Ovaj rad proučava aktivnosti korisnika društvene mreže Tviter (twitter.com) koji su se u periodu od januara do maja 2015. godine prvobitno uključili u debatu o načinu na koji je tadašnji zaštitnik građana Saša Janković obavljao svoju dužnost, a kasnije i u raspravu o ličnoj prošlosti sâmog zaštitnika. Istraživački problem je identifikovati i uporediti online diskurse, strategije i tehnike kojima se služe provladini i opoziciono nastrojeni učesnici digitalnih rasprava u društveno-političkom kontekstu poput onog u današnjoj Srbiji u kom se digitalni diskurs sve više prožima kroz javnu sferu koju, međutim, i dalje pretežno oblikuju tradicionalni mediji. Samim tim, cilj rada je a) proučiti strategije online komunikacije čijom primenom pripadnici vladajućih struktura teže održati nadmoć u javnoj debati b) analizirati metode pomoću kojih oponenti vlasti pokušavaju mobilisati podršku putem Interneta c) uporediti komunikacione strategije suprotstavljenih strana. Cilj se sprovodi s namerom pružanja svežih empirijskih nalaza o političkoj ulozi novih medija u krhkim demokratijama, jer su se dosadašnja istraživanja prevashodno koncentrisala na ulogu društvenih mreža u razvijenim demokratijama i autoritarnim režimima. Rezultati potvrđuju uspešnost ’umreženog autoritarizma’ u suzbijanju opozicionog delovanja kroz polarizaciju ’digitalne javne sfere’, ali takođe ukazuju i na značaj tehnika ’umrežavanja’ i ’podizanja svesti’ za opoziciono delovanje na Internetu.