Lietuvoje kelio sąnario endoprotezavimo operacija yra viena dažniausiai atliekamų ortopedinių operacijų. Kasmet jų atliekama daugiau nei trys tūkstančiai. Tokiam aukštam endoprotezavimo operacijų ...skaičiui įtakos turi biologinis senėjimas bei lėtinių uždegiminių sąnarių ligų didėjimas. Kelio sąnario osteoartritu serga daugiau nei trečdalis žmonių vyresnių kaip 45 metų amžiaus. Kelio sąnario osteoartritas apriboja kelio sąnario judesių amplitudes ir turi įtakos funkcinei veiklai. Kelio judesių amplitudžių atgavimas yra vienas iš pagrindinių sėkmingo endoprotezavimo rodiklių. Norint atgauti funkciją, būtina pasiekti reikiamas judesio amplitudes. Kineziterapijos metu naudojamas nuolatinio pasyvaus judesio aparatas užtikrina ankstyvus judesius per kelio sąnarį. Tai viena iš daugelio kineziterapijos metu naudojamų priemonių ankstyvuoju pooperaciniu laikotarpiu po kelio sąnario endoprotezavimo operacijos. Teoriniu požiūriu, nuolatinio pasyvaus judesio aparato naudojimas po kelio sąnario endoprotezavimo operacijų gerina amplitudes kelio sąnaryje, padeda sumažinti pooperacinį tinimą, skausmą, gerina kraujotaką bei padeda išvengti sąaugų susidarymo. Naujausios tyrimo išvados rodo, kad po kelio sąnario endoprotezavimo operacijos nuolatinio pasyvaus judesio aparato taikymas dvi valandas per dieną kartu su pratimais žymiai padidina blauzdos lenkimo amplitudę, nesukeliant skausmo. Šio tyrimo tikslas – atskleisti nuolatinio pasyvaus judesio aparato taikymą pacientams po kelio sąnario endoprotezavimo operacijos, kojos funkcijai atgauti. Tyrimo metu atlikti skausmo intensyvumo, tinimo judesių amplitudės, raumenų jėgos ir funkcinio pajėgumo vertinimai. Įvertinus nuolatinio pasyvaus judesio aparato taikymą pacientams po kelio sąnario endoprotezavimo operacijos, skausmo intensyvumas, tinimas po kineziterapijos sumažėjo, blauzdos judesių amplitudė, raumenų jėga, funkcinis pajėgumas padidėjo statistiškai reikšmingai (p<0,05).
Kinezi trake se sve više koriste u sportskoj fizioterapiji i posturalnoj rehabilitaciji. Mnogi profesionalni sportisti koriste trake kako bi podržali povređene, izmorene ili prekomerno iskorišćene ...mišiće. Konstrukcija trake je jedinstvena, ona poseduje visoko elastična svojstva koja angažuju i mišiće i fasciju. Veruje se da KT podržava povređene mišiće i zglobove kao i da oslobađa od bola tako što podiže kožu dozvoljavajući krvni i limfni protok. Cilj ovog preglednog članka je da evaluira, koristeći meta-analizu, efikasnost KT u tretmanu i prevenciji sportskih povreda. Elektronske baze podataka, poput SPORTDiscus, Scopus, MEDLINE, ScienceDirect i sajtovi sportske medicine su pretraživani koristeći ključne reči ‘kinezi tejping/trake’. Efikasnost KT u oslobađanju od bola bila je beznalajna s obzirom da nije bilo klinički važnih rezultata. Što se tiče opsega pokreta, dobijeni su neusaglašeni rezultati sa malim korisnim rezultatima, zapaženim u dve studije, mada beznačajni rezultati u druge dve studije za brojne zglobove. Ostvaren je koristan efekat za propriocepciju po pitanju osećaja za grešku u testu sile stiska šake, mađutim, nije bilo pozitivnih efekata za propriocepciju skočnog zgloba. KT su ostvarile znatan efekat na mišićnu aktivnost, mada nije jasno da li su te promene bile korisne ili štetne. Da zaključimo, postoji jako malo kvalitetnih dokaza koji bi podržali korišćenje KT, u poređenju sa drugim tipovima elestičnih traka, u upravljanju ili prevenciji sportskih povreda. KT mogu imati malu korisnu ulogu u poboljšanju sile, opsega pokreta kod određenih povređenih subjekata, kao i u poboljšanju osećaja za grešku, u poređenju sa drugim trakama, mada potrebna su dalja istraživanja koja bi to potvrdila.
