Вучетић, Илија, 1844-1904 = Vučetić, Ilija, 1844-1904

Лично име Вучетић, Илија, 1844-1904 = Vučetić, Ilija, 1844-1904
Држава Србија
Језик који корис. особа/корп. српски
Напоменe Српски политичар, писац и адвокат и публициста. У Новом Саду је имао угледну адвокатску канцеларију. Годинама је био "фискал" тј. правни заступник Матице српске, Друштва за српско народно позориште, Задруге Срба занатлија и других градских патриотских организација и удружења. Од првог избора након напуштања бележничког звања, он је бирани члан - представник слободног краљевског града Новог Сада. Помагао је српски занатлијски покрет у Новом Саду чији је био председник. Учествовао је у раду Матице српске за члан Књижевног одељења. У тешким данима по Матицу српску 1875. Вучетић је био члан управног одбора и њен правни бранилац. Супротстављао се успешно атацима мађарске владе која је покушавала да Матицу српску врати у Пешту. Носилац је српског Ордена Таковског реда. Био је истакнути члан јединствене српске Народне странке, a дуго времена и један од стубова Милетићеве Народне странке, а после њеног распада један од вођа Либералне странке. Заслужан је за покретање и одржавање континуитета страначког гласила "Браника". Писао је бројне чланке у том листу о српском народу и његовој црквеној аутономији. Највише је учествовао на српским црквено-народним саборима (1872-1897), за чијег посланика је биран пет пута. Он је 1872. године на Преображенском сабору био као најмлађи посланик - перовођа. Већ следеће 1873. године изабран је за члана бачке конзисторије. Упоредо је активан у новосадској црквеној општини и извесно време њен бирани подпредседник. Након смрти Стевана Брановачког 1880. године постаје председник црквене општине, све до 1886.
CONOR.SR-ID 36438887

Вучетић, Илија, 1844-1904
=  Vučetić, Ilija, 1844-1904

        Српски политичар, писац и адвокат и публициста. У Новом Саду је имао угледну адвокатску канцеларију. Годинама је био "фискал" тј. правни заступник Матице српске, Друштва за српско народно позориште, Задруге Срба занатлија и других градских патриотских организација и удружења. Од првог избора након напуштања бележничког звања, он је бирани члан - представник слободног краљевског града Новог Сада. Помагао је српски занатлијски покрет у Новом Саду чији је био председник. Учествовао је у раду Матице српске за члан Књижевног одељења. У тешким данима по Матицу српску 1875. Вучетић је био члан управног одбора и њен правни бранилац. Супротстављао се успешно атацима мађарске владе која је покушавала да Матицу српску врати у Пешту. Носилац је српског Ордена Таковског реда. Био је истакнути члан јединствене српске Народне странке, a дуго времена и један од стубова Милетићеве Народне странке, а после њеног распада један од вођа Либералне странке. Заслужан је за покретање и одржавање континуитета страначког гласила "Браника". Писао је бројне чланке у том листу о српском народу и његовој црквеној аутономији. Највише је учествовао на српским црквено-народним саборима (1872-1897), за чијег посланика је биран пет пута. Он је 1872. године на Преображенском сабору био као најмлађи посланик - перовођа. Већ следеће 1873. године изабран је за члана бачке конзисторије. Упоредо је активан у новосадској црквеној општини и извесно време њен бирани подпредседник. Након смрти Стевана Брановачког 1880. године постаје председник црквене општине, све до 1886.


CONOR.SR-ID=36438887