U ovom radu autorica razmatra nasilje kao bioetiÄki problem u suvremenom srbijanskom druÅ¡tvu. Naime, polazeći od socioloÅ¡kog stanoviÅ¡ta i definicije nasilja u najÅ¡irem smislu, autorica analizira prisustvo sociocidnih i moralocidnih procesa, te procesa normalizacije nasilja, poÄevÅ¡i od reproduciranja nasilja u sredstvima masovne komunikacije, pa sve do razliÄitih manifestacija nasilja u svakodnevnom životu. Pored pojave devalvacije života u suvremenom srbijanskom Thanatos ambijentu, autorica izdvaja nedostatak empatije i nebrigu na svim i za sve razine sveukupnog svijeta života (biosa). Najzad, autorica predlaže kontinuiranu, sustavnu i sistematiÄnu bioetiÄku edukaciju kao jedno od mogućih rjeÅ¡enja u procesu revalvacije života. Kao okosnicu moguće bioetiÄke edukacije, autorica razmatra etiku brige i etiku empatije.