Adekvatno sekvencioniranje dostupnih terapijskih linija u uznapredovalom raku prostate predstavlja velik izazov. Smjernice
ponekad znaju biti nedorečene a podaci iz kliničkih studija često se ne mogu ...točno preslikati na pojedinog bolesnika.
Također, sama dostupnost lijeka varira među pojedinim zemljama. Kod donošenja odluke treba uzeti bolesnika u cjelini, ne
samo stadij i biologiju bolesti već i dob, opće stanje, druge bolesti od kojih eventualno boluje, ranije linije liječenja, očekivani
profil nuspojava lijeka ali i preferencije bolesnika. U ovom preglednom radu će biti prikazane terapijske mogućnosti kod
uznapredovalog hormon- senzitivnog raka prostate, te kastracijski rezistentnog raka prostate: nemetastatskog i metastatskog.
Pokušat će se razjasniti optimalno sekvencioniranje liječenja za pojedine skupine bolesnika.
Wstęp. Obecnie rak piersi plasuje się na pierwszym miejscu pod względem zachorowalności u kobiet w Polsce. W celu leczenia raka piersi stosuje się mastektomię. Przygotowanie pacjentki do samoopieki ...po mastektomii obejmuje nie tylko sferę fizyczną, ale także psychiczną.
Cel. Celem pracy jest analiza wybranych metod samoopieki dla pacjentki po zabiegu mastektomii.
Materiał i metody. W pracy dokonano analizy literatury poświęconej zagadnieniom opieki pielęgniarskiej nad pacjentką po zabiegu mastektomii oraz właściwym przygotowaniu jej do samoopieki.
Przegląd. Rozwojowi nowotworu piersi sprzyja szereg różnych czynników. Istotnym aspektem leczenia jest określenie stadium zaawansowania i dobranie odpowiedniej terapii. Jedną z metod postępowania leczniczego jest mastektomia. Wówczas ważnym elementem procesu terapeutycznego jest wyjaśnienie pacjentce celu zabiegu i przygotowanie jej do dalszej samoopieki.
Wnioski. Rak piersi istotnie modyfikuje jakość życia pacjentek.Po zabiegu mastektomii niezbędne jest zapewnienie prawidłowej opieki pielęgniarskiej pod względem psychicznym oraz fizycznym.Wpływa to na komfort pacjentki w trakcie pobytu, oraz po wyjściu ze szpitala.
Cilj ovog preglednog rada je prikazati suvremene mogućnosti očuvanja plodnosti kod mladih žena s ginekološkim tumorima (rakom jajnika, trupa maternice ili vrata maternice). S obzirom na rizike i ...koristi metoda za očuvanje plodnosti, preporuča se bolesnicu prijeterapijski prezentirati na multidisciplinarnom timu koji uključuje ginekologa, ginekološkog onkologa, embriologa, radiologa, patologa i reprodukcijskog endokrinologa. Samo je mali udio bolesnica s epitelnim rakom jajnika ili granično malignim tumorom janika prikladan za očuvanje plodnosti (FIGO IA I IC). Nakon operacijskog uklanjanja jajnika, tkivo jajnika ili jajne stanice se krioprezervaju; nakon završetka onkološkog liječenja obično slijedi ortotopična retransplantacija ovarijskog tkiva bolesnici, dok se jajne stanice mogu koristiti u postupku izvantjelesne oplodnje. Nakon liječenja uz očuvanje plodnosti kod odabranih bolesnica rakom jajnika stopa živorođenih kretala se do 53,8%. Kod bolesnica s rakom endometrija očuvanje plodnosti podrazumijeva očuvanje maternice. Bolesnice pogodne za očuvanje plodnosti su mlađe žene sa dobro diferenciranim tumorom koji ne prodire u miometrij. Za očuvanje plodnosti kod raka endometrija primjenjuje se hormonsko liječenje, utemeljeno na gestagenima, koji stabiliziraju i zaustavljaju nekontroliranu estrogensku stimulaciju endometrija. Po završetku liječenja potrebni su učestali kontrolni pregledi, a uzimanje tkiva sluznice (kiretaža ili biopsija endometrija) predstavljaju standard u praćenju ovih bolesnica. Nakon liječenja gestagenima stopa živorođenih kreće se oko 60% ili čak više kod primjene postupaka potpomognute oplodnje. Očuvanje plodnosti kod karcinoma vrata maternice moguće je kod strogo odabrane skupine bolesnica (FIGO IA1, IA2 ili IB1) motiviranih za trudnoću; kod tih bolesnica konizacija ili biopsija konizata u kombinaciji s laparoskopskom limfadenektomijom predstavlja najprikladniji zahvat sa stopom trudnoća do 47%.
