Монографија Снежане Милојевић Закон земље, како сама ауторка наводи у предговору, настала је као скуп њених већ објављених студија обједињених заједничком темом у референтним зборницима и научним ...часописима. Публикована поводом стогодишњице читања опуса нашег нобеловца, ова научна синтеза осветљава, пре свега, статус женских ликова у Андрићевом стваралаштву, уз методолошку апаратуру савремених књижевних теорија. Иако и сама скептична кад је реч о савременом приступу опусу једног модернисте, Снежана Милојевић у својим студијама показује аргументовану оправданост теза које заступа. Једна од лајтмотивских, која се јавља већ и у самом наслову књиге, указује на човекову предиспонираност на пад, ка земљи, која „тражи своје“, што ће и сама ауторка, цитирајући Андрића, поновити на више места у својој монографији.
Чему још књижевна критика? Stefan Alidini
Književna istorija,
10/2023, Volume:
55, Issue:
179
Journal Article
Peer reviewed
Open access
Међу изучаваоцима књижевности вероватно нема питања на које постоји више незадовољавајућих одговора него што је то питање метода. Књига Џона Гилорија, чији би се наслов могао превести као Критика као ...професија, даје мозаички поглед на скуп проблема који једовео до тога да методолошка питања у књижевној науци никад ни не буду решена. Гилори прати англоамеричку књижевну критику кроз различите аспекте и периоде, оцртавајући тренутак њеног издвајања из окриља граматике и реторике, а потом и њеног успостављања као академске дисциплине, с циљем да објасни како је критика стекла примат у XX веку, како је еволуирала и какву улогу је та историја одиграла у ономе што се често назива „криза хуманистике“. Треба одмах рећи да се Гилори као англиста усредсређује на америчке и у мањој мери британске универзитете. Но, имајући у виду улогу коју је амерички контекст играо у ширењу интелектуалних идеја широм света, увиди које Гилори нуди нису ништа мање релевантни ни у европском контексту. Такође, треба истаћи и да Гилори термин criticism узима у значењу које ова реч има у енглеском језику, где се „критика“ обично користи као синоним за васколико проучавање и тумачење књижевности. Управо захваљујући фокусу на англосаксонске универзитете, ова књига указује на неколико интересантних историјских токова, и посредно нуди један могућ одговор на питање зашто је и како критика постала синегдоха за много разгранатију и сложенију дисциплину.
Студија Питера Брукса Балзакови животи (Brooks 2020), како и сȃм аутор у уводном дијелу подвлачи, „није биографија, већ антибиографија“ (Исто: 2, превод Д. И.). Њен циљ је да кроз анализу ликова из ...Људске комедије и њихових биографија прикаже не само историјску, културну и политичку стварност Балзаковог времена већ и да повеже реалност и књижевност 19. вијека у двостранично огледало у којем се оне преплићу, једна на другу пресликавају и тиме постају неодвојиве: „Балзаков опширни роман није само огледало његовог времена – он је настајање овог огледала самог“ (Исто).
Зборник научних радова Манифести у српској књижевности 20. века настао је као резултат симбиотског рада два одељења Института за књижевност и уметност у Београду (ИКУМ). Реч је о одељењима Упоредна ...истраживања српске књижевности и Поетика модерне и савремене српске књижевности. Уредници зборника су Светлана Шеатовић и Предраг Тодоровић, а рецензенти Соња Мацура, Предраг Петровић и Бојан Чолак. Зборник, у коме се налази двадесет и један рад, отвара предговор који су написали уредници, а затвара га индекс имена који броји 754 именске одреднице.
У мноштву вредних и за српску науку о књижевности релевантних студија објављених протеклих година, књига Црњански и светска књижевност Мила Ломпара издваја се истраживачким опсегом, методолошком ...утемељеношћу, аналитичком проницљивошћу, синтетичком засвођеношћу и стилско-језичком изврсношћу. Реч је о ауторовој петој по реду монографији о Милошу Црњанском и о другој књизи која је у целости посвећена обликовању духовног и уметничког профила нашег модерног класика. Док је монографија Црњански – биографија једног осећања (2018) – и према ауторовим метанапоменама – била интерпретативно усредсређена на спољашње чиниоце Црњанскове уметничке биографије, руковођена начелом егзистенцијалне херменеутике, у монографији награђеној наградом „Димитрије Богдановић“ херменеутичко интересовање аутора померило се ка унутрашњим, иманентно стваралачким, то јест обликотворним принципима пишчевог књижевноуметничког дела. Сврха овог амбициозно осмишљеног проучавања је у томе да се у потпуности расветли спољашња и унутрашња путања духовне судбине књижевника. Стога је аутор себи поставио задатак да представи „уметнички смисао пишчеве судбине“. Да би га у потпуности реализовао, он се – иманентно својствима самог проучаваног опуса и сопственим, већ добрано освојеним, интерпретативним стратегијама – управљао према начелима књижевне херменеутике, методолошки, можемо чак рећи, гадамерски скрупулозно и метатеоријски освешћено.
U radu se istražuje zastupljenost usmene književnosti u lektirnim književnim djelima predmetne nastave hrvatskih autora, koja su propisana Nastavnim planom i programom za osnovnu školu i koja ...interferiraju s usmenom književnošću. Izdvajale su se interferencije na temelju strukture, teme i motiva, likova, jezične igre, zavičajnosti, usmenoknjiževnih oblika i dr. Dolazi se do spoznaja kako je usmena književnost poprilično zastupljena, a da su se interferencije najviše odvijale na temelju zavičajnosti i domoljubnosti, tema i motiva te usmenoknjiževnih oblika. Istraživanje je dokazalo da su elementi usmene književnosti čvrsto i duboko umetnuti u lektirna književna djela hrvatskih autora i da se ni u kom slučaju ne smiju smatrati perifernim elementima kao što je bilo dugo vremena na hrvatskoj književnoj sceni kada se usmena književnost sustavno zanemarivala.
Nikos Panajotopulos Nikos Panagiotopoulos; Lara Unuk
Keria: Studia Latina et Graeca,
12/2021, Volume:
23, Issue:
2
Journal Article
Peer reviewed
Open access
Sodobni grški avtor Níkos Panajotópulos je, čeprav po izobrazbi inženir, vsestranski ustvarjalec na področjih scenske in literarne umetnosti, okrog katerih se vrti vse njegovo poklicno življenje. ...Slovenskemu bralstvu se je doslej predstavil z romanom Gen za dvom, antiutopičnο pripovedjo o iznajdbi testa, ki naj bi s pomočjo znanosti v ljudeh odkrival gen za ustvarjanje umetnosti. Ta test postane orodje cenzure in represije umetnosti, saj dokazilo o prisotnosti gena šteje več kot umetniški izdelek ali talent. Gen za dvom je kot očitna družbena satira s primesjo avtobiografske motivike značilen za pisateljski slog Nikosa Panajotopulosa, ki je tematsko zelo moderen avtor, njegovi romani so vpeti v družbo tukaj in zdaj in vanjo usmerjajo kritični pogled, ne glede na to idejno podobnost pa so po snovi zelo raznoliki.
PDF