Autor razmatra ideje većeg broja svjetski poznatih ekonomista, sociologa i filozofa o rađanju novog društveno-ekonomskog i civilizacijskog modela, koje je na prijelazu milenija već otpočelo. Naime, ...postojeći model neoliberalnog, globaliziranog kapitalizma je po mišljenju autora dugoročno neodrživ, i to prvenstveno zbog sve nepodnošljivije socijalne polarizacije, a potom zbog nezaustavljivog uništavanja ekološke ravnoteže. Osim toga nova tehnološka paradigma oličena u informatičkoj revoluciji potiče korjenite promjene u obrascima ekonomskog, političkog i društvenog života, namećući oblikovanje nove ekonomske, društvene i ideološke paradigme, odnosno oblikovanje novog društveno-ekonomskog modela. Postoje mnoge ideje, vizije, scenariji i nazivi tog novog civilizacijskog modela za kojim se traga: “socijalno-ekološko-tržišni model” (Hans Kueng); “moralni kapitalizam” (Stephen Young); “spiritualni kapitalizam” (Patricia Aburdene); “otvoreno društvo” (George Soros); “informatičko, umreženo društvo” (Manuel Castells); “transnacionalno, kozmopolitsko, postmoderno društvo” (Ulrich Beck); “treći put” (Antony Giddens); “slobodarski socijalizam” (Noam Chomsky); “kiberkomunizam” (Adolf Dragičević). Iako novo socijalno ekonomsko uređenje razni autori zamišljaju na različite načine, svim tim različitim vizijama zajednička su ili slična temeljna humana i etička načela: društvena pravda, ljudska solidarnost i suosjećanje, tolerancija, dignitet i sloboda ljudskog bića, ravnoteža individualnih i društvenih interesa, etnički, kulturni i religijski pluralizam, slobodni razvoj čovjekovih kreativnih potencijala. Koja će varijanta prevladati u pojedinim zemljama ovisit će o civilizacijskoj tradiciji i o drugim lokalnim specifi čnostima. Postojeći model neoliberalne ekonomije i civilizacije nalazi se u očiglednoj krizi, a rasplet te krize bit će u najvećoj mjeri uvjetovan sazrijevanjem kolektivne svijesti o nužnosti društvenih promjena i pretvaranjem te svijesti u masovni pokret za oblikovanje novog pravednijeg u humanijeg društva.
Brāļu kapu piemineklis Cēsis, Lejas kapos. 1927. gada 4. septembrī pieminekli atklāja Valsts prezidents Gustavs Zemgals. Pieminekļa autori: tēlnieks A. Julla un akmeņkalis A. Sproģis. Pieminekļa ...priekšpusē ir sarkana granīta plāksne ar tekstu: "Mums dzīvība - dzimtenei veltījums, miers Latvijas klēpī - dārgs ieguvums. Latvijas neatkarības cīnītājiem 19150-1920". Pēc Otrā pasaules kara pazuda reljefā darinātas karavīra un aizsarga bronzas figūras un viens no bronzas vainagiem. 1991. gadā pieminekli atjaunoja, taču nedaudz vēlāk atkal tika nozagta viena figūra. Otra figūra tika noņemta un tagad piemineklim nav arī Mātes - Latvijas tēla, kuras klēpī atdusas kritušo dēlu galvas
Cēsu Lejas kapos atrodas aptuveni 200 karavīru brāļu kapi, kur atdusas Pirmajā pasaules karā kritušie latviešu, krievu, vācu, poļu u.c. tautību karavīri, kā arī Latvijas atbrīvošanas cīņās kritušie 5. Cēsu kājnieku pulka (22) u.c. Latvijas karaspēka daļu karavīri (11); igauņi (2), boļševiku terora upuri (15) un latviešu sarkanie strēlnieki. Brāļu kapi tika izveidoti Pirmā pasaules kara laikā – 1914. gada 12. decembrī.
Jakobsona (Aršinu Tāla) nams (kas vēlāk piederēja viņu znotam fotogrāfam S. Šteinbergam) pēc 1905. gada decembra apšaudes. 20. gadsimta sākumā pilsētiņa piedzīvoja gan 1905. gada decembra sacelšanos, ...gan soda ekspedīcijas briesmu darbus - tika nodedzinātas ap 60 ēkas, nošauti cilvēki
