Универзитетска библиотека 'Никола Тесла', Ниш (УБНИ)
  • L’art "décadent" de Flaubert : l’impassibilité impossible
    Lukajić, Radana, 1972- = Лукајић, Радана, 1972-
    Ovaj članak problematizuje Floberove određene ideo-estetske postulate, prije svega nepristrasnost koja pordrazumijeva krajnju objektivizaciju i distancu u odnosu na kreirane likove. Kao polazna ... tačka, a ujedno i nit vodilja teksta, poslužio nam je ambivalentan odnos pisca prema liku Eme Bovari. Izjava „Ema Bovari, to sam ja“ (istina problematične autentičnosti budući da nikad nije zapisana), s jedne strane, je kategorično odbijanje bilo kakve identifikacije s likom, pa i „istinitosti“ ispričanog s druge strane. Ove dve strane spajaju se u jednoj tački: pisac je neminovno prisutan u svakom segmentu ispričanog, što nedvosmisleno tvrdi i sam Flober u jednom paratekstu, no anegdotsko se preobličava, a identifikacija s heroinom ovog čuvenog romana smješta se na nivo subliminalnog. Naime, naša hipoteza je da se kroz lik Eme Bovari Flober suočava sa sopstevnim feminitetom, u jungovskom značenju riječi. Dalje, kroz „bovarizam“ svoje junakinje, posredstvom pseudo-objektivne motivacije (Bahtin) i tipologizacije, koje zadobijaju specifičnu funkciju posredstvom čuvene floberovske ironije, pisac preispituje sopstveni bovarizam (koji je ujedno i umjetnička i inetelektualna kategorija), kao i buržujski stil života kao kontradiktornost koju pokušava da sublimira kultom umjetničke kreacije. Date problematike smo preispitivali oslanjajući se na Floberovu bogatu prepisku, u kojoj pisac u više navrata formuliše svoje poetsko-estetske principe, kao i na studiju Kamij Palje Seksualne persone, te koncepciju Geniusa, kakvu nam nudi Đorđo Agamben u zbirci eseja Profanacije. Zaključak rada jasno ističe iluzornost principa „nepristrasnosti“, te nužno subjektivno prisustvo umjetnika u likovima koje stvara, bilo da kroz njih preispituje sospstvene kontradiktornosti, bilo da se s njima nedvosmislemo identifikuje. Iako smo pribjegli terminu „subjektivni realizam“, Floberovo slikanje „realnosti“ je kompleksan, višeslojan prosede, te se ne može podvesti ni pod jednu suviše jasno definisanu estetsku školu, pokret ili tendenciju, kao što je to slučaj sa svim genijalnim stvaraocima.
    Извор: Facta Universitatis. Series, Linguistics and Literature. - ISSN 0354-4702 (Vol. 19, no. 2, 2021, str. 211-220)
    Врста грађе - чланак, саставни део ; u
    Година - 2021
    Језик - француски
    COBISS.SR-ID - 74781449

    Линк(-ови):

    http://casopisi.junis.ni.ac.rs/index.php/FULingLit/article/view/10201
    file:///C:/Users/PC/Downloads/10201-49098-2-PB.pdf
    DOI

Унос на полицу