Esej pokušava da ukaže na kulturnu, istorijsku, geografsku pozicioniranost koncepta zakona Džudit Batler i da predstavi moguće implikacije načina na koji je osmišljen. U zavisnosti od toga kako se konceptualizuje zakon zavisi i kakve oblike subverzivnosti će biti moguće uočiti/osmisliti. Ukoliko se obrati pažnja na kontekst i na to da subjekti nikad nisu samo polni, zakon se može videti na drugačije načine. Predstavljeni su konteksti u kojima su »treće« polnosti legitimni akteri. Promena epistemoloških pretpostavki do koje je došlo krajem XX veka dovela je do preformulacije koncepta nauke, te se može smatrati da je intervencija u naučne teorije danas više podstaknuta težnjom ka inkluzivnijim, nego univerzalno istinitim konceptima. Može se reći da je neophodnost antropologije i feminističke teorije stvaranje koncepata preko kojih će biti moguće artikulisati i prihvatiti stvarnost na drugačije načine. Upućivanje na kontekst, na tačke preseka istorijskih, rasnih, profesionalnih, geografskih, polnih/rodnih vektora moći, jeste strategija koja može biti korisna u procesu ostvarivanja takvog zadatka.