Pišući na početku velike ekonomske krize, John Maynard Keynes nam u svojem djelcu „The Economic Possibilities for our Grandchildren“ daje optimističnu futurološku analizu razvijene kapitalističke ...ekonomije. Unutar stotinu godina, ekonomsko pitanje razvijenih zemalja bit će riješeno! Nastupit će svojevrsna kapitalistička utopija u kojoj ćemo se nesputano moći prepustiti potrazi za dobrim životom. Nakon kontekstualizacije Keynesovih predikcija, autor propituje u kojoj mjeri su se ona i ostvarila u proteklih sedamdeset i sedam godina. Posebice, razvija model koji prati ukupno društveno vrijeme posvećeno radu te mjeru u kojoj se najrazvijenije zemlje približavaju zamišljenoj radnoj utopiji. Očit postaje sljedeći paradoks: glavne ekonomske predikcije su potpuno ili gotovo ostvarene, no napredak na društvenom planu nije toliko očit!
Društveni se razvoj ne može više jednostrano usmjeravati k materijalnim ciljevima i postignućima, nego mora uvažavati nematerijalne dimenzije.Ne može više biti antropocentričan jer obuhvaća ...planetarnu ekologiju. Njegov je bitni smisao proces kolektivnog učenja i samoupravljanje čovječanstva.
Ljudski svijet, analogno fizičkoj i biološkoj evoluciji, utjelovljuje osnovno načelo - samonadilaženje (self-transcendence). Taj pojam, ključan za razumijevanje čovjeka i njegovih socijetalnih sustava, baš kao i drugih živih bića i ekosustava, trebao bi biti zajednički interdisciplinarni početak i kraj za humanističke i prirodne znanosti.
Društveno-znanstvene percepcije društvenoga svijeta, naravno, ne postoje izvan povijesnog, političkog, društvenog, ekonomskog i kulturnog konteksta. U trijumfalizmu slobodnog tržišta mnogi etički obziri su nestali, a sve dramatičniji uvidi o klimatskim promjenama i njihovim nesagledivim posljedicama upozoravaju na to da zapravo nije riječ o “baštini i razvoju", nego o upitnom vladajućem poimanju svijeta i čovjeka.
U izlaganju se raspravlja o problemu nade koji je posljedica krize novovjekovnih utopija. Budući da je nada čovjekov specifikum, o njezinoj mogućnosti ovisi spasenje čovjeka. Kako, dakle, spasiti ...nadu, da bi se spasilo čovjeka? Da bi na to odgovorio, autor najprije analizira sam pojam nade, a zatim prikazuje utopiju kao jedan od pokušaja ostvarenja nade. Pokazuje se, međutim, da ostvarena utopija nije i ostvarena nada, nego upravo obratno. Zato danas kada postoji mogućnost ostvarenja utopije jača sve više antiutopijsko raspoloženje. Jonasova knjiga "Princip odgovornost" jedna je od najizazovnijih antiutopija našeg vremena, pa je autor opširno izlaže i analizira. Uporedo s antiutopijama, čovjek danas traga i za novim soteriologijama, od kojih su neke u raspravi predstavljene vrednovane. U kritičkom suočavanju s utopijama, antiutopijama i novim religioznim ili kvazi religioznim soteriologijama, autor pokazuje da se nada, a time i čovjek može spasiti samo oslanjajući se na bogočovječji princip, tj. suradnjom čovjeka i Boga, za što je uzor Isus Krist.
Članak pokazuje da ideja utopije nema nužno negativno odre|enje. Utopijski racionalizam jest racionalizam koji je unaprijed osu|en na neuspjeh (K. Popper). Kolikogod dobrohotan bio njegov ishod on ne ...donosi sreću, već samo dobro poznatu bijedu bivstvovanja koja je osu|ena na život pod vlašću tiranina. Glede budućnosti ljudskog roda drži se da mora postojati prostor za neobične i različite ideje o budućnosti čovječanstva ili društva. Predočeni su primjeri dvaju različitih modela o budućnosti čovječanstva, Sloterdijkov koncept Homo Geneticus i Beckova ideja o drugoj modernizaciji. Na kraju je predstavljena Nozickova teorija minimalne države kao potpora rivalitetu, ne samo dvjema spomenutim idejama, već i bilo kojim iskazanim ili zamišljenim konceptima utopije.
Ovaj esej polazi od pretpostavke zastarjelosti i nedostatnosti koncepta države-nacije kao dominantnog oblika političke organizacije danas. S tim u vezi istražuju se teorije postnacionalnih ...identiteta, i to kroz analizu projekta Države NSK slovenskog umjetničkog kolektiva Neue Slowenische Kunst. Pružen je uvid u neke od najvažnijih projekata koje je kolektiv ostvario osamdesetih godina prošlog stoljeća kako bi se uveli pojmovi subverzivne afirmacije i nadidentifikacije, specifičnih reprezentacijskih strategija kritički orijentirane umjetnosti bivših socijalističkih država. Postnacionalni naboj mehanizama utopijske Države NSK promatran je ne samo u odnosu na nove nacionalizme koji se pojavljuju kao posljedica raspada Jugoslavije, nego i u odnosu na manjkavosti koncepta Europske Unije, zbog nesposobnosti da ista riješi svoje unutarnje konflikte, kao i zbog svojih ksenofobnih imigracijskih politika.
