Polazeći od koncepta "socijalnog života stvari" Ardžuna Apaduraja u radu se razmatra "ukupan put" odevnih predmeta od proizvodnje, preko distribucije do potrošnje u posleratnoj Jugoslaviji. Iako je racionalisanje odeće i obuće bilo uslovljeno ratnim razaranjima i njihovom nedovoljnom proizvodnjom usled zvaničnog favorizovanja teške industrije, najveći deo frustracija potrošača bio je rezultat strukturalnih karakteristika komandne ekonomije. Poređenjem sa literaturom o kulturi oskudice u ostalim socijalističkim zemljama, nastojaćemo da otkrijemo anomalije proizvodnog i distributivnog sistema, kontradikcije između proklamovanih ideoloških ciljeva i svakodnevnih praksi, (ne)skrivena nezadovoljstva građana uslovljena stalnom potragom za adekvatnom odećom, te značaj socijalnih veza za proces kupovine. Izvore podataka o birokratskom planiranju i specifičnim neravnotežama ugrađenim u sistem predstavljaće novinski tekstovi i karikature.