U poslednje dve decenije 19. veka u Kraljevini Srbiji osnovan je veliki broj lokalnih novčanih zavoda. Ove ustanove postale su nosilac investiranja u privredu jer državne finansije to nisu omogućavale. Osobenost organizovanja bankarskog tržišta u Srbiji bila je ta da su banke nastale ne zbog viška novca na tržištu već upravo iz suprotnog razloga, zbog njegovog nedostatka. Rad novčanih zavoda posle Prvog svetskog rata nastavljen je ne samo u novoj državi već i u potpuno drugačijim okolnostima. U članku je, prvenstveno na osnovu arhivske građe, ali i objavljenih izvora i relevantne literature prikazan rad Niške akcionarske štedionice, kao primer rada novčanih zavoda na istoku države koji se nisu našli u situaciji da zatraže zaštitu zbog moratorijuma na otplatu zemljoradničkih kredita tokom tridesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Njihov rad je, međutim, bio krajnje ograničen, što zbog ekonomske krize koja je ograničavala mogućnosti za poslovanje, što usled osobenih prilika u Kraljevini Jugoslaviji.