Razmatrajući ustavnu zaštitu koja se pruža pravu na peticiju i osnovno načelo odštetnog prava da je svako ko drugome prouzrokuje štetu dužan da je naknadi, autor rada se prvenstveno bavi pitanjem kako postupati u slučaju kada se postavi pitanje naknade štete za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, usled korišćenja prava na peticiju, tj. kada je šteta prouzrokovana tim pravom, a ne postoji pravnosnažna krivična presuda, te zastupa stav da je načelno moguće dati ovlašćenje parničnim sudovima da kao prethodno pitanje, u svakom konkretnom slučaju, utvrde postojanje krivičnog dela, kako oštećeno lice ne bi bilo lišeno bilo kakve zaštite.  Takođe, biće analizirane i opšte tendecije odštetnog prava koje dolaze do izražaja u slučaju kada je šteta prouzrokovana usled korišćenja prava na peticiju, budući da pregled sudske prakse ne daje jedinstven odgovor na pitanje kako postupati u tim slučajevima.