Prvi satelitski navigacijski sustav nazvan Navy
Navigation Satellite System (NNSS), koji je još nazivan
i TRANSIT, planiran je u SAD-u 1958. godine.
Sastojao se od 5 do 6 umjetnih Zemljinih satelita, ...a
pušten je u rad za vojsku u SAD-u 1964. godine, dok je
za civilnu uporabu dopušteno njegovo korištenje 1967.
godine. Mjerio se pomak frekvencije primanih radiovalova
odaslanih sa satelita, koji je izazvan Dopplerovim
efektom. Iz toga je određena brzina približavanja
ili udaljavanja satelita TRANSIT, koji su odašiljali i
svoje koordinate položaja. Zatim se položaj broda
određivao presjekom triju hiperboloida, koji su određeni
iz razlika udaljenosti u tri vremenska intervala.
Održavanje toga navigacijskog sustava prekinuto je
31. prosinca 1996., ali se još danas koristi u američkoj
mornarici za istraživanje ionosfere.
Potom su prikazani rezultati doplerovskih mjerenja u
međunarodnim projektima na Opservatoriju Hvar iz
1982. i 1983. godine. Tada su prvi put u Hrvatskoj i
bivšoj državi odreðene koordinate položaja Opservatorija
Hvar u jedinstvenom svjetskom koordinatnom
sustavu WGS'72.
Na kraju je vrlo kratko prikazan doplerovski navigacijski
sustav Ciklon, izrađen u bivšem SSSR-u, a i
pobrojani su neki od mnogobrojnih izvedenih i projektiranih
satelitskih navigacijskih sustava.
Copernicus je program Europske unije za promatranje i praćenje Zemlje koji osigurava podatke i informacije za bolje razumijevanje Zemlje i održivo upravljanje okolišem. Pružanje usluga programa ...Copernicus temelji se na obradi podataka o okolišu prikupljenih satelitima Sentinel, dodatnim misijama i in situ senzorima u gotovo stvarnom vremenu na globalnoj razini. Od 2008. do 2020. godine očekivano ulaganje Europske komisije i Europske svemirske agencije u program Copernicus iznosi 8,2 milijarde eura. Usluge programa Copernicus pretvaraju satelitske i in situ podatke u značajne informacije obradom i analizom podataka – skupovi podataka koji se prikupljaju godinama postaju usporedivi i pretraživi. Program Copernicus ima šest usluga (kopno, morski okoliš, atmosfera, klimatske promjene, krizne situacije i sigurnost) koje podržavaju razvoj mnogih primjena nudeći svoje proizvode korisnicima u geoinformatičkom sektoru kroz geografski informacijski sustav (GIS). Podaci o uslugama programa Copernicus dostupni su korisnicima na bazi politike besplatnog, potpunog i otvorenog pristupa podacima (free, full and open data policy). Od lipnja 2018. u funkciji su usluge pristupa podacima i informacijama programa Copernicus preko pet pristupnih platformi poznatih kao DIAS (Data and Information Access Services). Platforme zasnovane na računalstvu u oblaku razvijene su kako bi se olakšao i standardizirao pristup podacima i informacijama programa Copernicus. Budući da platforme DIAS pružaju uslugu masovne pohrane i obrade podataka, korisnici se mogu koristiti informacijama s jedne pristupne točke. Program Copernicus pruža i u budućnosti će pružiti još i više novih poslovnih mogućnosti za razvoj u mnogim područjima kao što su zaštita okoliša, upravljanje urbanim područjima, prostorno planiranje, poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, promet, klimatske promjene, turizam i dr.
Dostupna preko Inmarsat I-4 satelitskog sustava, Inmarsat BGAN bit će prva globalna, visoko propusna mobilna mreža za prijenos podataka koja će omogućiti brzi i pouzdan pristup Internetu te ...korporativnim mrežama s brzinom čak do 492 kbps. Inmarsat BGAN ponudit će prijenos glasa, podataka i „streaming“ te cijeli niz mogućnosti za buduće korisnike. Inmarsat BGAN, za komercijalnu uporabu planiran krajem 2005, prvenstveno će biti namijenjen za korisnike na kopnu, a zatim nakon 2007. za korisnike u pomorstvu i zrakoplovstvu.
Delivered over Inmarsat’s I-4 satellite system, Inmarsat BGAN will be the first global, high-speed mobile data network that will serve remote mobile staff with easy-to-use, fast and reliable access ...up to 492 kbps to the Internet and the corporate intranets. Inmarsat BGAN will offer voice, packet data and streaming and a whole range of services for the future users. Inmarsat BGAN, scheduled for commercial launch at the end of 2005, will initially concentrate on land users and with maritime and aero services being the focus from 2007 onwards.
