Парма, Виктор, 1858-1924 = Parma, Viktor, 1858-1924

Лично име Парма, Виктор, 1858-1924 = Parma, Viktor, 1858-1924
Држава Словенија
Језик који корис. особа/корп. словеначки
Напоменe Словеначки композитор (Трст, 20. II 1858 - Марибор, 25. XII 1924). Упоредо је студирао права и композицију у Бечу. По завршетку студија најпре је у својству службеника правне струке и владиног саветника службовао у разним местима, а после Првог светског рата постао је диригент СНГ у Марибору. Био је оснивач и уредник зборника "Струна", у којем је објављивао дела домаћих композитора прерађена за салонски оркестар. Написао је 5 опера: Urh, grof Celjski, Ksenija, Stara pesem, Zlatorog и Pavliha (коју је после смрти аутора довршио хрватски композитор Иво Мухвић) и 4 оперете: Caričine amazonke, Nečak, Venerin hram и Zaročnik v škripcih. Сем тога, писао је сценску музику, баладе, соло-песме, полке, валцере и корачнице. Иако широког образовања и бујне маште, није се могао отети утицају италијанских узора; једини је од словеначких композитора који се приближио веризму. Захваљујући високом степену техничке спремности, дела су му веома ефектно инструментирана. Његова музика је изразито мелодична и приступачна тако да је освојио најшире редове позоришне публике. Мада је по карактеру слична музици Ивана Зајца, она ни издалека није у Словенији значила оно што је Зајчева музика значила у Хрватској. Међу његовим делима највише успеха имала је опера Златорог. У СНП је извођена његова опера Ксенија. Биографија доступна у онлајн верзији Енциклопедије Српског народног позоришта на адреси: https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=8441.
CONOR.SR-ID 34750055

Парма, Виктор, 1858-1924
=  Parma, Viktor, 1858-1924

        Словеначки композитор (Трст, 20. II 1858 - Марибор, 25. XII 1924). Упоредо је студирао права и композицију у Бечу. По завршетку студија најпре је у својству службеника правне струке и владиног саветника службовао у разним местима, а после Првог светског рата постао је диригент СНГ у Марибору. Био је оснивач и уредник зборника "Струна", у којем је објављивао дела домаћих композитора прерађена за салонски оркестар. Написао је 5 опера: Urh, grof Celjski, Ksenija, Stara pesem, Zlatorog и Pavliha (коју је после смрти аутора довршио хрватски композитор Иво Мухвић) и 4 оперете: Caričine amazonke, Nečak, Venerin hram и Zaročnik v škripcih. Сем тога, писао је сценску музику, баладе, соло-песме, полке, валцере и корачнице. Иако широког образовања и бујне маште, није се могао отети утицају италијанских узора; једини је од словеначких композитора који се приближио веризму. Захваљујући високом степену техничке спремности, дела су му веома ефектно инструментирана. Његова музика је изразито мелодична и приступачна тако да је освојио најшире редове позоришне публике. Мада је по карактеру слична музици Ивана Зајца, она ни издалека није у Словенији значила оно што је Зајчева музика значила у Хрватској. Међу његовим делима највише успеха имала је опера Златорог. У СНП је извођена његова опера Ксенија. Биографија доступна у онлајн верзији Енциклопедије Српског народног позоришта на адреси: https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=8441.


CONOR.SR-ID=34750055