U ovome će radu biti riječi o pogledima predstavnika hrvatske poratne emigracije na dvije pravopisne koncepcije koje su se izmjenjivale u hrvatskoj pravopisnoj praksi. Uz nekolicinu onih koji su ...zagovarali povratak morfonološkoj, korijenskoj ili etimološkoj pravopisnoj koncepciji pišući svoja jezikoslovna i književna djela po pravilima morfonološkoga/ korijenskoga pisanja postojala je i velika većina koja je ustrajala na upotrebi pravopisa zasnovana pretežito na fonološkome načelu. Za njih je pitanje povratka morfonološkome/ korijenskome pravopisu značilo oživljavanje jedne prekinute pravopisne tradicije kojom bi se zanemarila i obezvrijedila sva dostignuća u razvoju hrvatskoga književnog jezika između dvaju svjetskih ratova.
In the paper, the viewpoints of the representatives of the Croatian post-war emigration in regards to two orthographical concepts, which interchanged in the Croatian orthographical practice, is discussed. Among those who advocated for the return to the morphonological or etymological orthographical concept by writing their linguistic and literary works in accordance with the rules of the morphonological/etymological writing, there was also the majority of those who insisted on the usage of orthography predominantly based on the phonological principle. For them, the question of returning to the morphonological (etymological) orthography meant the revival of an interrupted orthographical tradition, which would neglect and devaluate all of the accomplishments in the development of the Croatian literary language in the interwar period.
Après la Deuxième Guerre mondiale, quelques intellectuels
croates émigrés ont proposé d’accepter l’orthographe étymologique de la langue
croate. Ainsi par exemple, le politicien Vladko Maček publia un article
intitulé „La langue et l’orthographe croates“
Hrvatska revija
(no 4, X/1960:
416–419) en se servant de l’orthographe étymologique. Dans cet article, il
s’opposa vivement contre l’orthographe phonétique utilisée généralement en
Croatie et à l’étranger. Parallèlement, le poète croate émigré, Lucijan Kordić
publia un livre de poèmes
Exodus
(1964) en faisant lui aussi usage de l’orthographe
étymologique. Petar Tutavac Bilić, écrivain et linguiste croate, qui vivait en
Argentine, avait publié une revue culturelle
Svitlenik
et un livre
d’orthographe croate étymologique en dialecte ikavien. Selon lui, l’unique
orthographe que tous les Croates devraient employer serait l’’orthographe
étymologique. Contrairement aux intellectuels en faveur de l’orthographe
étymologique, Vinko Nikolić, éditeur de
Hrvatska revija
(
La Revue croate
)
pendant près de quatre décennies, écrivait exclusivement en orthographe phonétique
croate. Mentionnons également quelques linguistes croates en émigration, tels
Christopher Spalatin et Vinko Grubišić, qui, dans leurs écrits défendirent l’orthographe
phonétique en soulignant que l’usage de l’orthographe étymologique fut repris
en 1941 pendant l’État indendant croate, ce qui signifiait l’interruption de la
longue tradition linguistique croate de l’entre-deux-guerres. Les auteurs de
cet article traitent des différentes tendances linguistiques et orthographiques
des émigrés croates après la Deuxième Guerre mondiale.
Predlog prenovljenih pravopisnih pravil, ki ga pripravlja Pravopisna komisija pri SAZU in ZRC SAZU, vsebuje samostojno poglavje o krajšavah kot izjemno tvornem delu novejše slovenske leksike, znotraj ...tega pa obsežen in celovitejši del o kraticah, kot je v aktualnem pravopisu. V prispevku problemsko predstavljamo spremembe in novosti glede uporabljene terminologije ter zapisovalnih, slovničnih in skladenjskih lastnosti kratic, ki jih prinaša predlog poglavja.
