У раду су представљене најважније промене у сфери објављивања и штампања „књига“, које су се десиле током 16. и 17. века. Издаваштво и штампарство приказани су кроз преглед делатности знаменитих појединаца и група у различитим европским земљама, а упоредо је дат преглед нових носилаца информација: летака, памфлета, брошура те периодичних публикација, попут календара, алманаха, новина и часописа.Политичке, верске и културне промене, које су са собом донели јачање владарског апсолутизма, протестантизам, реформација, научна револуција и барок као уметнички правац, посматране су у овом раду из позиције историчара књиге, али и историчара библиотека. Пропадање манастирских збирки књига, које су током целог средњег века биле најзначајнији чувари писане баштине, развој краљевских колекција, универзитетских, специјалних и приватних библиотека богатих грађана, организација фондова, статус библиотекара и архитектура библиотека, представљени су тако да јасно сведоче о социјалној утемељености библиотечке делатности. Нарочито је истакнут значај текстова о уређењу библиотека који су се појавили у првој половини 17. века: они су доприносили ширењу знања о начину организације фондова, што је током следећих стотинак година довело до стварања савремених типова библиотека.