Dostupna preko Inmarsat I-4 satelitskog sustava, Inmarsat BGAN bit će prva globalna, visoko propusna mobilna mreža za prijenos podataka koja će omogućiti brzi i pouzdan pristup Internetu te korporativnim mrežama s brzinom čak do 492 kbps. Inmarsat BGAN ponudit će prijenos glasa, podataka i „streaming“ te cijeli niz mogućnosti za buduće korisnike. Inmarsat BGAN, za komercijalnu uporabu planiran krajem 2005, prvenstveno će biti namijenjen za korisnike na kopnu, a zatim nakon 2007. za korisnike u pomorstvu i zrakoplovstvu.
U članku je opisano kako su izvedena prva opažanja gibanja umjetnih Zemljinih satelita u Hrvatskoj (i bivšoj
državi) na Opservatoriju Hvar Geodetskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu 1971. godine i ...kako je ostvareno sudjelovanje
u međunarodnom projektu »Zapadnoeuropska satelitska trigonometrijska mreža« (West European Satellite Triangulation
– WEST). Opažalo se pomoću IGN-kamere, registrirajući istovremeno položaje zvijezda i satelita svake sekunde na
fotografske ploče visoke osjetljivosti. Po ideji Nikole Solarića, izrađen je i dodatni uređaj s kojim je pojednostavljeno
izvođenje opažanja s IGN-kamerom, ali i poboljšana mjerna nesigurnost mjerenja vremena na jednu milisekundu, s 3 do
4 milisekunde. Takva mjerna nesigurnost mogla se je ostvariti samo s malim brojem skupocjenih uređaja. Nažalost, stigla
je zabrana daljnjeg opažanja umjetnih satelita na Opservatoriju Hvar, kao i slanja podataka opažanja u inozemstvo na
zajedničku obradu. Tako se moralo prekinuti s opažanjem i slanjem naših podataka mjerenja u inozemstvo na zajedničku
obradu. Iz vrlo malog broja opažanja određene su i koordinate Opservatorija Hvar, ali s vrlo velikim standardnim odstupanjem
od oko 40 m.
Prva dozvola za uključivanje Opservatorija Hvar Geodetskog fakulteta iz Zagreba u međunarodnu suradnju projekta
IDOC’82 Italy Doppler Observation Campaign dobivena je 1982. godine kada su određene koordinate položaja trigonometrijskog
stupa na Opservatoriju, u svjetskom koordinatnom sustavu WGS ‘72. Ukratko je opisan i rad tog satelitskog
navigacijskog sustava koji je radio pomoću mjerenja pomaka primljene frekvencije radio signala odaslanih sa satelita
TRANSIT prouzrokovanih Doplerovim efektom uslijed gibanja satelita. Pomoću te metode određene su koordinate položaja
Opservatorija Hvar s točnošću oko 0,70 m, što se prije klasičnim geodetskim metodama nije moglo ni približno ostvariti.
U prilogu se tvrdi da se pri prijevodu engleskih konstrukcija koje leksikaliziraju putanju u događajnoj shemi kretanja u poljskom mogu pojaviti poteškoće kod učenika engleskog jezika i prevoditelja ...zbog različitih obrazaca leksikalizacije u flektivnom jeziku. Prikazuje se niz engleskih iskaza s konstrukcijama koje označavaju putanju pomoću satelita (koji su glagolske čestice) i prijedložnih izraza te njihovi prijevodi na poljski. Pokazuje se da poljski prevoditelji konzistentno rabe četiri glavna načina prevođenja takvih rečenica, tj. četiri glavna prijevodna obrasca. Ukazuje se na određene pravilnosti glede porabe engleskih konstrukcija s česticama i prijedlozima koje bi mogle biti od koristi kako studentima tako i prevoditeljima u Poljskoj i
drugim zajednicama slavenskog govornog područja.
U ovom radu autor je analizirao utjecaj Splita na regiju i okolicu. Izdvojio je okolicu i ukazao na njen razvoj. Utvrdio je satelizaciju kao dominantni oblik suburbanizacije. Izdvojio je deset ...satelitskih gradova.
