straipsnis ir santrauka lietuvių kalba; santrauka anglų kalba Straipsnyje analizuojama Gilbert’o Simondon’o ontogenezės teorija, kuria siekiama tyrinėti būties tapsmą, arba genezę. Simondon’as ...teigia, jog filosofija turi analizuoti ne substancinius, išbaigtus ir sau tapačius individus, bet individuacijos procesus. Taip Simondon’as sukuria universalią individuacijos teoriją, kurią suvokia kaip perėjimą nuo ikiindividualios būklės prie individą sukuriančio individuacijos proceso, kuris savo ruožtu tampa naujos individuacijos pradžia. Galima teigti, jog Simondon’as ontologijos pagrindu laiko ne tapatybę, bet neatitikimą ir skirtumą, kurie verčia individus pereiti į naują egzistencijos fazę ar lygmenį. Taip individuacijos teorija tampa universalia metodologija, leidžiančia palyginti fizinius, biologinius, psichinius ir techninius individuacijos procesus. Simondon’o sukurta individuacijos,arba ontogenezės, teorija laikytina materialistine metodologija, kuri pagrindžia sąsajas tarp organinių ir neorganinių, žmogiškų ir nežmogiškų individų.
Straipsnyje siekiama atsakyti į klausimą, kaip šiuolaikinė edukologija gali efektyviai užtikrinti pažengusią vėlyvą socializaciją ir ankstyvąją individuaciją postmodernėjančios visuomenės sąlygomis. ...Tam analizuojamos sąsajos tarp R. Rorty pragmatinės epistemologijos, kooperuotų studijų (Service Learning) ir kultūrinių individuacijos prielaidų. Subjekto fragmentacijos procesas, kuris koreliuoja su šiuolaikine aukštųjų technologijų industrija, daro didelę įtaką perėjimui nuo normatyvinės socializacijos prie kūrybinės individuacijos. Istoriniai, meniniai, šiuolaikinio liaudies ir miesto folkloro pavyzdžiai straipsnyje yra interpretuojami kaip individuacijos prielaida.
Straipsnyje pateikiama ištrauka iš vieno labiausiai žinomų Jungo eseistinių darbų, analizuojančių pasąmonės funkcijas, jos struktūrą ir dinamiką bei sąmonės ir pasąmonės ryšį.
Rad analizira krizu srednjih godina kao pokretačku silu misli i djelovanja protagonista romana Na kraju dana Kazua Ishigura. Roman tvore dnevnički zapisi engleskoga batlera Stevensa o vlastitoj ...povijesti ropstva u Darlington Hallu te otkrićima o pravoj prirodi te prošlosti. Budući da batlerova priča upućuje na dvojbe spram životnih postignuća, njegov povratak u prošlost moguće je shvatiti kao pokušaj prevladavanja krize srednjih godina. Kao sedmu fazu razvojne psihologije prema Eriku Eriksonu, krizu srednjih godina ponajviše karakteriziraju binarni odnos „generativnost nasuprot stagnaciji“ i subjektova nastojanja da dokuči smisao života. Aktivna između 40. i 65. godine života, kriza srednjih godina potaknuta je preispitivanjem društvenih zahtjeva poput, primjerice, karijere i braka. Sagledavanjem Stevensova iskustva krize srednjih godina kroz navedeni psihoanalitički pristup, rad istražuje položaj lorda Darlingtona, Stevensova nekadašnjeg poslodavca, i jedinog ljubavnog interesa, gospođice Kenton, kao utjelovljenja društvenih zahtjeva karijere i braka koje batler preispituje. U konačnici, rad govori o batlerovu prevladavanju krize srednjih godina kroz razmatranje protagonistova procesa individuacije, odnosno samosvijesti, samoaktualizacije i moći brižnosti.
Razdoblje studiranja podudara se sa završetkom adolescentnog razvoja u kojem mladi rezolucijom procesa druge separacije – individuacije završavaju vlastitu tranziciju iz djetinjstva u odraslu dob. ...Posebnost toga životnog razdoblja određena je formiranjem odrasle osobnosti u kojem posebnu ulogu ima uspješnost suočavanja i ovladavanje iskustvima separacije. U skladu s time u tom razdoblju vrlo nepovoljno značenje imaju separacijska iskustva koja mogu potaknuti pojavu simbiotsko-ovisničkih potreba i s njima povezanih strahova. Nemogućnost suočavanja i ovladavanja tim iskustvima može dovesti do zastoja u razvoju mladih na putu njihova odrastanja, odnosno individualizacije. U prikazu slučaja može se dobiti uvid kako je iskustvo separacije, odnosno prekid emocionalne veze potaknuo regresivne tendencije i pojavu ovisnosti o kocki. U skladu s time prikazan je proces u kojem je ponovno pronalaženje objekta u „prijelaznom prostoru“ psihoterapijske seanse dovelo do ponovnog uspostavljanja narušene narcističke ravnoteže i time do mogućnosti suočavanja i ovladavanja ranim iskustvima gubitka koji su stajali na putu realizacije razvojnih zadataka definiranih procesom druge separacije – individuacije.
