Nacionalna biblioteka Crne Gore 'Đurđe Crnojević', Cetinje - sva odjeljenja (CNBCT)
  • Implementacija Solunske agende za zemlje Zapadnog Balkana : magistarski rad
    Božović, Ljiljana, 1975- = Божовић, Љиљана, 1975-
    Zemlje Zapadnog Balkana se ne nalaze u istoj ravni, na istom stepenu integracije u Evropsku uniju. Neke od njih su u odmaklim fazama priključenja Uniji, dok su neke na još u toku pregovora za ... zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ono što je sasvim jasno jeste da su sve zemlje odlučne na putu ka Evropskoj uniji. To dokazuje posvećenost primjeni Solunske agende, koju su sve zemlje regiona podržale. Uz naslijeđene probleme iz prethodne decenije, zemlje Procesa stabilizacije i pridruživanja, suočavaju se sa velikim problemima oko ispunjavanja svojih obaveza: kriterijumi iz Kopenhagena, obaveze iz Procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i pojedinačne obaveze, posebno političke, zemalja regiona. Nekada su ovi problemi vezani za tipične probleme nedovoljno razvijenih tranzicionih društava, a nekada je riječ o teškom sprovođenju reformi zbog postojanja unutrašnjih otpora promjenama. Dakle, nešto više od tri godine nakon Solunske agende imamo situaciju da, pored Rumunije i Bugarske, čije pridruženje je ostvareno, za članstvo u EU najbolje je rangirana Hrvatska, dok su ostale zemlje značajno iza nje, a među njima se blaga prednost daje Makedoniji, koja je ostvarila status zemlje kandidata. Albanija od polovine 2006.godine ima svoj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, dok ga Crna Gora očekuje na proljeće 2007.g. U sličnoj fazi je i Bosna i Hercegovina, ali sa neispunjenim političkim preduslovima za sporazum, dok Srbija ima još uvijek uslovno zaustavljen proces pregovaranja o Sporazumu. Obaveze i zahtjevi pristupanja su veliki i brojni. Dat je i novi okvir politike pridruživanja koji obuhvata: konsolidaciju, uslovljenost i komunikaciju, uz procjenu integracionog kapaciteta EU za dalje širenje. Ostaje da se nadamo da će EU cijeniti ne samo potpunost ispunjenja određenih kriterijuma, već da će uzeti u obzir i to od kakve je polazne pozicije krenula pojedina zemlja, koliko je uspjela da je popravi, i kakvi su izgledi da to poboljšanje bude kontinuirano.Dalje pridruživanje, nije samo sebi cilj, već je bitan naš dalji demokratski i ekonomski napredak, naša jasna vizija i postizanje evropskih standarda, uključujući i postepeni rast ekonomskog standarda stanovništva. Prateći poruke Solunske agende, na nama je da iskoristimo otvaranje mnogih novih mehanizama integracije kroz dobru organizaciju i ispunjavanje preuzetih obaveza. Najvažnije je da se naša evropska orjentacija ne dovodi u pitanje, a da se istovremeno ne ugrožava mir, bezbjednost i stabilnost. A ostvarenje ciljeva kao što su ekonomski i politički razvoj, koji svaka moderna, demokratski stabilna država mora imati, istovremeno vode državu i u Evropsku uniju. Ključne riječi: Evropska unija, politika pridruživanja, pridruživanje Rumunije i Bugarske, Solunska agenda, Proces stabilizacije i pridruživanja, Zapadni Balkan, implementacija Solunske agende, Crna Gora, preporuke za Crnu Goru
    Vrsta građe - magistarski rad ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
    Izdavanje i proizvodnja - Podgorica : [Lj. Božović], 2007
    Jezik - crnogorski
    ISBN -
    COBISS.CG-ID - 3732237

Signatura – lokacija, inventarni br. ... Status primjerka Rezervacija
Библиотека
М 0000030074
IN: 000706908 Библиотека
М 30074
IN: 000706908 		slobodno - uslovno - za čitaonicu
loading ...
loading ...
loading ...

Unos na policu