Izhodišča: Polipi materničnega vratu so prisotni pri približno 10 % žensk. So najpogostejša sprememba materničnega vratu. Med seboj pa se razlikujejo po velikosti in obliki. Okoli 65 % jih ne ...povzroča simptomov, zato diagnozo postavimo ob rutinskem ginekološkem pregledu. Raziskave so pokazale, da je večina polipov benignih, le 0,1 % naj bi bilo malignih. Namen raziskave je bil opredeliti pojavnost klinično pomembnih polipov materničnega vratu pri ženskah s polipi, ki ne povzročajo simptomov, in ugotoviti, ali obstaja povezava med histološko diagnozo ter menopavznim statusom, velikostjo polipa in izvidom brisa PAP. Metode: Retrospektivno smo pregledali histopatološke izvide polipov, ki so bili odstranjeni pri ženskah brez simptomov in znakov, ki bi lahko bili povezani s prisotnostjo polipa. Pregledali smo obdobje treh let (1. 1. 2016 – 2. 11. 2018) v ambulantah v Leonišču, ki je del Univerzitetnega kliničnega centra Ljubljana. Zbrali smo podatke o starosti in menopavznem statusu žensk, številu porodov in splavov, številu odstranjenih polipov, velikosti odstranjenega polipa in morebitnem izvidu brisa PAP, če je bil le-ta odvzet v 6 mesecih pred odstranitvijo polipa. Polipe so pregledali patologi Ginekološke klinike Univerzitetnega kliničnega centra Ljubljana. Rezultati: V opazovanem obdobju smo v naši ustanovi odstranili 167 polipov materničnega vratu pri ženskah, ki niso imele težav. 82 (49,1 %) bolnic je bilo pred menopavzo, 17 (10,2 %) ob menopavzi in 68 (40,7 %) po menopavzi. Malignih sprememb nismo našli, identificirali pa smo 3 primere (1,8 %) klinično pomembnih sprememb: en polip z atipijami ter po en s CIN 1 in CIN 2. Zaključek: Menimo, da je odstranitev vseh polipov materničnega vratu smiselna, tudi če le-ti ne povzročajo težav. Postopek odstranitve je preprost, saj ga lahko opravimo ambulantno, anestezija ni potrebna, zapleti po posegu pa so redki. Povezave med velikostjo polipa in brisom PAP ter histološkim izvidom nismo našli. Glede na podatke, ki jih pridobimo s kliničnim pregledom ter z brisom PAP torej ne moremo sklepati, ali gre za klinično pomemben polip ali ne. Histološka opredelitev je edina, ki nam lahko z zagotovostjo potrdi, da ne gre za nevarne spremembe.
Rak penyimpanan dokumen rekam medis adalah perlengkapan utama yang dimiliki ruang filling. Ergonomi adalah ilmu yang mempelajari tentang hubungan manusia dengan fasilitas kerja, lingkungan pekerja ...serta kehidupan sehari-hari yang ada di sekitarnya sehingga terjadi kesesuaian susunan kerja dengan manusia untuk mencapai suatu tujuan dengan baik. Tujuan penelitian ini untuk mengetahui rak penyimpanan dokumen rekam medis terhadap ergonomi petugas filling di Puskesmas Sooko Kabupaten Ponorogo.
Jenis penelitian ini adalah deskriptif kualitatif menggunakan observasi dan wawancara. Populasi dari penelitian ini adalah petugas filling yang berjumlah 3 orang dan rak penyimpanan dokumen rekam medis. Teknik pengambilan sampel adalah total sampling. Data dianalisis secara deskriptif.
Hasil penelitian di Puskesmas Sooko Kabupaten Ponorogo bahwa rak penyimpanan dokumen rekam medis belum sesuai dengan anthropometri petugas filling. Hal ini karena rak penyimpanan tinggi. Saran dari peneliti adalah menambahkan alat bantu berupa tangga atau alat lain yang aman untuk mengambil dan mengembalikan dokumen rekam medis.