Tyrimo tikslas – įvertinti diafragminio kvėpavimo lavinimo poveikį sėdimą darbą dirbančių žmonių apatinės nugaros dalies skausmui mažinti. Tyrimo metu buvo siekiama palyginti tiriamųjų juosmeninės ...stuburo dalies skausmą, diafragmos aktyvumą, juosmeninės stuburo dalies mobilumą, apatinės nugaros dalies skausmo ir negalios rodiklius prieš ir po kineziterapijos, įvertinti gautų rezultatų funkcinius ryšius. Tyrime dalyvavo 12 sėdimą darbą dirbančių žmonių, kurie skundėsi apatinės nugaros dalies skausmu. Tirimieji buvo pasirinkti netikimybiniu tiksliniu atrankos būdu ir suskirstyti į dvi grupes. I grupei taikyti stabilumo, tempimo pratimai, II – stabilumo, tempimo ir diafragminio kvėpavimo pratimai. Tyrimo metodai: anketavimas (Roland –Morris klausimynas), testavimas (SAS, diafragmos aktyvumo vertinimas naudojant aparatą – pneumotonometrą „Micro RPM“, juosmeninės stuburo dalies mobilumo vertinimas naudojant Šoberio testą), statistinė duomenų analizė. Po kineziterapijos gautas I ir II grupių skausmo, diafragmos aktyvumo bei negalios ir skausmo rodiklių pagerėjimas. II grupės tyriamųjų skausmo, diafragmos aktyvumo Rolland-Moris rezultatai gauti geresni lyginant su I grupės rezultatais. Tyrimas parodė, kad atlikti stabilizavimo pratimai kartu su diafragminiais kvėpavimo pratimais turėjo didesnį poveikį funkciniams rodiklių rezultatams nei vien tik stabilumo ir tempimo pratimai.
U užem smislu kineziologija je definirana kao znanost o ljudskom kretanju. Potreba za kretanjem danas je sve veća zbog poražavajućih podataka o neaktivnosti populacije. Suvremeni čovjek naziva se još ...i „Homo Sedens“. Kretanje i pokret imaju i mogućnost određenim dijelom pridonijeti liječenju odnosno preveniranju određenih bolesti i stanja. Tjelesne aktivnosti same po sebi ne mogu biti lijek koji će potpuno ukloniti neku bolest. Utjecaj tjelesne aktivnosti na mišićno tkivo može opisati pojmovima hipertrofije (povećanje obujma tkiva) i kapilarizacije (povećana prokrvljenost) te povećanim energetskim rezervama (glikogen, mioglobin, fosfolipidi i fosfati) i povećanom koncentracijom minerala (kalij, kalcij, magnezij). Kineziterapija podrazumijeva upotrebu pokreta i vježbanja kako bi se prevenirale i smanjile posljedice određene bolesti, tjelesnog oštećenja ili ozljede. Rekreacija je najjednostavniji, najrašireniji i najisplativiji oblik tjelesne aktivnosti i brige za zdravlje.
UVOD: Moždani udar je značajan zdravstveni problem i jedan od vodećih uzroka onesposobljenja diljem svijeta.
CILJ ISTRAŽIVANJA: Istražiti utjecaj klasičnog kineziterapijskog tretmana i Bobath ...koncepta na razinu neovisnosti pacijenata
s hemiparezom nakon ishemijskog moždanog udara.
ISPITANICI I METODE: Ukupno 50 ispitanika je podijeljeno u dvije skupine. Ispitnu skupinu činili su bolesnici kod kojih
je proveden klasični kineziterapijski tretman (n=25), dok se kontrolna skupina sastojala od bolesnika kod kojih je proveden
neurorehabilitacijski tretman prema Bobath konceptu (n=25). Svi bolesnici provodili su rehabilitaciju u Klinici za
fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Sveučilišne kliničke bolnice (SKB) Mostar gdje se na početku i na kraju tretmana mjerilo
koliko određeni parametri kao što su spol, lateralizacija hemipareze i životna dob utječu na ishod rehabilitacije i koji se od
dvaju navedenih tretmana pokazao učinkovitijim.
REZULTATI: Bobath terapija ima statistički značajno veći učinak na poboljšanje aktivnosti svakodnevnog života u odnosu
na klasični kineziterapijski tretman (p<0,001), klasični kineziterapijski tretman i Bobath koncept statistički značajno
dovode do poboljšanja dinamičke ravnoteže ispitivanih bolesnika (p<0,001) ali nijedna od navedenih metoda nije bila
dominantna u odnosu na drugu. Poboljšane aktivnosti svakodnevnog života, povećana dinamička ravnoteža i lijeva strana
tijela zahvaćena hemiparezom su u statistički značajnoj korelaciji s većom fukcionalnom neovisnošću bolesnika. Spol i dob
nisu pokazali značajnu povezanost s većom funkcionalnom neovisnošću bolesnika.
ZAKLJUČAK: I klasični kineziterapijski tretman i Bobath koncept dovode do poboljšanja stanja ispitivanih pacijenata, uz
napomenu da Bobath koncept ima značajno bolji učinak na poboljšanje aktivnosti svakodnevnog života mjerenih Barthel
Indexom (BI).
