Ovaj rad je pokušaj autora da podseti domaću i međunarodnu naučnu javnost na kontinuitet albanskog nasilja nad Srbima u XX veku. Velikoalbanska iredentistička aktivnost između dva svetska rata imala je snažnu podršku fašističkih sila, zainteresovanih za razbijanje novonastale jugoslovenske države. Bila je to u prvom mestu fašistička Italija i Treća komunistička internacionala (Kominterna) sa sedištem u Moskvi. Velikoalbanski „Kosovski komitet” se početkom 1920. godine povezao sa Kominternom. Italija je neposredno podržavala akcije albanskih terorista (kačaka) u Jugoslaviji u godinama posle Prvog svetskog rata. „Vođe tog pokreta Hasan Priština i Mustafa Kroja dobijali su od italijanske vlade u početku 50 000 lira mesečno, kasnije oko 200 000 od septembra 1927. godine znatno više”. Na Beogradskom univerzitetu formirana je 1935. godine tajna studentska organizacija „Besa” s osnovnim programskim opredeljenjima da radi na priključenju Kosova i Metohije Albaniji. Idejne vođe tajne terorističke organizacije bili su Ćazim Blaca, Šaip Mustafa i Ibrahim Ljutva, a njihov osnovni zadatak bio je da na univerzitetu stvore atmosferu o neophodnosti stvaranja Velike Albanije, da formiraju oružane formacije u i datom momentu krenu sa terorističkim akcijama. Finansiralo ju je albansko i italijansko poslanstvo u Beogradu.