim sustavom naknada šteta u sferi privatnog prava. U tom se kontekstu posebno preispituje financijski interes članova kartela da i nakon uvođenja ovih izmjena u pravni sustav sudjeluju u postupku pred komisijom kao krunski svjedok.
Rad tematski obraðuje anakronizam klasiènih izvora energije, ponajprije iz objektiva ekonomije (ekonomska politika), a potom i drugih zainteresiranih subjekata kao nosioca dru¹tvenog razvoja. ...Nadalje, rad daje pregled pojava koje prate cjelokupni proces iskori¹tavanja, danas, kako autori tvrde prevladanih izvora energije. U skladu s ljudskim te¾njama ka materijalnom i duhovnom blagostanju oèigledna je veæa potreba z asvije¹æu i
znanjem suvremenog èovjeka prema uèincima i prijetnjama globalnom zdravstvenom i ekolo¹kom okru¾enju kojeg (ne)posredno ugro¾avaju. Trenutna znanstvena istra¾ivanja
danas ¹iroko primijenjene hidroenergije, energije sunca i vjetra i energije valova i vodika pokazuju izvanredne rezultate u pogledu ekolo¹ke svjesnosti kao i ekonomiènosti. Time navedeni izvori u iznimnim razmjerima nadma¹uju energente bazirane na izgaranju. S
obzirom na takve znanstvene dokaze te poveæani broj interesnih grupa s jedne i ¹ireg dru¹tva sa druge strane, autori ukazuju na potrebu daljnjeg razvoja meðunarodne pravne regulacije ovog podruèja.
Les années 1920 constituèrent un âge d'or pour les cartels. Certains virent même en eux un moyen pour reconstruire l'économie européenne et résoudre le difficile problème des réparations. Tel fut le ...cas de Louis Loucheur. Grand patron de l'électricité et des travaux publics, il fut le principal organisateur de la mobilisation industrielle de la France durant la Première Guerre mondiale avec son prédécesseur le socialiste Albert Thomas. S'inspirant de l'action réalisée en Allemagne par Walter Rathenau, il s'entoura d'un brain-trust d'ingénieurs de premier plan, accéléra la rationalisation de l'industrie française et jeta les bases d'une politique pétrolière indépendante. Après la guerre, il joua un rôle déterminant dans la reconstruction du pays. Devenu leader de la gauche républicaine, il milita en faveur du développement des ententes et cartels internationaux. Pour lui, ils constituaient le seul moyen de réconcilier durablement la France et l'Allemagne ainsi que de faire face a la concurrence des États-Unis. Très actifau sein de la Société des Nations, il voyait dans les cartels un moyen prééminent d'aller dans la voie des États-Unis d'Europe. The interwar period constituted a "golden age" for cartels. A lot of entrepreneurs or politicians considered even cartels as a good way to rebuild the European economy and to resolve the difficult problem of Reparations. It was the case of Louis Loucheur. Big contractor of civil engineering, Loucheur controlled, at the eve of the World War I a powerful group of construction, electricity and transport. During the war, he became the most important organizer of the French industrial mobilization, with his predecessor, Albert Thomas, a socialist. Taking his inspiration of the Walter Rathenau's action in Germany, Loucheur surrounded himself of a brain trust of brilliant engineers, accelerated the rationalization process of the French industry and opened the way to an independent national oil policy. After the War, he played a determining role in the French reconstruction. Become a leader of the Republican Left Party, Loucheur campaigned for the development of the international inter-firms agreements and cartels. Loucheur considered that cartels were the only mean to reconcile France and Germany and to compete with us economy. Very active within the League of Nations, he saw cartels as a tool to open the way to United States of Europe.