Wstęp. Rak płuc jest to nowotwór złośliwy o bardzo heterogennej biologii i złym rokowaniu. Nowotwór ten jest najczęstszą przyczyną zgonów. Rak ten ma objawy o charakterze nieswoistym, które pojawiają ...się późno. Nowotwór płuc dotyczy osób starszych. Głównymi czynnikami ryzyka powstawania raka płuc są: aktywne palenie tytoniu, bierne palenie tytoniu. Rak płuca przez bardzo długi czas nie daje objawów i dolegliwości. Głównymi problemami, z którymi musi uporać się pielęgniarka są: ból w klatce piersiowej, nasilająca się duszność spoczynkowa, kaszel, krwioplucie, gorączka. Podstawowymi badaniami służącymi do diagnostyki tego nowotworu są badania krwi oraz RTG klatki piersiowej. Najczęstsze metody leczenia to chemioterapia, radioterapia oraz leczenie chirurgiczne.
Cel. Celem pracy jest określenie zadań sprawowanych przez pielęgniarkę w planie opieki wdrażanej wobec pacjenta z rakiem płuc.
Prezentacja przypadku. Pacjent lat 66 przyjęty do oddziału chorób płuc w trybie pilnym w celu pogłębienia diagnostyki zmiany guzowatej płuca lewego w wykonanym ambulatoryjnie RTG klatki piersiowej. Jest to druga doba pobytu chorego w oddziale. Jest nałogowym palaczem tytoniu. Dodatkowymi chorobami są refluks żołądkowo-przełykowy oraz przerost gruczołu krokowego i nadciśnienie tętnicze.
Wnioski. Dominującymi problemami pielęgnacyjnymi pacjenta z rakiem płuc są: duszność spoczynkowa, męczący kaszel z odkrztuszaniem krwistej wydzieliny, ból w klatce piersiowej, wzmożona potliwość, zaparcia. Zadaniem pielęgniarki w opiece nad pacjentem z rakiem płuc jest udział w minimalizowaniu wszelkich dolegliwości wynikających z choroby, asystowanie przy zaspokajaniu potrzeb pacjenta, wsparcie psychiczne dla pacjenta oraz jego rodziny w przebiegu choroby o niepomyślnym rokowaniu.
Penelitian mempunyai tujuan merancang dan menilai kemampuan aliran panas pada pengeringan tray dryer untuk menunjang proses pemasokan benih semangka non-biji. Peneliti bekerja sama dengan petani Desa ...Seputih Mayang Jember yang bermitra dengan perushaan produsen benih PT East West Seed Indonesia. Pengeringan tray dryer yang tersusun atas rangka, dinding triplek, sumber pemanas, rongga pembuangan udara, rak, thermostat, blower, serta alat pengukur temperatur digital; sirkulasi panas bergerak dengan zig-zag. Penentuan panas pada pengeringan dengan mengukur pergantian temperatur pada setiap rak. Rak 1 (bawah) mendapatkan panas paling signifikan daripada rak lebih atas. Untuk menurunkan kadar air sebesar 12%, mesin pengering mengonsumsi energi sebesar 2,272 kWh atau setara dengan 8179,5 kJ, sementara kalor yang dilepas selama pengeringan adalah sebesar 1603,800 kJ. Sehingga, didapat efisiensi mesin pengering sebesar 19,59%.
Uvod: Odzivnost moških na Svit, državni program presejanja in zgodnjega odkrivanja predrakavih sprememb in raka na debelem črevesu in danki je še vedno nižja kot pri ženskah. Namen raziskave je bil ...pridobiti vpogled v osebno perspektivo moških, ki opredeljuje njihovo vedenje glede vključitve v presejalni program za zgodnje odkrivanje predrakavih sprememb na debelem črevesu in danki. Metode: Raziskava temelji na kvalitativni metodologiji. Na namenskem vzorcu devetih moških, starih med 50 in 74 let, ki so bili ciljano povabljeni v presejalni program Svit in so imeli izkušnjo z njim, so bili izvedeni delno strukturirani intervjuji. Raziskava je potekala med majem in junijem leta 2022. Podatki so bili analizirani s tematsko analizo vsebine. Rezultati: S kvalitativno analizo podatkov smo ugotovljene kode razporedili v štiri teme, ki opredeljujejo percepcijo in vedenje moških, kar vpliva na njihov odziv na program presejanja in zgodnjega odkrivanja raka moških: (1) doživljanje zdravstvene oskrbe; (2) znanje, stališča in prepričanja o presejalnem programu Svit; (3) doživljanje presejalnega programa Svit; (4) vpliv družbenega okolja na odzivnost na presejalni program Svit. Diskusija in zaključek: Ugotovitve kažejo, da so vzroki za vključevanje v program presejanja in zgodnjega odkrivanja raka moških različni in so ključnega pomena za zgodnje odkrivanje raka in manjšo umrljivost zaradi bolezni. Ugotovitve raziskave kažejo, da imajo moški prisoten sindrom bele halje in odpora do zdravstvenih pregledov. Pri večini so prisotni strah, neznanje in pomembnost vzdrževanja »mačo imidža«. Nadaljnje raziskovanje bi moralo vključevati vpliv promocije načrtovanih presejalnih programov na odziv moških na presejalni program.