La gestion des ressources en eau nécessite l'utilisation de données hydrométriques provenant principalement de stations in situ. Malgré les efforts déployés pour la mise en place et le maintien d'un ...réseau de stations (hydrométriques ou météorologiques), les gestionnaires de ressources en eau font face à de nombreux problèmes (dégradation des équipements lors des crues, vandalisme, inaccessibilité, moyens financiers pour la maintenance ...). Les données satellitaires peuvent enrichir le suivi des ressources en eau, quels que soient les objectifs de ce suivi (gestion stratégique des ressources en eau, gestion des ouvrages, prévision des crues et étiages ...). Ces données présentent l'avantage de couvrir à pas-de-temps régulier le monde entier, y compris des territoires difficiles d'accès. A travers plusieurs projets, différents partenaires scientifiques et industriels (IRD, CNES, CLS, CNRS, CENEAU ...) ont contribué à évaluer et à valoriser l'usage des données satellitaires pour la gestion des ressources en eau à l'échelle d'un bassin-versant (e.g. l'Amazone) ou d'un territoire (l'Ouganda). L'objectif est de délivrer des indicateurs hydrologiques issus de l'association de modèles hydrologiques, de données in-situ et de données satellitaires. Cet article présente les possibilités et les limites actuelles de l'utilisation des données satellitaires afin d'optimiser le suivi des ressources en eau.
Les systèmes de communication prennent de nos jours une importance de plus en plus prépondérante dans tous les aspects de la vie courante et les exigences de connectivité se retrouvent dorénavant ...dans de très nombreux projets. Ces besoins de connexion exigent des débits de communication ainsi que des taux de couverture de plus en plus importants, poussant de ce fait vers l’utilisation de systèmes de communication par satellite (SATCOM). Les applications envisagées n’étant pas limitées à des installations fixes, celles-ci demandent de pouvoir assurer une communication par satellite depuis un porteur en mouvement. Il est donc nécessaire d’utiliser des servomécanismes de positionnement de l’antenne de façon à assurer un pointage correct de l’antenne vers le satellite. Ces positionneurs sont donc asservis de façon à orienter la ligne de visée de l’antenne vers le satellite, avec une erreur angulaire de l’ordre du dixième de degré. Cette précision a pour conséquences certaines exigences fortes sur la conception. Ces contraintes imposent l’utilisation de composants de qualité supérieure, des études mécaniques poussées ainsi que des réglages propres à chaque positionneur après assemblage. Dans le cadre de ces travaux de thèse, une stratégie de pointage différente de l’état de l’art a été conçue. Cette stratégie, nommée Helios (Hybrid Estimator of Line Of Sight), permet de lever certains verrous scientifiques spécifiques. Notamment, elle permet une diminution des performances requises de l’asservissement en position de l’antenne en fournissant une trajectoire plus facile à suivre. Cela permet une diminution des contraintes de conception, notamment mécaniques (frottements, raideurs …). Cela est rendu possible par une meilleure estimation de la direction à pointer, utilisant un plus grand nombre de mesures, sans introduire de retard dans l’estimation. Les moyens d’essais de Thales ont permis d’effectuer des essais expérimentaux sur des prototypes industriels. Ainsi, la stratégie est testée en simulation et en expérimentation sur un hexapode simulant un porteur, permettant un recalage du modèle de simulation à partir de données expérimentales. C’est ainsi que la stratégie est validée en conditions opérationnelles. Afin de réaliser ces tests expérimentaux, une étape de mise en place du moyen d’essais a été réalisée. Notamment, les outils de communication ont été mis au point (bus de terrains, liaisons série …). L’asservissement en position de la station a été réalisé à partir d’une identification non-paramétrique en boucle fermée du mécanisme. L’intégration de la station complète a été réalisée, permettant ainsi les tests en extérieur, sur un hexapode.
In military and civil application, satellite communications (SACTOM) are often needed on moving vehicles (drones, planes, land vehicles, vessels…) in order to transfer all kind of data (pictures, videos, internet …). These types of stations are called SATCOM On The Move (SOTM). In order insure high data rates, the antenna must be directional, which means that they direct electro-magnetic waves in a particular direction of space, called line of sight. The line of sight must be steered in order to be aligned with the satellite to insure a strong communication link with the highest data rate possible. Stabilized platforms, called Antenna Positioning System, aim to steer the antenna’s line of sight in the satellite direction. The pointing requirements are the source of conception constraints that reduce the cost efficiency of the overall station. This PhD report focus on the development and the study of a new pointing strategy called Helios (“Hybrid Estimator of LIne Of Sight”). This algorithm uses least squares to found the antenna pattern in real time, using an observation window. Among others, it allows to reduce the bandwidth of the control loops by generating a trajectory easier to follow. Therefore, it decreases the conception constraints (friction, backlash, field bus data rate …). Helios is tested through experimentation, using Thales industrial prototypes. The vehicle is emulated by a hexapod. Simulation is carried out in order to fit the measured experimental behavior. To do so, parametrical and non-parametrical identification has been done on the SOTM prototype. This way, Helios is validated and studied in operational conditions.
Les images de satellites, remarquables de précision, donnent une vision renouvelée de l’espace géographique.
Satellite imagery with noteworthy sharpness defines a new vision of geographical shapes.
...Mit bemerkenswerter Genauigkeit geben Satellitenbilder ein neues Gesicht des geographischen Raums.