V prispevku prikazujemo rezultate ankete o vejici, s katero smo ugotavljali, katera vejična mesta so za dijake štiriletnih (v glavnem gimnazijskih) programov in študente različnih študijskih področij ...najbolj zahtevna. V razpravnem delu prispevka nato rezultate povezujemo s srednješolskim učnim procesom, kot ga za to temo določa učni načrt, ter pravopisnimi pravili, ki bi jih bilo smiselno (in treba) prenoviti.
Rezultat besedotvorja so tvorjene besede, zato je besedotvorje tudi del slovarskega opisa. Pri oblikovanju koncepta Slovarja slovenskega knjižnega jezika so bili izdelani kriteriji za izbor tvorjenih ...besed, s cimer je bilo doseženo, da so slovarske predstavitve prostorsko obvladljive. Besedotvorni opisi slovarju omogočajo predstavitev produktivnih besedotvornih vzorcev in pomenov tudi pri zahtevnejših primerih tvorjenk.
Prispevek obravnava vprašanje pisanja novejših v slovenščino prevzetih besed. Da bi pokazali, da je prevzemanje besed jezikovna sprememba, ki poteka postopoma, tako da v jeziku soobstajajo različne ...oblike, smo za raziskavo izbrali področje hrane in pijače. Analiza izbranega besedja, prevzetega v različnih časovnih obdobjih iz različnih jezikov, je pokazala, da je intenzivnost podomačevanja odvisna od prepleta jezikovnih, družbenih in psiholoških dejavnikov. V sklepnem delu pa opozorimo, da je spoznanja o podomačevanju kot procesu treba upoštevati pri slovarskem prikazu prevzetih besed.
Kašić je svoj konverzacijski priručnik donio sa sobom u novicijat, u Rim. Kad je General od Vrančića dobio petojezični rječnik, predao ga je Kašiću da na temelju njega je napiše hrvatsko-talijanski ...rječnik. Osnovana je i akademija hrvatskoga jezika, a Kašić je imenovan prvim nastavnikom. Kašić je poslije u svojim djelima dodavao pravopisne upute kako čitati i pisati. U radu su prikazane te upute u različitim izdanjima.
Način pisanja dvostrukih prezimena sa spojnicom ili bez nje ovisi o izboru nositelja toga prezimena pa je taj lik ujedno i nadređen pravopisnim pravilima. U radu se stoga propituju pravopisna pravila ...o pisanju dvostrukih prezimena muških i ženskih osoba, a u vezi s tim i (ne)mogućnost njihove sklonidbe. Zaključuje se da s morfološkoga gledišta spojnica nije potrebna u dvostrukim prezimenima ni muških ni ženskih osoba: u prezimenima muških osoba pisanje spojnice onemogućuje sklonidbu prve sastavnice prezimena, u prezimenima ženskih osoba spojnica je zalihosna jer se ona ne sklanjaju, dok u prezimenima ženskih osoba u kojima prva sastavnica ili obje završavaju na -a pisanje spojnice ukida mogućnost sklonidbe. Težnja izostavljanju spojnice u dvostrukim prezimenima potvrđuje se istraživanjem uporabe dvostrukih prezimena ženskih osoba u dnevnim novinama.
Specializirani pravopisni priročnik Helena Dobrovoljc; Nataša Jakop
Jezikoslovni zapiski : zbornik Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša,
08/2015, Letnik:
14, Številka:
1
Journal Article
Odprti dostop
V prispevku je predstavljena zasnova priročnika, specializiranega za pravopisna vprašanja, s poudarkom na konceptu pravopisnega slovarja. V njem bo pravopisno zanimivo in novo besedje ponazorjeno z ...aktualnimi zgledi, ki bodo dovolj obvestilni tudi za laične uporabnike. Zbirka bo organizirana tako, da bo omogočala sprotno obdelavo in posodabljanje jezikovnega gradiva ter bo s tem prispevala k razvoju slovenske normativistike. Vzorčne redakcije ponazarjajo temeljna načela zasnove sodobnega pravopisnega slovarja.
PDF
