Članak predlože opravdanje za modelovanje ponašanja političkih partija kao uniformnih aktera, na osnovu aksioma racionalnog ponašanja. Analize političkih stranaka koje se oslanjaju na pristup teorije racionalnog izbora u dugom periodu su zanemarivale značaj unutarstranačke politike, odnosno stranke su tipično modelovane kao jedna osoba. U svetlu promena organizovanja partija u skorijem periodu, ova pretpostavka se preispituje. U članku je pretpostavljeno da se stranka sastoji od više aktera i da očekivana korist od njene politike zavisi od udaljenosti na dimenziji politike od idealne pozicije birača u prostornom predstavljanju. U ovom slučaju, ako prihvatimo aksiome racionalnog ponašanja, moguće je dedukovati jedinstvenu poziciju stranke u celini, a time i jedinstvenu očekivanu korist za birača od njene politike. Članak ukazuje da, čak iako su izražene unutarstranačke političke razlike, to nije problem za modelovanje stranaka kao uniformnih aktera.