Globalizacije i njeni efekti su teme koje su u posljednjem periodu veoma aktualne u oblasti ekonomije. Međutim, empirijska istraživanja o utjecaju globalizacije na preduzeća, posebno tranzicijskih ...zemalja, su veoma oskudna. Ovaj rad fokusiran je na istraživanje utjecaja globalizacije na performanse preduzeća u Bosni i Hercegovini, analiziranjem njihovih međusobnih veza. Rezultati istraživanja, na primjeru preduzeća iz Bosne i Hercegovine, potvrđuju spoznaje ranijih istraživanja o dvostrukom utjecaju globalizacije pokazujući, sa jedne strane, njene pozitivne efekte, a sa druge strane negativne efekte na performanse preduzeća. Provedenom analizom autori utvrdjuju da je svjetska ekonomska kriza podjednako pogodila mala i srednja preduzeća, odnosno imala podjednak negativan uticaj na njihove poslovne performanse. Negativan utjecaj svjetske ekonomske krize bio je manji na poslovne performanse velikih preduzeća.
Nastojanje da se porezi minimiziraju ili pak izjegnu postoji kod svih poslovnih subjekata bez obzira da li posluju na nacionalnom ili međunarodnom planu. Na međunarodnom planu, poslovnim subjektima ...se pruža mogućnost da to ostvare koristeći razlike između poreznih sustava raznih zemalja. U uvjetima sve izraženijeg procesa globalizacije subjekti su u mogućnosti da svoje poslovne aktivnosti usmjere prema zemljama čiji im porezni sustavi omogućavaju plaćanje nižih poreza. Imajući u vidu značaj kakav porezi imaju kod donošenja poslovnih odluka mnoge su zemlje iskoristile upravo porezni mehanizam da bi ostvarile konkurentske prednosti i privukle poslovne subjekte. Tako su stvorena porezna utočišta - oaze globaliziranog svijeta u kojima se plaćaju minimalni porezi ili se uopće ne plaćaju. Od na početku vrlo malog broja ovakvih mjesta, porezna utočišta su u posljednjim dekadama doživjela
izuzetnu ekspanziju i postala moćna financijska središta. U ovom radu raspravlja se o najvažnijim karakteristikama poreznih utočišta, naglašavajući pri tome stav međunarodne javnosti prema njima.
Autor analizira višeznačni pojam globalizacije te, gledajući s povijesne strane, zaključuje kako je prva moderna iznjedrila različite pokušaje globalizacije svijeta života oslonjene na tehnologije ...prve moderne koje nisu imale tako globalizirajuću moć kao tehnologije druge moderne. Posebno se kritički autor postavlja u odnosu na neoliberalni model globalizacije, jasno razlikujući globalizaciju kao takvu, koju prihvaća, i metodu kako se ona provodi snagom politike Washingtonskog konsenzusa, u odnosu na koju autor ima ozbiljnih primjedbi. Glavni problem svodi se na pitanje je li moguć novi etos globalizacije. Ni antiglobalizacijski pokreti ni političke stranke izgleda nemaju alternativu takvoj neoliberalnoj metodi globalizacije. Stoga autor predlaže da bi svatko trebao znati izvući maksimalnu korist od globalizacije. Jedino mudrost, znanje i nastojanje na novom etosu globalizacije može pojedinca spasiti od nekritičkog prepuštanja valjku globalizacije. Radi se i o osposobljavanju društvenih institucija koje bi trebale upravljati globalizacijom. Radi se o suočavanju s društvom rizika koje nije pasivno nego će gledati unaprijed i biti sposobno nadzirati opasnosti i rizike.
Globalizacija i turizam Oppitz, Werner
Tourism and hospitality management,
07/1998, Volume:
4, Issue:
1
Conference Proceeding
Peer reviewed
Open access
Svijet se razvija u tzv. globalno selo pod utjecajem tehničkog napretka, pogotovo u području prometa i telekomunikacija. U okvirima turizma to znači golemo proširenje tržišta. Nastala su velika ...turistička poduzeća, koja djeluju neovisno o državi te nude standardizirane homogene produkte. Proces globalizacije stvara osjećaj nesigurnosti u prvom redu onim poduzećima, organizacijama i zemljama, koje još uvijek nisu konkurentne. Ali značenje globalizacije za turizam ne treba precjenjivati. Tako interregionalni turizam u Europi ostvaruje 88%
cjelokupnog prihoda, dok na interkontinentalni turizam otpada samo 12%. Također treba voditi računa o činjenici da turizam nudi usluge koje su uglavnom vezane za određenu destinaciju.
Proces globalizacije jača konkurenciju među destinacijama, i na taj način destinacija kao ponudbena cjelina dobiva na značenju. Još jedan od problema koji se javlja kao posljedica globalizacije je utjecaj putovanja na ekološko okruženje te očuvanje kulturnog identiteta.
U tekstu se raspravlja o različitim interpretacijama koncepta globalizacije te se naglašava nedostatak njenog filozofskog utemeljenja. Razmatraju se moguće ideološke konotacije u dominantnom ...društvenom kontekstu u kojem je dana presudna važnost ekonomskoj racionalnosti. Prezentiraju se stavovi istaknutih autora s ciljem razumijevanja ovoga kompleksnog fenomena te njegovih kontroverzi i dilema.
