Subjektivno blagostanje predstavlja jedan od najistraživanijih konstrukata u okviru pozitivne psihologije i jedan od najvažnijih indikatora pozitivnog mentalnog zdravlja. Važan zadatak istraživanja u ovoj oblasti je unapređenje postojećih i konstrukcija novih mernih instrumenata za procenu subjektivnog blagostanja. U radu je predstavljen razvoj i validacija Kratke skale subjektivnog blagostanja (KSB). Skala se sastoji od osam stavki, koje imaju visoku internu konzistentnost (a=0,86). Analiza glavnih komponenti je pokazala da se skala sastoji od dve dimenzije - afektivne (Pozitivan afektivitet) i kognitivne (Pozitivan stav prema životu). Rezultati ukazuju da ove dve dimenzije predstavljaju različite aspekte subjektivnog blagostanja, ali da se u njihovoj osnovi nalazi opšti faktor subjektivnog blagostanja. U prilog konvergentne validnosti skale govore značajne pozitivne korelacije sa merama pozitivnog afekta, radosti i samouverenosti (SIAB-PANAS), kao i značajne negativne korelacije sa merama anksioznosti (STAI-T), depresivnosti (BDI-II) i negativnog afekta (SIAB-PANAS). U radu su date sugestije za buduća istraživanja, a takođe su prodiskutovane potencijalne prednosti skale, kao i mogućnosti primene u istraživačkoj i kliničkoj praksi.