Prispevek prek primerjalne analize biografskih dokumentov, nazorov, literarnih in teoloških del obravnava dva kompleksna renesančna načina za razumevanje humanističnega individuuma, kot se odražata v ...delih svetega Maksima Greka in Eneja Silvija Piccolominija. Primerjava dveh teologov, ki sta precejšen del življenja preživela v stiku z renesančno mislijo, pokaže, kako je slednja zaznamovala tudi njuna teološka sistema ter zaostrila njuno ortodoksnost v nepopuščanju tedaj aktualnemu antropocentrizmu. Obema avtorjema so skupne: osebna raba jezika (idiolekt); odprto in ustvarjalno sprejemanje tako vzhodnega kot tudi zahodnega krščanstva; nasprotovanje krivoverskim ločinam; poudarjen kristološki teocentrizem; zavedanje ogroženosti krščanskega sveta; avtobiografskost njunih del. Prav v združevanju vzhodnih in zahodnih krščanskih elementov ter v izpostavljenem in prepoznavno osebnem interpretiranju svetopisemskega sporočila je mogoče utemeljiti podobnost primerjanih nazorov. Povečana avtobiografskost njunih spisov priča o močni vezi z renesančnim humanizmom.
The Ideal of the University Robert, Paul Wolff
1992, 20170712, 2017, 1992-00-00, 2017-07-12, 1992-01-01
eBook, Book
The Ideal of the University is a lucid, comprehensive analysis of the rationale, principles, and presuppositions that make contemporary universities what they are.
The book begins with four sharp, ...carefully delineated models of a university. After analyzing such controversial issues as the role of grading in the university and the "myth" of value neutrality. Wolff turns to the crucial question of how the university should be governed. He argues for a radical reconstruction based on a "social contract" that would place ultimate authority in the hands of the faculty and students. The book concludes with a series of "practical proposals for Utopian reform," including such provocative recommendations as a variable-length, ungraded undergraduate program and elimination of the Ph.D. degree.
In his introduction to this new edition, Wolff expands upon his original speculations to argue in substantive detail for the liberating potential of the liberal arts. Drawing upon Freud and Marcuse, Wolff proposes that literature, art, and philosophy embody a promise of gratification that engenders a negative critique of the social and cultural status quo. The rationale for the liberal arts university is society's need for a reservoir of critical thinking that is the motor of social, economic, and political progress. Elegantly written and passionately argued; The Ideal of the University is essential reading for educators and sociologists.
U ovom radu autor se bavi analizom protuturskih govora kao proizvoda djelovanja hrvatskih humanista u razdoblju između Krbavske i Mohačke bitke, s papinstvom kao njihovim recipijentom. Cilj takve ...analize istraživanje je procesa i postupka kreiranja slike o Turcima kao opasnosti, ne samo za neposredno ugrožene hrvatske krajeve, već i za čitav kršćanski svijet. Četrnaest odabranih tekstova, koji su u promatranom razdoblju upućeni rimskom biskupu u obliku izravnih govora, poslanica, protuturskih molitvi ili epigrama, obrađuje se pomoću metode unutartekstne aksiologije. Nakon što je analiziranjem tekstova proširio postojeća semantička polja Turaka kao životinja i paklenih sila, koljača i silovatelja te pustošitelja i porobljivača, autor naposljetku pruža i osvrt na očekivanja hrvatskih autora od papinstva, odnosno njihove naputke za konkretno djelovanje rimskih biskupa protiv prividno nepobjedivog neprijatelja. U tu svrhu analizira se način na koji su spomenuti autori, naglašavajući tursku opasnost za samo središte kršćanstva, u svojim govorima pomoću nabrojanih polja nastojali konstruirati jedno semantičko nadpolje, u radu imenovano globalnom opasnošću.
Autorica prati razvoj proučavanja, sakupljanja i istraživanja
antičkih epigrafskih spomenika na latinskom jeziku od prvih
humanista i humanističkih zajednica aktivnih u Zadru, Trogiru
i Splitu u ...prvoj polovici 15. stoljeća sve do generacije velikih
imena naše arheologije Duje Rendića Miočevića, Mate Suića i
Marina Zaninovića.