Zanimanje za etičke teme kao i bioetičke teme u društvu uvijek je prisutno. Međutim, postavlja se pitanje na koji način se javnosti prezentiraju etičko i bioetički problemi širokoga spektra počevši ...od pitanja vezanih uz zdravlje, medicinu, tehniku i tehnologiju, genetiku, pa do pitanja vezanih uz ekonomiju i politiku. Ukoliko se u različitim poljima društvenog života bude o etičkobioetičkim temama govorilo bez sustavne metodološke pripreme, lako se može upasti u zamku govora o etikama i bioetikama, koje će biti prezentirane na način kako to nekom u određenom trenutku bude odgovaralo. Kad govorimo o obrazovnim ustanovama koje se svrstavaju u kategoriju Visoka škola ili Veleučilište, a koje u sebi nose i studijske programe vezane uz medicinu i zdravlje, svakako bi bilo dobro napraviti analizu etičko-bioetičke ponude na navedenim institucijama. U novije vrijeme poseban interes maturanata zaokupljaju studijski programi vezani uz fizioterapiju i sestrinstvo kao stručni studij. Bioetika je u okviru navedenih studijskih programa obavezan predmet. Međutim, bioetiku kao predmet na navedenim učilištima predaju različiti profili predavača, počevši od medicinske struke, preko, filozofa, teologa, sociologa, pa do pravnika. Naravno, da je navedeno moguće, jer se znanstvenik u svom znanstvenom radu može baviti različitim znanstvenim izazovima, ali svakako bi bilo važno barem ujednačiti syllabuse, te planove i programe izvođenja predmeta bioetika u okviru studijskog programa fizioterapija i sestrinstvo. Važno je napomenuti da se u okviru fizioterapije osim predmeta iz polja bio-medicine dosta nastave bazira i na polju kineziologije, te bi se u plan i program bioetike trebalo uvrstiti i navedeno polje.
Cilj ovog istraživanja je usporediti učinkovitost terapijskog programa koji kombinira manualnu terapiju tehnikom yumeiho i vježbe, sa standardnim protokolom fizikalne terapije u rehabilitaciji osoba ...s kroničnom križoboljom. Metode: U istraživanju je sudjelovalo 46 ispitanika, koji su metodom slučajnog odabira podijeljeni u dvije istobrojne skupine. Ispitanici u skupini 1 (n=23) provodili su manualnu terapiju tehnikom yumeiho i vježbanje, dok su ispitanici skupine 2 (n=23) provodili standardni tretman fizikalne terapije. Istraživanje se sastojalo od inicijalnog i finalnog testiranja boli u lumbalnom dijelu kralježnice pri kretanju, kvalitete života, funkcionalnosti pokreta u svakodnevici, razini depresije, pokretljivosti kralježnice i statičkoj ravnoteži. Između inicijalnog i finalnog testiranja proveden je terapijski postupak u trajanju od tri tjedna (ukupno 15 tretmana). Rezultati: U rehabilitacijskom protokolu koji je uključivao manualnu terapiju tehnikom yumeiho i vježbe zabilježena su statistički značajna poboljšanja između inicijalnog i finalnog stanja u svim praćenim dimenzijama, dok je u rehabilitacijskom protokolu koji je uključivao fizikalnu terapiju zabilježeno statistički značajno poboljšanje u smanjenju boli, pokretljivosti kralježnice i funkcionalnosti pokreta u svakodnevici. 2 x 2 miješanim modelom ANOVE zabilježena je značajna razlika u učincima između dva rehabilitacijska programa u osjećaju boli, pokretljivosti kralježnice, kvaliteti života u domeni psihičkog i fizičkog zdravlju i funkcionalnosti pokreta u svakodnevici. Veličina učinka je izračunata preko parcijalno kvadrirane ete. U svim je praćenim dimenzijama osim ravnoteže pronađena statistički značajna povezanost između primijenjenih metoda rehabilitacije i učinaka rehabilitacijskog procesa s naglaskom na značajno veća poboljšanja u ispitanika koji su bili podvrgnuti terapiji yumeiho. Značajne interakcije prate umjerene i velike veličine učinka (jer su u svim varijablama zabilježene vrijednosti veće od 0,14 za parcijalno kvadriranu etu. Zaključak: Rehabilitacijski protokol koji je uključivao manualnu terapiju pokazao se učinkovitim u liječenju kronične križobolje. Potrebna su daljnja istraživanja ovog područja za dobivanje jasnije slike, a prijedlozi autora idu u smjeru uspoređivanja korištenog rehabilitacijskog modela s ostalim metodama, dužeg praćenja u postrehabilitacijskom razdoblju te studija na većem broju ispitanika.