Istraživanje se bavi problemom individuacije zvuka (sound individuation – SI) i vezom s ontologijom zvuka (sound ontology – SO). Tvrdi se da problemi SI-a, poput aspacijalnosti, ekstremne ...individuacije, indeksikalne zamršenosti i pazličnosti trajanja postoje zbog nesigurnosti SO-a. Uz to, opisujem gledišta u SO-u, uključujući gledište o valu (wave view – WV), gledište o svojstvu (the property view – PV) i gledište o događaju (event view – EV), kako ih brani Cassey O’Callaghan. Prema O’Callaghanu, EV nudi jasne standarde za individuaciju zvuka. Međutim, tvrdnji se suprotstavlja razmatranje da se standardi mogu braniti bilo kojom pozicijom SO-a, stoga EV ne rješava ni jedan od navedenih problema. Da bi se pokazale poteškoće naslijeđene imanentnom ontologijom zvuka, razmatra se problem jezikoslovnog predstavljanja. Problem SI-a može se razviti unutar okvira filozofije jezika i, napose, u svezi s raspravom o masovnim usuprot brojeće-sortnim terminima. Je li termin zvuk masovna ili brojeće-sortna riječ? Pokazuje se da, zbog razloga pripadajućih SO-u, pitanje ostaje otvoreno. SI je, stoga, pokriveno od SO-a do filozofije jezika.
Škola se ne može ograničiti na samo predavanje znanja, nego ona bitno djeluje na svim razinama procesa rasta i razvoja mlade osobe, pa se stoga i školski djelatnik mora osjećati uključenim u to ...događanje kao integralna osobnost. Članak upućuje na istraživanja onih karakteristika osobnosti učitelja koje bi u tom procesu mogle imati poseban utjecaj. Kod toga se naglašava da bi izložene točke trebale biti tek poticaj na promišljanje vlastite prakse, budući da ne postoji specifična literatura niti istraživanja.
Članak predstavlja pokušaj da se saberu i prikažu osnovne crte filozofije Vanje Sutlića, odnosno “povijesnog mišljenja”, kako je sam mjerodavno označio svoju po nakani post-filozofijsku i ...trans-filozofijsku misao. Ishodišna postavka povijesnog mišljenja sadržana je u stavu da bitak, bit čovjeka i bića jesu samo u odnosu, iz odnosa i po odnosu. Taj svemu prethodeći odnos ne smije se misliti kao puko apstraktan i formalan, već kao živi dinamični sklop, u smislu onoga što izriče jedna od vodećih riječi ranoga grčkog mišljenja – harmonia. Kao momenti sklopa, bitak, bit čovjeka i bića u cjelini uistinu nikada nisu, već svagda samo bivaju, i to svagda u jednokratnoj povijesno-epohalnoj konstelaciji, tj. svaki put bitno individuiranoj povijesnoj zgodi. Izvorište samog odnosa, tj. povijesne zgode, Sutlić nalazi u onomu što je u filozofijskoj tradiciji bilo mišljeno i odredeno kao “ništa”. Upravo u tom “ništa” on u otklonu od tradicionalne odredbe u smislu nijekanja i nedostajanja (privatio) prepoznaje pozitivno, moćno i omogućavajuće zbivanje povijesnog individuiranja svijetova, prisutno ponajprije u biti onoga što poznajemo kao vrijeme i kao slobodu.
U ovome radu raspravlja se o trima Jungovim tezama koje smatram glavnim ključem za razumijevanjev Jungove psihologije religije: simbolizam religioznih ljudi, sinkretičko-eklektičko shvaćanje religije ...i teza da je „mistično jedinstvo“ duše i Boga srž svih istinskih religioznosti. Prema Jungovu
učenju Jastvo predstavlja cjelinu drugih isječaka psihe („Ego“, „Sjena“ i „Anima“ i/ili „Animus“) te je konačan cilj procesa individuacije. Mistično (Duhovno, Sveto) očituje se i izražava pomoću „kolektivne podsvjesnosti“ te individualnih simbola i arhetipova. Prema Jungovu mišljenju Bog se očituje pomoću različitih jezika – svi ti „jezici“ (ili načini sudjelovanja u Božanskome) jednakovrijedni su. Čovjek nalazi Boga i povezan je s Njim unutar sebe, u dubinama svoje unutrašnjosti – taj se Bog prema Jungovu mišljenju zove „unutarnji Bog“. Štoviše, „iskustvo unutarnjega Boga“ i „iskustvo Jastva“ (Jastvo kao unutarnja cjelina asimilirana s Apsolutnim) – jesu jednaka iskustva. Kršćanska misao može prihvatiti Jungov koncept religioznosti samo djelomično jer su neka Jungova shvaćanja protuslovna kršćanskim doktrinama.
PDF
