Међу новим књигама о Андрићу једна завређује посебну пажњу, и по томе одакле долази и по томе шта о Андрићу доноси. У питању је књига Андрићева поетика с поднасловом Иза кулиса исприповиједаног, која ...је 2021. формално изашла у Ријеци, али је по свему другом потпуно „босанска“. Њена ауторка је Перина Меић, књижевни истраживач млађе генерације с Филозофског факултета у Мостару која, мада више посредно, с Андрићем дијели уже завичајно поријекло, препознатљиво по његовим „фратарским причама“, емпатији према фрањевачкој традицији и трајним живим контактима с фрањевачким самостанима у средњој Босни и њиховим фратрима. Преимућство тога поријекла Меићева је плодотворно искористила повластицом да изворно, на лицу мјеста, у Крешевском самостану може да истражује непознату грађу која се тиче Андрићевог живота и књижевног стваралаштва.
Поезија у стилистичком кључу Sonja Milovanović
Književna istorija,
12/2022, Letnik:
54, Številka:
176
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Нова стилистичка студија Милоша Ковачевића Поезија у стилистичком кључу надовезује се на претходне ауторове књиге из ове области које су препознатљиве по теоријско-методолошком концепту интегралног ...проучавања стила неког песника, односно његовог дела. Интегрално истраживање песничког текста подразумева примену и лингвистичких и књижевних метода, с циљем да се расветли посебност поетског језика. А специфичност поетског у односу на друге типове језичких текстова лежи у преиначењу језичких знакова као његовој иманентној карактеристици. То преиначење у анализама овога типа утврђује се на основу критеријума стилематичности, који указује на онеобичавање форме неке језичке јединице, и стилогености, као оцене уметничког ефекта дате јединице. Зато „предмет интегралне стилистике јесте истраживање начина остваривања (међу)односа стилематичности и стилогености језичких јединица: од фонема као најмање до дискурса или текста као највише“ (Ковачевић 2020: 9). У тринаест радова о српским песницима обухваћених у овој књизи издвајају се и описују различите врсте онеобичавања и указује на естетско-уметничку вредност и стилематичних и нестилематичних језичких јединица.
U središtu pozornosti rada nalazi se istraživanje pojavnosti, značenja i funkcije motiva jeke u tekstovima hrvatske ranonovovjekovne književnosti. Rad je peterodijelno strukturiran. U prvom se dijelu ...govori o pojmu jeke koji su hrvatski pisci različito imenovali. Najprije se analizira priča o Narcisu i Eho iz Ovidijevih Metamorfoza, a zatim se dovodi u vezu s modusima imaginarnoga (jeka, sjena, ogledalo) kao i u vezu sa zrcalnom strukturom. Potom se određuje korpus tekstova (18 predložaka iz 16., 17. i 18. stoljeća) na kojima se provodi istraživanje u odnosu na zadani motiv. U drugom se dijelu istražuje i analizira motiv jeke u djelima M. Vetranovića Čavčića, N. Nalješkovića, S. Bobaljevića Mišetića, F. Lukarevića Burine, M. Gazarovića. U trećem se dijelu istražuje motiv jeke u djelima I. Gundulića, Dž. Bunića Vučića, J. Palmotića, V. Skvadrovića, P. Zrinskog, P. Rittera Vitezovića, F. Krste Frankopana, J. Habdelića, a u četvrtom se dijelu analizira motiv jeke u hrvatskih pisaca koji su bili književno djelatni u 18. stoljeću (A. Gleđević, J. Kavanjin, A. Kanižlić, M. P. Katančić, V. Došen, frančezarija Gospodarica od Elide anonimnog pisca). Rezultati istraživanja svode se na sljedeće – motiv jeke češće se pojavljuje u ozbiljnome kontekstu, a rjeđe u neozbiljnu; vezuje se uz ljubavne, refleksivne, tragične i svakodnevne teme; kao motiv auditivno proširuje prostor, a kao zrcalna struktura funkcionira kao imaginarni dvojnik koji pomaže u samospoznavanju određenoga lika i svijeta oko njega.