Androgenski receptori (AR) su jezgrini prepisivački čimbenici ovisni o ligandu. To su steroidni receptori, slični estrogenskim receptorima (ER). Izraženi su u brojnim stanicama s različitim gradivnim ...ulogama. AR signalizacija može biti uključena u razvoj različitih zloćudnih tumora, poput raka prostate, mokraćnog mjehura, jetre, žlijezda slinovnica, bubrega, pluća, melanoma, sarkoma, raka dojke i mnogih drugih. Uloga AR najjasnija je i najbolje objašnjena u raku prostate. Mehanizam AR signalizacije u drugim humanim epitelnim tumorima još je uvijek nejasan i učinci su kod različitih tumora različiti, sve do potpuno oprečnih. U raku dojke AR su najčešće izraženi receptori, ali još uvijek s nepotpuno jasnom ulogom, prognostičkim i prediktivnim značajem. Izraženost AR u trostruko negativnom raku dojke (TNBC) vrlo je varijabilna. Unatoč izraženim razlikama u rezultatima različitih analiza, čini se da blagotvorno utječu na prognozu i potencijalna su meta antihormonske terapije za liječenje TNRD u budućnosti.
Stavovi i znanje žena o samopregledu dojke Puharić, Zrinka; Anić, Laura; Čatipović, Marija ...
Medica Jadertina,
12/2022, Letnik:
52, Številka:
3
Journal Article, Paper
Recenzirano
Odprti dostop
Uvod: Mortalitet raka dojke nalazi se na trećem mjestu u zemljama Europske unije. Registar za rak u 2020. godini bilježi incidenciju od 120,3/100 000, dok je stopa smrtnosti 32,8/100 000. Žena može ...samostalno pregledati svoje dojke koristeći metodu samopregleda, te uočiti promjene u veličini dojke, izgledu bradavice i kože te otkriti kvržice ili zadebljanja. Cilj: ispitati stavove i znanje žena o samopregledu dojke. Ispitanici i metode: Istraživanje je provedeno putem anonimne online ankete. Analiza je napravljena MedCalc® Statistical Software version 20.009 i IBM SPSS ver. 23. Rezultati: Sudjelovalo je 361 ispitanica. S obzirom na znanje, značajno manje točnih odgovora imaju ispitanice koje žive na selu (Kruskal Wallis test, P=0,005), imaju završenu osnovnu školu (Kruskal Wallis test, P=0,006), učenice su (Kruskal Wallis test, P<0,001) i one nezdravstvene struke (Kruskal Wallis test, P<0,001). S obzirom na stavove, ispitanice zdravstvene struke ne slažu se s tvrdnjom da rak dojke zahvaća isključivo ženski spol (Mann Whitney U test, P<0,001), da je samopregled predviđena metoda isključivo za žene (Mann Whitney U test, P=0,001), da samopregled nije vjerodostojna metoda pregleda (Mann Whitney U test, P=0,002), kao i da žene ne trebaju obavljati samopregled ukoliko idu na ostale dijagnostičke metode (Mann Whitney U test, P<0,001). S obzirom na dobne skupine razliku nalazimo u tvrdnji da samopregled nije vjerodostojna metoda (najmanje se slažu najmlađe ispitanice) (Kruskal Wallis test, P<0,001), ispitanice s višom ili visokom stručnom spremom značajnije se manje slažu s tvrdnjom da samopregled nije vjerodostojna metoda pregleda u (Kruskal Wallis test, P=0,007). Također učenice i studentice značajno se manje slažu s tvrdnjom da samopregled nije vjerodostojna metoda pregleda (Kruskal Wallis test, P<0,001). Zaključak: Rezultati ovoga istraživanja pokazali su da su ciljna skupina za edukaciju ispitanice koje žive na selu, ispitanice niže naobrazbe, mlađe dobne skupine i osobe nezdravstvene struke.
PDF
