Predmet ovog članka je odnos između moći i pravde u ljudskom društvu, govoreći u širem smislu. Uže posmatrano, odnos između, od čoveka neodvojivog, osećaja inferiornosti, iz kojeg se, usled sprege straha i potrebe za većom bezbednošću tela, rađa nagon za moć, koji u većini slučajeva nikada ne biva zadovoljen. Cilj članka je da pokaže da postoji veza između nedovoljne količine akumulirane moći koja se uvek meri u odnosu na nečiju tuđu moć, sa jedne strane, i porekla potrebe za društvenom pravdom, sa druge strane. Teorijski okviri koji su korišćeni se odnose, pre svega, na psihologiju čoveka Alfreda Adlera i teoriju pravde Džona Rolsa, ali i na teorije društvenog ugovora i realpolitičku teoriju. U članku smo došli do zaključaka koji se odnose na potvrdu teze da se održavanje koncepta društvene pravde pre da objasniti kroz realpolitičku teorijsku paradigmu, nego gledajući sa pozicija normativno-ontološke paradigme politike.