Budući da se sve više uviđa kako unilateralna globalizacija ne može opstati jer je to sustav upravljanja svijeta najbogatijih i u njihovu korist, dvije trećine čovječanstva protestira zbog toga ...unilateralnog globalizma, koji je, kako oni navode, samo oblik neokapitalizma i totalna eksploatacija nerazvijenih i siromašnih. Ova rasprava usmjerena je poglavito na posebne odnose globalizacije i medija te se, prije svega, bavi smislom snažnih suvremenih medija u odnosu na globalizaciju i s tim u svezi medije definira kao posljedicu razvoja ekonomske sfere kao i, obrnuto, uzrok njihovog daljeg i harmonijskog razvoja. Izlaz iz suvremenog kaosa medijske globalizacije i postojeće krize nije ni u fileoglobalizaciji, a još manje u antiglobalizaciji, nego postupnoj, asimptotičkoj regulaciji, ali ne riječima nego djelom.
U opsežnoj literaturi o globalizaciji postalo je uobičajeno tvrditi da su se koncepti ‘prostor’, ‘vrijeme’ i ‘sebstvo’ drastično promijenili posljednjih desetljeća tijekom procesa globalizacije. Moj ...tekst nudi analizu nekoliko tema za raspravu, koristeći navedene riječi metaforički. Analiza se prvo usmjerava na slavne termine Manuela Castellsa ‘prostor protoka’ i ‘bezvremeno vrijeme’ te na više klasičan termin Hannah Arendt ‘gubitak sebe’. Kroz analizu njihova korištenja u radovima spomenutih autora i njihovih sljedbenika, nastojat ću prikazati: (1) navedeni termini su previše nejasni da bi se koristili kao ogledni koncepti te su prihvatljivi samo u pukom metaforičkom smislu; (2) ti su termini utemeljeni u dobro poznatom diskursu literature klasičnog moderniteta i time nisu specifični termini globalizacije. Posljednji autor kojeg analiziram u tekstu je škotski profesor iz 19. stoljeća Andrew Ure. On je, vokabularom koji koristi za opisivanje svoga svijeta, a koji je sličan ranije spomenutim terminima M. Castellsa i H. Arendt, dio diskursa klasičnog moderniteta sa radikalno drugačijom evaluacijom.
Globalizacija kao višestrukosloženi fenomen ujedno je i temeljni trend suvremenih međunarodnih odnosa. Proces koji bi prvenstveno trebao označavati napredak istodobno predstavlja i potencijalni ...mehanizam širenja kriza. Tradicionalne prijetnje sigurnosti zamjenjuju se izvanteritorijalnom prirodom globalnih problema, čime se uvjetuje redefinicija pojma sigurnosti, koji uz geopolitičke mora sadržavati i gospodarske, društvene, socijalne i druge sadržajnice. SAD, kao jedina svjetska supersila, glavni je pokretač i užitnik globalizacije, no globalni je primat istovremeno i uzrokom sve veće ranjivosti na transgranične opasnosti. Promjenom paradigme u postjedanaestorujanskoj konceptualizaciji vanjske politike napušta se pretpostavka o povlaštenoj sigurnosti izdvojenog geografskog prostora, a globalno suzbijanje terorizma profilira se kao trenutno definirajuća odrednica američke vanjske politike. Predvodeći evoluciju međunarodnog sustava sa ciljem izgradnje stabilnog sustava međunarodne sigurnosti, u suočavanju s izazovima globalizacije SAD moraju iskoristiti njene prednosti, provedbom doista globalne vanjske politike primjerene novoizrastajućim realnostima, kojima valja prilagoditi i političke , sigurnosne i gospodarske arhitektonske vizije.
La Convention pour la sauvegarde du patrimoine culturel Immatériel de 2003 et la Convention sur la protection et la promotion de la diversité des expressions culturelles de 2005 sont les deux plus ...récents traités culturels internationaux conclus sous l’égide de l’Organisation des Nations Unies pour l’éducation, la science et la culture (UNESCO). Puisant leur source dans la Déclaration universelle sur la diversité culturelle adoptée à l’unanimité des membres de l’UNESCO en 2001, les Conventions de 2003 et de 2005 constituent toutes deux une réponse de la communauté internationale aux phénomènes de mondialisation des économies et d’homogénéisation des cultures, notamment générés par l’intégration des marchés. Ces instruments demeurent néanmoins distincts et poursuivent des objectifs qui leurs sont propres, bien que des interactions entre les deux conventions puissent être identifiées. Cet ouvrage a pour vocation de mettre les deux textes en parallèles, de manière à clarifier leur champ d’application respectif, tout en valorisant leur complémentarité et leur contribution au développement durable des sociétés.
Straipsnyje apžvelgiami sociolingvistinio tyrimo, atlikto nagrinėjant internetinius ir spausdintus darbo skelbimus, rezultatai. Šiuo tyrimu siekta išsiaiškinti, kurių kalbų ir kokių kalbos įgūdžių ...šiuo metu labiausiai reikia Lietuvoje veikiančioms verslo įmonėms. Tyrimo medžiagą sudaro 1063 lietuvių kalba parašyti interneto svetainių, nacionalinių dienraščių ir rajonų laikraščių darbo skelbimai. Atliktas tyrimas parodė, kad dažniausiai Lietuvos įmonės ieško darbuotojų, mokančių kelias kalbas: ne tik plačiai vartojamas anglų, rusų, vokiečių, lenkų, bet ir retesnes – suomių, norvegų, danų, ispanų, italų, portugalų ar kt.; matyti, kad darbdaviai pageidauja, jog būsimieji darbuotojai mokėtų ir taisyklingą lietuvių kalbą. Pastebėta, kad darbo skelbimuose kalbos įgūdžiai dažniausiai apibūdinami nesiremiant Bendrąja Europos kalbų mokėjimo orientacine sistema, todėl formuluotės yra abstrakčios ir gali būti skirtingai suprantamos darbdavių ir darbuotojų.
PDF