À partir d’une base de données originale rassemblant toutes les ententes sanctionnées par la Commission européenne depuis mai 2004, nous présentons des résultats statistiques relatifs au « design » ...des ententes et aux aspects procéduraux au niveau de la Commission et du Tribunal de l’Union européenne. L’étude souligne l’importance de la clémence et de la récidive, la première étant sollicitée par plus de la moitié des entreprises et donnant lieu à une réduction d’amende de 37 % en moyenne ; la seconde étant fréquente avec 27 % des condamnations qui concernent des récidivistes sans que la majoration de l’amende soit systématique. L’étude montre aussi l’importance de l’appel devant le Tribunal et son faible taux de succès avec un taux de maintien des amendes de 63 %. Enfin, l’étude met en avant certains facteurs qui influencent le succès de l’appel, comme l’importance de l’affaire.
La concurrence par comparaison permet de créer une pseudo-compétition entre firmes dans des secteurs localement monopolistiques. Cependant, ces demières peuvent avoir une incitation à la collusion, ...rendant du même coup cette réglement-tation inefficace. Nous abordons cette question dans le cadre d'un jeu répété avec deux firmes symétriques. Nous montrons notamment qu'une mise aux enchères des marchés préalable à l'instauration d'une politique de concurrence par comparaison peut contribuer à rendre la collusion instable, à condition que les droits de monopoles soient attribués pendant une période suffisamment longue. Ce résultat plaide pour une utilisation conjointe de ces deux outils comme moyens de lutte contre les pratiques collusives. /// Yardstick competition is an incentive regulatory tool which allows the regulator to introduce virtual competition into monopolistic industries. But as with any competitive environment, regulated firms may have incentives to collude, thereby undermining the efficiency of the regulation. We study this issue using an infinitely repeated game framework with two symmetric firms. We show that, under the condition that monopoly rights are granted for a sufficiently long period of time, the use of auctions to attribute the markets before regulating them by yardstick competition may make collusion relatively harder to sustain. This result pleads for the use of auctions together with yardstick competition to struggle against collusive behaviours.
Cet article propose une analyse théorique de la formation d'une entente partielle dans un appel d'offres au premier prix. L'analyse des stratégies d'offres à l'équilibre montre que le représentant de ...l'entente a toujours intérêt à soumettre une offre moins agressive qu'un offreur externe que ce dernier soit informé ou non de la présence de l'entente. Lorsque les offreurs externes sont supposés ignorer la présence d'une entente partielle, nous montrons que l'appel d'offres au premier prix donne à son initiateur une espérance de revenu supérieure à celle obtenue dans un appel d'offres au second prix en présence de cette entente. /// This paper deals with collusive behavior among a subset of bidders in a first price sealed-bid auction. The analysis shows that cartel's bid is always less aggressive than outsiders' bids, when outsiders are aware or not from the presence of a collusion. We prove that the first price auction gives the auctioneer a greater expected revenue than the second price auction in the presence of an incomplete collusion when outsiders are not aware from the collusion.
Nous considérons la vente aux enchères sous pli scellé au second prix d'un objet que chaque acquéreur potentiel évalue de manière "privée et indépendante". Nous montrons que l'optimum ex ante d'un ...cartel, sous contraintes d'incitation et d'équilibre ex post des transferts, coïncide avec son optimum de premier rang et définit une fonction caractéristique surmodulaire. En recourant à deux concepts de solution standard, le cœur et la valeur de Shapley, nous montrons notamment que tout cartel est stable et que les enchérisseurs ont intérêt à se regrouper en cartels de taille aussi grande que possible. Nous illustrons les difficultés d'une extension de nos résultats au cadre des "valeurs communes". /// We consider the second price sealed bid auction of an object that the potential buyers value privately and independently. We show that a cartel's ex ante optimum, subject to incentive compatility and ex post balanced transfers, coincides with the first best and defines a supermodular characteristic function. By using two standard solution concepts, the core and the Shapley value, we show, among other properties, that every cartel is stable and that bidders gain in forming cartels whose size is as large as possible. We illustrate the difficulties to extend our results in the context of common values.
PDF
