Istraživanje je sprovedeno s ciljem izdvajanja uloga učesnika u elektronskom maltretiranju, posebno uloge svedoka koja je u prethodnim istraživanjima često zanemarivana. Drugi cilj je bio ispitivanje nekih faktora rizika od uključenosti u elektronsko maltretiranje, a s obzirom na pripadnost određenoj ulozi u elektronskom maltretiranju. Uzorak je obuhvatio 285 učenika iz Sremske Mitrovice (141 mladić, 144 devojaka), uzrasta od 15 do 19 godina. U istraživanju je korišćen Revidiran inventar elektronskog maltretiranja (RCBI), zajedno sa kratkim upitnikom kojim se meri način i dužina vremena provedenog na internetu i roditeljska uključenost u vreme provedeno na internetu. Pored toga, primenjena je i kratka forma inventara Velikih pet plus dva za ispitivanje bazičnih dimenzija ličnosti. Na osnovu skorova na RCBI, ispitanici su podeljeni u pet grupa, odnosno uloga: oko 40% ispitanika ne učestvuje u maltretiranju ni na koji način, 14.7% ispitanika su svedoci, a za oko 45% ispitanika se može reći da su uključeni u maltretiranje kao nasilnici (6%), žrtve (13%) i nasilnici-žrtve (26%). U cilju predikcije pripadnosti nekoj od sačinjenih grupa, na osnovu određenih karakteristika ponašanja na internetu, roditeljske kontrole i osobina ličnosti, primenjena je multinominalna logistička regresija. Iako je model značajan, sve grupe se međusobno značajno ne razlikuju po ispitivanim varijablama. U odnosu na grupu adolescenata koji nisu uključeni u elektronsko maltretiranje, grupa nasilnika većinu vremena za računarom provodi na društvenim mrežama, uz višu roditeljsku kontrolu vremena provedenog na internetu. Grupa žrtava se ne razlikuje značajno od grupe neuključene u maltretiranje po ispitivanim varijablama, dok grupa svedoka izveštava o nižoj kontroli i interesovanju roditelja za vreme provedeno na internetu. Grupu nasilnika-žrtava karakteriše veći broj mladića, viša negativna valenca, niži neuroticizam i veća roditeljska kontrola/ograničavanje vremena provedenog na internetu.