Priča o Rimskim termama u Čačku predstavlјa studiju slučaja marginalizacije nasleđa zapadne Srbije. Iako smeštene u modernom jezgru grada Čačka, Terme su od otkrivanja 1970, ostale sakrivene za javnost, sagledavane kao smetnja stanovnicima, lokalnim preduzetnicima i gradskoj upravi. U teorijskim razmatranjima položaja Termi, rizici za njihovu uspešnu revitalizaciju trebalo bi da budu minimalni u odnosu prema okolnim sadržajima, ali realnost ukazuje na potpune neuspešne pokušaje njihovog materijalnog očuvanja. Spoznaja da u ovom trenutku ne postoji izgrađen odnos Terme – pojedinac – zajednica i klime koju oni uzajamno grade u određenom prostoru ili osobenostima prostora predstavlјa nedostajuću kariku za uspešnu revitalizaciju lokaliteta. Edukacija stanovništva i saradnja sa lokalnom samoupravom u promeni urbanističke politike grada sa kulturnim nasleđem kao pokretačem lokalnog razvoja i identiteta predstavlјaće klјuč za očuvanje kulturnog nasleđa Srbije, u čemu bi primer Termi mogao da ukazuje na put prevazilaženja problema.