This article contributes to the study of the relationship between music and
dance through the elaboration of questions such as: how music and dance
coexist in the perception of the performer; whether ...dance is always
inseparable from music or it becomes independent from it in formal learning
conditions; whether music influences learning and memorising the
choreography of the folk dance. Incorporating aspects of cognitive research
into the study fields of ethnomusicology and ethnochoreology creates fertile
ground for (re)examining previous opinions about the relationship between
music and dance, as well as the need for future interdisciplinary research
of the process of learning and remembering choreography as an art form.
Oßaj рад представлю прилог проучавату односа музыке и игре кроз елабораци)у питаню као што су: како музика и игра коегзистира1у у перцепции изво^ача, да ли je игра увек неодво1ива од музике или у ...формалним условима учета има независан одно с, да ли музика утиче на учете и памЬете кореографи)е народне игре (КНИ). Инкорпорирате аспеката когнитивних истраживата у облает студи j с ко г полю истраживата етномузикологи1е и етнокореологи1е ствара плодоносно тло за (пре) испитивате досадаштих мишлюню о односу музике и игре, као и потребу за будуБим интердсициплинарним истраживатима процеса ученю и памЬеню кореографи1е као уметничке форме.
Докторска дисертација Кореографска меморија: истраживање кореографске народне праксе у популарној култури усмерена је наjпре на успостављање и детерминисање концепта кореографска меморија. Термин ...кореографска меморија у овом раду се третира као феномен који се одвија код извођача кореографије народне игре као појединца, а затим и као део колектива у којем је у нераскидивом синкретичком јединству обједињено више различитих кореографских елемената (кинетика, простор, музика, време и експресија). Успостављање концепта кореографска меморија захтева комплексан и интердисциплинаран приступ, пре свега зато што је реч о концепту који није у досадашњим студијама плеса, нашао своје значајније место у истраживањима. Ипак, кореографска меморија може се рећи да има своју историјски континуирану присутност од момента када су се народне игре почеле кореографски обликовати и као такве учити, увежбавати и памтити, што се одвијало у наменским просторијама за пробе, да би се јавно извеле и приказале на сцени пред публиком. То значи да је кореографска меморија савремена и актуелна у сваком периоду историјског развитка не само у области кореографије народних игара, већ уопштено од када је почела да се обликује кореографска форма у уметничкој игри. Темељна полазишта за успостављање концепта кореографска меморија у овом раду се ослањају на анализу и интерпретацију везе музике и покрета у кореографској народној пракси у популарној култури. Основна усмерења су била питања у домену когнитивног приступа. Инкорпорирање когнитивних истраживања у домен студије плеса ствара плодоносно тло које поспешује (пре)испитивање досадашњих догми о односу музике и игре, као и потребу за будућим интердсициплинарним истраживањима процеса учења и памћења кореографије као уметничке форме. Концепт кореографска меморија структурисан на овај начин постаје предмет плесног научног дискурса чији се смисао, значење и вредност остварује у интертекстуалности различите природе.