U uvodnom dijelu autor opisuje opće prilike u Hrvatskoj i Evropi i okolnosti koje su uvjetovale pojavu latinista-humanista na hrvatskom tlu, npr. dolazak talijanskih pedagoga u naše krajeve, odlazak ...naših mladića u talijanske sveučilišne gradove, naše solidne gradske i kaptolske škole. Obrađujući naše humanističke centre: Dubrovnik, Kotor, Hvar, Korčulu, Zadar i naše humanističke centre u dijaspori, autor je najviše pozornosti posvetio Zadru, koji je bio jedno od najranijih i najpoznatijih okupljališta čuvenih humanista. Nakon pregleda humanističkih centara slijedi razrada književnih rodova i vrsta koje su zastupljene kod naših humanista. U zaključku istaknuto je da je hrvatska latinska humanistička književnost po jeziku i većem dijelu tematike internacionalna, ali je osobito u razdoblju između krbavske i mohačke bitke obilježena
i snažnom nacionalnom sviješću.
L'établissement de la présence portugaise en Asie, au cours des premières décennies du seizième siècle, est accompagné d'une constante production textuelle. Une large masse documentaire---produite ...par des fonctionnaires civils et militaires, des marchands au service d'entreprises privées, des religieux appartenant à différents ordres, de simples voyageurs et aventuriers, des humanistes et idéologues au service de la couronne lusitanienne- témoigne de la naissance de l'Estado da India. Dans la constitution des empires européens de la première modernité, mêmes de ceux qui, comme le portugais, ont une configuration essentiellement maritime, on donne pour acquise l'ombre de Rome. Les sources portugaises de la première moitié du seizième siècle permettent- elles de confirmer cette hypothèse? Le propos de cet article est de vérifier cette hypothèse en cherchant la présence de Rome dans les récits portugais de la constitution de l'Estado da India.
En prenant appui sur l'itinéraire et les travaux d'une figure originale de la société impériale portugaise, Manuel Godinho de Erédia (1558?-1623), l'article s'engage dans une réflexion sur les ...complexes relations entre deux capitales, entre deux Rome de la seconde moitié du XVIe siècle: celle, présente sur les mappemondes de nos historiographies ordinaires, de l'empire spirituel de la catholicité post-tridentine fondée sur les ruines du grand empire antique; celle, moins familière, de la deuxième capitale d'un empire portugais en cours d'extension, vers l'Orient, et étendue finalement à l'échelle du monde. Il met en lumière le double système de références qui nourrit et vise à renforcer le crédit savant de Erédia, homme de la Rome de l'Orient: le terreau humaniste d'une culture partagée avec ses contemporains au-delà des distances; l'horizon renouvelé, porté par la couronne ibérique, d'une construction impériale qui n'égale pas mais surpasse celle de la Rome antique. La lecture qui est proposée des nombreuses productions de Erédia, en particulier de son Atlas ou sa Summa de Arvores e Plantas da India intra Gangez, vise à éclairer ce double système de références qui tisse ainsi une autre vision de la production des savoirs, avec, contre ou à partir de Rome, à la fin du XVIe siècle.
Gli undici saggi che compongono il volume costituiscono un omaggio che gli Autori hanno voluto tributare, in occasione del centocinquantenario della nascita, a Federico Patetta (Cairo Montenotte, ...16.2.1867 – Alessandria, 28.10.1945), un maestro emblematico per la Storia del diritto italiano e, più in generale, per le discipline genericamente definite ‘umanistiche’, il quale ha illustrato con il proprio magistero l’Ateneo torinese nei primi decenni del secolo XX. Le tre parti in cui si articola il libro tentano di restituire un profilo complesso del personaggio che in certo qual modo rifletta la poliedricità di formazione, di interessi e di magistero che hanno contraddistinto lo studioso nel vivace e complesso panorama culturale della prima metà del Novecento. La costante attenzione all’indissolubile e imprescindibile legame tra ricerca e insegnamento universitario, la raffinata erudizione negli ambiti più eterogenei delle ‘scienze umane’, la costante vocazione di filologo e critico, esercitata su un prezioso e vasto patrimonio librario e manoscritto a noi tramandato, emergono – nei contributi qui raccolti – quali cifra e testamento spirituale di uno degli ultimi ‘umanisti’ della contemporaneità che parrebbe ancora aver molto da insegnare sull’urgenza e imprescindibilità del recupero della storia delle fonti, giuridiche ma anche letterarie, filosofiche, teologiche, tardo-antiche e altomedievali, per la sopravvivenza della preziosa eredità culturale e civile dell’Occidente.
PDF
