U građanskoj parnici efikasnost sudovanja postiže se, između ostalog, i zabranom iznošenja novih činjenica i dokaza, osim pod izuzetnim, zakonom propisanim uslovima. Arbitražni postupak posvećen je efikasnosti barem koliko i sudski, no u arbitražnim zakonima i konvencijama gotovo se nikada ne nalaze odredbe kojima se uređuje pitanje novota u postupcima kontrole sudskih odluka (poništaj i priznanje van zemlje porekla). Rad pokušava da sagleda moguće načine koncipiranja delovanja ograničenja beneficium novorum u takvim postupcima. Zamisliva su različita rešenja, počev od analogne primene pravila koja važe u domaćem postupku po redovnim ili vanrednim pravnim lekovima pa sve do različitih alternativnih, sui generis rešenja.