Sledeći Hesiodov postupak razdvajanja dobre od loše Eride, u tri dela ovih Teza, komunizam, naučna fantastika i utopija/utopizam podeljeni su između dve krajnosti i tako ispitani. Kod naučne fantastike ponovo je razmotrena uloga začudnosti i novuma; oboje se sada posmatraju kao podložni nasrtljivoj obmani. Više je razrađen treći deo o dobrom i lošem utopizmu, sa raspravom o antiutopiji, definisanoj kao ciljana i otvoreno politička upotreba zatvorenog horizonta koja treba da opovrgne, izvrgne podsmehu i učini nezamislivom kako eutopiju nekog boljeg mogućeg sveta tako i distopiju. Entropijsko zatvaranje i rani Diznilend i diznifikacija ispituju se da bi se razumela antiutopija koja nas živi. Za razliku od svih ranijih verzija utopije/utopizma, ljudi su sada potpuno i trajno unutar ove lažne utopije. Teorija utopije/utopizma, koja aksiomatski postulira da utopije nisu ostvarljive, može se spasiti ako se pretpostavi da je eutopija u antiutopiji latentno prisutna kao sačinjeno odsustvo.