Овај темат је посвећен актуелној теми: односу књижевности и телевизијских серија које су у последњих десет година прошле кроз убрзану фазу развоја. Захваљујући коренитим променама у начину њиховог ...креирања, финансирања, емитовања, али и гледања и рецепције у ширем смислу – сведоци смо својеврсног златног доба серија. Четири рада у овом темату захватају различите жанрове (историјски, криминалистички, научнофантастични) и баве се серијама које су у различитом степену повезане са својим књижевним предлошцима или нешто удаљенијим књижевним надахнућима. Сваки текст приступа теми са нешто другачијег становишта, од културолошке анализе Немањића преко генолошког приступа серијама Вавилон Берлин и Сенке над Балканом, политиколошке интерпретације поступка адаптирања серијала Дигитални угљеник, па до испитивања трансмедијалних аспеката у Павловићевој адаптацији Песме Оскара Давича. Упркос разнородним темама и приступима, ови радови нуде јасну слику данашње културне улоге и значаја телевизијских серија, при чему у први план ступа њихов потенцијал за нова тумачења историјске и књижевне грађе. Новонастала дела истовремено покушавају да задовоље укус савремене публике и актуелне филмске и наративне конвенције, али, како показују радови у темату који је пред вама, такође обликују и усмеравају модерну рецепцију одабраних уметничких (или документарних) предложака. Стога је нужно бавити се њима и у ширем књижевнотеоријским контексту. Надамо се да ће овај темат послужити као користан оквир и за будућа истраживања у том смеру.
Peter Green: Katul in njegov čas Green, Peter; Anžlovar, Ana; Bobovnik, Nena ...
Clotho (Ljubljana, Online),
09/2023, Letnik:
5, Številka:
1
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
O Katulu vemo zelo malo zanesljivega in celo večino tega je treba razbrati iz njegovega lastnega literarnega dela. To je vedno tvegan pristop, ki mu kritika danes večinoma nasprotuje (četudi je ...kritika vedno spremenljiva in znaki teh sprememb so že v zraku). Toda po drugi strani vemo kar precej o zadnjem stoletju rimske republike, o času torej, v katerem je Katul preživel svoje kratko, a intenzivno življenje, in o številnih javnih osebnostih, tako iz sveta književnosti kot politike, ki jih je štel med svoje prijatelje ali sovražnike. Tako kot Byron, ki je bil Katulu v nekaterih pogledih podoben, se je gibal v krogih visoke družbe, imel je radikalna stališča, ne da bi se aktivno politično udejstvoval, ter je pisal poezijo, ki daje vtis, da je nastala kot odziv na družbeno dogajanje, literarne tokove ali zasebne škandale takratne aristokracije.
Пре стотину година објављена су вероватно два најутицајнија дела модернистичке књижевности, Џојсов роман Уликс и Елиотова поема Пуста земља. Нови превод Леона Којена Елиотовог класика представља ...догађај од прворазредног значаја за нашу културну јавност. Поред овог, постоје још два превода Пусте земље, Јована Христића и Ивана В. Лалића. После превода великог броја песама из Бодлеровог Цвећа зла, који је објавио прошле године поводом Бодлеровог јубилеја, Леон Којен је за годину дана читаоцима понудио Пусту земљу на српском језику.
Емотивна магија наратива Ana D. Kozić
Književna istorija,
02/2023, Letnik:
54, Številka:
177
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Књига Наративни сентименти Недељке Бјелановић резултат је настојања да се у оквир књижевнонаучних истраживања укључи емоционално подручје наратива, које би проучавало (1) емотивни спектар ...приповедачке инстанце, ликова, као и стварног и/или имплицитног аутора, (2) афективне хронотопе и атмосферу/тон дела и (3) емотивни одговор читаоца у рецепцији. Постављајући у фокус својих истраживања прозну емотивност, ауторка се ослања на наратолошка проучавања (пре свега из области когнитивне и афективне наратологије), а теоријске закључке изводи на основу брижљиво одабраних примера из дела српске и светске књижевности. Како се монографија развила превасходно из ауторкиних личних преиспитивања осећања у вези с читањем, строгим научним претензијама није дата предност над емотивно обојеним ставом, што представља посебну драж ове књиге.
Научна монографија Драгане Ратковић Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова нуди другачији али сврсисходан приступ сагледавању целине једног песничког опуса, ...односно тежишних момената песничке егзистенције, уједно и апартне и репрезентативне унутар словенског културног простора у XX веку. Књижевно дело Александра Петрова било је предмет поетичких, поетолошких и културолошких истраживања, чији су резултати објављени у зборницима радова Револуција и култура у делу Александра Петрова (2013) и Свет и век. Књижевно дело Александра Петрова (2017). Као предани проучавалац Петровљеве књижевности и сарадник у другом зборнику, Драгана Ратковић се у својој монографији усредсређује на испитивање његовог песничког опуса, обједињеног у књизи Пета страна света (2013), из угла когнитивне етнолингвистике, односно на дефинисање песничких стратегија и поступака којима се формирају етнокултурни концепти у његовој поезији.
PDF
