Op het einde van de negentiende eeuw barstte de sociale kwestie in alle hevigheid los. De katholieke regeringen moesten nu wel wetgevende maatregelen nemen. Hoewel de technische inhoud van de wetten ...genoegzaam bekend is, geldt dat veel minder voor de onderliggende ideeën en argumentaties in de sociaal-politieke debatten. Dit boek behandelt daarom de politieke en wetenschappelijke theorievorming over de sociale wetgeving in België rond 1900. Het wil illustreren dat sociaal beleid veel meer betekende dan een droog technisch antwoord op louter praktische uitdagingen. Ook sociaal-politieke filosofie en politieke cultuur speelden een rol bij het tot stand komen van sociale wetten.
De politieke cultuur van de volle negentiende eeuw had, op sociaal-economisch vlak, gedweept met het principe van de 'vrijheid van arbeid'. Voor de arbeiders op de werkvloer echter - zo luidde althans de kritiek - betekende die vrijheid van arbeid vaak een vergiftigd geschenk, ... geen echte vrijheid, maar veeleer een geketende gevangenschap. Dat kwam door de veeleer atomistische aspiratie van de politiek. Rond 1900 veranderde dat. Voortaan zou het politieke debat worden uitgedaagd door wat de auteur noemt een 'holistische bekoring'.
Het is die verschuiving in de politieke cultuur die het boek nauwgezet bestudeert. Het biedt een schets van een even boeiende als kronkelende weg, de grillige weg die werd afgelegd van een individualistische 'vrijheid van arbeid' naar 'georganiseerde en gesubsidieerde vrijheid'.
Složena europska društva, tj. ona koja su višenacionalna, višejezična ili višereligijska, osim bogatstva, zahtijevaju i veći stupanj tolerancije u svakom pogledu, pa tako i u medijskoj politici. U ...ovom radu bit će predstavljena uloga javnih RTV servisa s posebnim osvrtom na njihovu važnu ulogu u politički kompliciranim konsocijacijskim društvima kao što su: Belgija, Švicarska i Bosna i Hercegovina. I dok su Belgijanci i Švicarci ustrojili funkcionalne javne servise, bez obzira na sve poteškoće, i kojima u većini primjera mogu biti zadovoljni pripadnici raznih etničkih i jezičnih zajednica bez osjećaja da su zbog svoje pripadnosti zakinuti, u Bosni i Hercegovini je stanje posve drukčije, i što se tiče financijske stabilnosti, i poštivanja profesionalnih standarda i prihvaćanja pripadnika sva tri naroda javnoga servisa kao vlastitoga. Nezadovoljstvo posebice iskazuju Hrvati, čije političke i intelektualne elite, kao i brojni građani, navode da su zakinuti zbog nepostojanja RTV kanala na hrvatskom jeziku u sklopu javnoga RTV servisa.
Idealpolitika podrazumijeva političko djelovanje na temelju određenih normi i vrijednosti, do kojih, u ovom slučaju, drže male, liberalno-demokratske države. Polazeći od pretpostavke da male europske ...demokratske države mogu malo toga naći u realpolitičkim projekcijama u radu se prati dansko i belgijsko sudjelovanje u misiji UNPROFOR-a od 1992. do 1995. godine. Analizirajući belgijsku i dansku politiku prema Ujedinjenim narodima, raspadu Jugoslavije i odluku o sudjelovanju u mirovnim snagama te ponašanje danskog i belgijskog kontingenta na terenu nasuprot kontingentima iz nedemokratskih država, u radu se nastoji odgovoriti na pitanje jesu li danska i belgijska politika bile vođene normama i vrijednostima ili nekim drugim interesima.
Federalizam je uveden prilično kasno, premda je već nakon Prvoga svjetskog rata sve ukazivalo na to da zemlja treba krenuti upravo putem federalizacije.
Flandrija na putu prema državnoj reformi de Ceuninck, Koenraad; Reynaert, Herwig
Hrvatska i komparativna javna uprava,
12/2011, Letnik:
11, Številka:
4
Journal Article
Odprti dostop
Belgijski ustav definira da je »Belgija federalna država koja se sastoji od zajednica i regija«. To je rezultat pet reformi državnog ustroja (1970., 1980., 1988.–1989., 1993. i 2001.). Politička moć ...u državi podijeljena je između različitih partnera: između zajednica te između regija i federalne države. Položaj federacije je slabio usporedno s procesom prijenosa ovlasti naniže, prema regionalnoj razini, te prema naviše, prema Europskoj uniji. Reforme državnog ustroja još nisu rezultirale konačnom i zadovoljavajućom državnom strukturom
– rasprave o budućem obliku zemlje su u središtu političkog zanimanja u Belgiji. Flamanska i francuska zajednica imaju različita mišljenja o tome kako bi država trebala biti ustrojena. U prvom dijelu rada ukratko se analizira povijest reforme državnog ustroja, koji je utjecao i na lokalne vlasti. Regije (Flandrija i Valonija) su od 2001. nadležne za organizaciju lokalne i provincijske razine vlasti, što je imalo za posljedicu stvaranje nove pravne regulacije lokalnih vlasti
i u Flandriji i u Valoniji. U Flandriji se rasprava o re(organizaciji) lokalne razine vlasti nastavlja sve do danas. Odnos između lokalne i regionalne razine od posebnog je interesa. Nova flamanska vlada, koja je na vlasti od 2009., najavila je da će provesti »unutarnju flamansku državnu reformu«. To se odnosilo na prebacivanje nadležnosti između različitih razina vlasti, reformu lokalnih
financija te promicanje dobrovoljnog spajanja lokalnih jedinica. Te se inicijativeu radu analiziraju i stavljaju u širu perspektivu. Analiza se bavi pitanjima što flamanska vlada želi postići i zašto.
S putovanja po Nizozemskoj i Belgiji Ivčić, Snježana; Kovačević, Jelena; Milošević, Sanda ...
Informatica museologica,
09/2003, Letnik:
33, Številka:
3-4
Paper