Nagrinėjami s˘iuolaikiniai menų reis˘kiniai, peržengiantys dailės ir architektūros sričių ribas, sujungiantys estetinius ir socialinius kūrybos aspektus, teorinį diskursą ir tarpdisciplinines ...praktikas; taip pat aptariama menų sąveikos naujausių tendencijų puoselėjimo architektūros studijose svarba ir patirtis. Siekiama interpretuoti ne tiek naujausius atskirų meno sričių tapatumo poslinkius, kiek is˘plėstiniame kūrybos lauke, apimančiame ir architektūrą, ir dailę, vykstančius dinaminius procesus. Is˘rys˘kinama, kad is˘plėstiniame lauke skleidžiasi nehierarchis˘kas ir atviras menų tarpinternatvio santykis, o sąveika kreipiama ne tiek tvarkos, kiek koncepcijų, arba kitaip tariant, naujų prasmių kūrimo link. Architektūros ir dailės sričių skirtumai tokių meno reis˘kinių atveju akcentuojami permąstant ir perkuriant pamatines kūrybines įtampas tarp dominavimo ir bendradarbiavimo, socialumo ir abstraktumo, tarp vaizduotės ir tikrovės, tarp idealumo ir orientacijos į is˘gyvenimą. S˘iuolaikinių menų sąveikos tendencijų puoselėjimo studijų procese patirtis pristatoma nagrinėjant instaliacijų kurso VGTU Architektūros fakulteto studijų programoje rezultatus. Is˘rys˘kinama, kad s˘io kurso tikslas yra kritiniu mąstymu ir intervencinėmis strategijomis pagrįstos erdvinės kūrybos idėjų ir praktinės patirties įsisavinimas. Atskleidžiama, kad instaliacijos skatina konteks- tualizuoti ir konceptualizuoti meninės kūrybos procesą ir jo rezultatą, teikia galimybes realiai keisti erdvę ir dauginti jos paskirtis.
Naujo amžiaus urbanistinės raidos perspektyvos akina įvertinti praėjusiame sbreveimtmetyje klestėjusias urbanistines koncepcijas ir jų įtaką miesto raidai. Graikų architektas, urbanistikos teoretikas ...ir miestų planuotojas Constantinos A. Doxiadis paliko rysbrevekų pėdsaką urbanistinės minties ir miestų planavimo istorijoje, kuris iki sbreveiol nėra adekvačiai aptartas ir įvertintas. Sukūręs originalų, daugiadiciplinį ekistikos mokslą, jis sukūrė ateities miesto - ekumenopolio projektavimo sistemą, o kartu atliko urbanistinius tyrimus ir rengė projektus daugelyje pasaulio sbrevealių. Analizuojama, kokią įtaką graikų urbanisto idėjų recepcijai padarė jo paties scientistinės ir racionalistinės premisos bei kompleksinių tyrimų metodologija ir kokios buvo jo koncepcijų sąsajos su bendra laikotarpio atmosfera, kurioje stiprėjo pažangos ideologija, racionalizmas, persmelkęs ne tik ekonomiką, bet ir kitas Vakarų visuomenės sferas. Taip pat aisbrevekinamasi, kodėl bandymai globalią urbanistinę plėtrą derinti su Vakarų liberaliosios demokratijos vertybių ekspansija nebuvo itin sėkmingi. Urbanisto projektų likimas Azijos sbrevealyse pademonstravo, kad racionalizmo doktrinomis pagrįstas planavimas nėra pajėgus pakeisti vietos bendruomenių gyvensenos ir mentaliteto. Parodoma, kad kartu su nesėkmėmis ,,eksportuojant" vakarietisbrevekas urbanistines schemas pasikeitė požiūris į realias architektūros bei planavimo galias, su kuriomis XX amžiaus modernistai siejo ypatingas viltis.
Rad se bavi tretmanom osobnog i socijalnog sistema u drami Juran i Sofija ili Turci kod Siska Ivana Kukuljevića Sakcinskog, te odnosom pisaca Hrvatskog narodnog preporoda spram fenomena »žrtvovanja« ...i utopijskog sna o »slobodi« i »časti«. Jednako tako, analizira se pozicija žene, majke i supruge, kao i supostavljanje dvaju, tada djelatnih a oprečnih, paradigmi. Tek naizgled međusobno nesvodiva protuslovlja – ukazuju na prirodu shvaćanje »svrhe umjetnosti i teatra« pisaca Hrvatskog narodnog preporoda.
Ricœur postavlja interesantnu definiciju utopije i ideologije. Svako društvo, s namjerom da ostane više ili manje stabilno, mora doseći ravnotežu među njima dvjema. Oslanjajući se na njegovu ...definiciju, pokušat ćemo razvrstati i »školsko« poimanje globalizacije. Traži se odgovor na pitanje radi li se pretežito o ideološkom ili ponajprije utopijskom pristupu aktualnih školskih politika. Od posebnog zanimanja za nas jest pitanje u čijem je interesu sve izraženija unifikacija školstva, stavi li se pod povećalo primjer Bolonjske reforme. Je li ovdje riječ o spletu ekonomskih interesa, ili o potrebi čovjeka kao bića u smislu individue i njezinih prava, naglasimo li u obrazovnom procesu općenitost, jedinstvo, usporedivost te kompetenciju.
Je li globalizacija na polju školstva ništa drugo doli izazov vremena, ili se tu pak podilazi zahtjevima određenih ekonomskih interesa izvjesnog složenog kapitalnog sistema?
Čini se kako smo iznova razapeti između utopije očekivanja univerzalnog bratstva i ideologije opravdavanja interesa pojedinih skupina.
PDF