Cilj ovog rada je prikazati proces rehabilitacije nakon
puknuća, odnosno rupture prednje ukrižene sveze, unutar
kojeg se koriste fizikalna sredstva, te plan i program
kineziterapijskog liječenja.
...Program rehabilitacije je proveden na pacijentu u dobi
od 23 godine, koji je ozlijeđen na skijanju. Prilikom pada
došlo je do rotacije trupa, te time i samog desnog koljena
što je dovelo do, ustanovljeno magnetnom rezonancijom,
puknuća prednjeg križnog ligamenta, medijalnog
kolateralnog ligamenta, te rascjepa stražnjeg roga lateralnog
meniska.
Oporavak od ovakve ozljede i povratak u puno
opterećenje je do 6 mjeseci, sa operacijom ili bez nje.
Pacijent se primjenom ovog programa oporavio za 4
mjeseca i 15 dana. Sa kineziološkog gledišta kineziterapija
sadrži elemente primijenjene kineziologije, gdje operatori
služe u procesu terapije. Primjena kineziterapije u liječenju
traje od akutne faze pa do potpunog oporavka pacijenta, u
nekim slučajevima i nakon oporavka sa smislom prevencije
i ponovnog nastanka ozljede.
Cilj kineziterapije je procesom vježbanja i rehabilitacije
poslije ozljede osobi olakšati vraćanje u svakodnevni način
života i olakšati mu radno manipulativna opterećenja.
Prikazani plan i program rada u procesu rehabilitacije kod
puknuća prednje ukrižene sveze omogućiti će uvid u potpun
program rada, te olakšati korištenje istoga.
Ciljevi. 1. Odrediti koja su klinička obilježja zajednička bolesnicima s kroničnom križoboljom (KK). 2. Predstaviti program vježbi za KK sastavljen na temelju zajedničkih kliničkih obilježja ...bolesnika. Ispitanici i metode. U prospektivnu studiju uključili smo 420 bolesnika s nespecifičnom KK (skupina A), 420 bolesnika s KK-om (s radikularnom boli ili bez nje) i degenerativnim promjenama na lumbosakralnoj (LS) kralježnici (skupina B) te 80 bolesnika s KK-om nakon operacije hernije lumbalnog diska (skupina C). Klinička obilježja bolesnika, prije svega obilježja najvažnijih parametara za odabir vježbi, ocjenjivali smo s pomoću fizijatrijskog i manualnoga funkcijskog pregleda. Rezultati. Velika većina bolesnika imala je ova zajednička klinička obilježja: 1. hipertonične/skraćene lumbalne ekstenzore (A: 89,5%, B: 92%, C: 92,5%), 2. hipertonične/skraćene mišiće psoase (A: 83%, B: 90,5%, C: 92,5%), 3. ograničenu aktivnu (A: 71,4%, B: 89%, C: 94%) i pasivnu (segmentnu) pokretljivost (A: 86,4%, B: 92%, C: 95%) LS kralježnice, 4. bolne aktivne pokrete LS kralježnice (A: 44%, B: 88,6%, C: 95%), 5. skoliotično držanje (rjeđe skoliozu) obično u kombinaciji sa smanjenom/izravnanom lumbalnom lordozom (A: 87%, B: 89%, C: 90%), 6. hipotonične/slabe glutealne (A: 51,2%, B: 68%, C: 82,5%) i trbušne mišiće (A: 33,8%, B: 56,4%, C: 60%) i 7. skraćene mišiće stražnje lože natkoljenice (A: 70,7%; ispitivanje fleksibilnosti mišića stražnje lože natkoljenice u bolesnika iz skupine B i C nepouzdano je zbog često pozitivnog Lasegueova znaka). U 6,7% ispitanika iz skupine A, 4,8% ispitanika iz skupine B i 2,5% ispitanika iz skupine C našli smo hipermobilnost LS kralježnice. Naš program vježbi za KK sastavljen na temelju zajedničkih kliničkih obilježja bolesnika uključuje: 1. vježbe istezanja lumbalnih ekstenzora, 2. vježbe istezanja mišića psoasa, 3. vježbe istezanja mišića stražnje lože natkoljenice, 4. vježbe jačanja trbušnih mišića, 5. vježbe jačanja glutealnih mišića i 6. fleksijske vježbe za poboljšanje pokretljivosti LS kralježnice. Zaključak. Naš program vježbi za KK nameće se kao program prvog izbora za liječenje KK. Glavna prednost našeg programa pred standardnim programima ogleda se u ciljanom djelovanju na disfunkcionalne mišiće i hipomobilne fasetne zglobove. Prema rezultatima naše studije ekstenzijske vježbe za jačanje lumbalnih ekstenzora i hiperekstenzijske vježbe za poboljšanje pokretljivosti LS kralježnice nisu prikladne za većinu bolesnika s KK-om.
PDF
