Ima li u životu i radu Biljane Srbljanović ičega drugog sem žestokog, beskompromisnog socijalnog i političkog angažmana? Sudeći po početku teksta na srpskoj Vikipediji, reklo bi se – nema: „Njen dramski rad karakterišu politička angažovanost i oštra kritika savremenog društva. U politici, poznata je po beskompromisno proevropskom stavu, liberalnim shvatanjima i podršci manjinskim i LGBT pravima“ (sr.wikipedia.org). U ovim dvema rečenicama „dramski rad“ pominje se samo toliko da bi se sveo na „političku angažovanost i oštru kritiku savremenog društva“. U vremenu esteticizma s kraja 19. i u različitim modernističkim epohama 20. veka ovakva karakterizacija nekog književnog i, uopšte, umetničkog dela značila bi pomanjkanje estetske autonomije, a time i vrednosnu diskvalifikaciju. Danas, čini se da je kantovska estetika do kraja raskrinkana, da je otkriven njen samozatajni kripto-politički angažman – da „čista“ umetnost „bez interesa“ nije moguća. Univerzalistički patos prosvetiteljstva raspao se, možda i nepovratno, na socijalne konstrukte i polja socijalne moći.