Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana (NUK)
Naročanje gradiva za izposojo na dom
Naročanje gradiva za izposojo v čitalnice
Naročanje kopij člankov
Urnik dostave gradiva z oznako DS v signaturi
  • Mađarsko građansko pravo : od precedentnog do kodeksnog prava (razvoj i novi kodeks)
    Szalma, József, pravnik
    U radu je ukazano na tendencijsku evoluciju mađarskog građanskog prava. U prvoj fazi, za vreme reprezentativnog (staleškog) društva važilo je tzv. običajno pravo, kodifikovano u Verbecijevom ... Tripartitu (1517). Za to vreme je, uz to, važilo tzv. precedentno pravo, tj. pravilo da je Vrhovni sud, ili vrhovna sudska instanca zauzimala načelne stavove, koji su bili izvorište prava za analogne slučajeve. U građanskom periodu, naročito u tzv. Sečenjijevom liberalnom zakonodavstvu, u prvim decenijama 19. veka je parlament donosio važne reformske zakone, i u njihovom domenu zakon je postepeno preuzeo ulogu izvorišta prava namesto precedenata. Takvi su zakoni npr. o privrednim društvima, zakon o eksproprijaciji radi javnog interesa, npr. izgradnje puteva, mostova, uz pravičnu naknadu. Godine 1848. donet je XV zakon, koji uvodi građansku ravnopravnost, ukida avicitet i najavljuje donošenje građanskog zakonika. Na osnovu odluke Zemaljske zakonodavne skupštine (Mađ. Országbírói Értekezlet) 1861. godine donet je privremeni, okvirni građanski zakonik. Nakon Nagodbe (1867), tokom 19. veka nastali su nacrti kodeksa po delovima građanskog prava (obligaciono pravo, porodično pravo, stvarno pravo, nasledno pravo), od kojih su neki i stupili na snagu, npr. Zakon o porodici, starateljstvu (1896). Godine 1875. je donet Zakon (kodeks) o trgovinskim društvima. I u domenima ovih zakona "potisnuti" su kao izvorište prava, precedenti. U prvoj polovini 20. veka nastali su nacrti ili predlozi kodeksa koji su obuhvatali celinu građanskog prava (1900, 1912, 1913, 1928). Predlog iz 1928, iako nije donet, bio u primeni u sudskoj praksi. Prvi građanski zakonik je donet 1959. godine. On je ukinuo precedente. Posle promene sistema, 1989. godine, i prelaska sa administrativno-planske privrede na tržišnu, Građanski zakonik je pretrpeo brojne izmene. No, zbog konzistencije, Parlament je 1998. godine doneo odluku o rekodifikaciji. Rekodifikacija je završena 2013, tako da je novi MGZ stupio na snagu 2014. U tom kodeksu je zauzeto stanovište o monizmu građanskog i trgovinskog prava. Tako da novi kodeks, pored tradicionalnih delova građanskog prava, u smislu pandektne sistematizacije, reguliše i status privrednih društava. U posebnom delu Obligacionog prava, kraj građanskopravnih i obligacionih ugovora regulisani su i trgovinski ugovori. U delu o porodičnom pravu dominira načelo o zaštiti braka, porodice i maloletne dece. U ugovornom pravu vladajuće je načelo o slobodi ugovaranja uz ograničenje dobrih običaja i imperativnih pravnih propisa. U materiji građanskopravne odgovornosti vlada načelo o potpunosti naknade štete, uključujući i materijalnu i nematerijalnu. Uvedena je i satisfakcija za povredu prava ličnosti. Uređene su i posebnosti ugovorne odgovornosti uključujući i granice ugovorne redukcije. Naročita pravila uređuju opšte uslove poslovanja, slučajevi nelojalne utakmice, principi zaštite potrošača i dr. Zakonik ostavlja prostora za posebno zakonodavstvo. Zakonik usvaja načelo o budućem dejstvu. Pri izradi se vodilo računa o Predlogu MGZ iz 1928, o pojedinim reformisanim delovima MGZ-a iz 1959. godine, kao i o rešenjima kontinentalnih kodeksa, naročito nemačkog BGB-a, švajcarskog GZ-a i zakonika o obligacijama, holandskog građanskog zakonika, i dr., kao i o pravu EU.
    Vir: Podjetje in delo : revija za gospodarsko, delovno in socialno pravo = Company and labour : A journal for commercial, labour and social law. - ISSN 0353-6521 (44, [št.] 2, 2018, str. 336-360)
    Vrsta gradiva - članek, sestavni del ; neleposlovje za odrasle
    Leto - 2018
    Jezik - srbski
    COBISS.SI-ID - 16108881

    Povezava(-e):

    Digitalna knjižnica Slovenije - dLib.si

    Dostop z namenskih računalnikov v prostorih NUK



Vnos na polico